LJudi

Srpski slikar koji živi u Parizu, LJuba Popović, uvršten je u “Rečnik nadrealističkih slikara” autora Sarana Aleksandrijana, u kome će biti predstavljena dela iz čuvene kolekcije francuskog izdavača Danijela Filipakija. U knjizi će se naći Popovićeva slika “Mesečarka” iz 1969. godine. “Popović pripada nadrealistima iz kasnijeg perioda, posle Bretona, i zato sam ga uvrstio u ovu knjigu”, objašnjava za NIN esejista Aleksandrijan, koji je i sam pripadao Bretonovom krugu. Popović je otkrio nadrealizam na izložbi velikog kolekcionara Urvatera 1959. godine u Beogradu, gde je u to vreme studirao slikarstvo. “Tada sam prvi put video u originalu Dalija, Đorđa de Kirika, Magrita i ostale. Dve godine kasnije upoznao sam tog barona Urvatera i on mi je rekao da više ne kupuje slike, ali da mu je žao što nema moju sliku u kolekciji”, kaže za NIN Popović, koji se pola veka kasnije našao uz svoje uzore u jednoj drugoj velikoj kolekciji nadrealizma. Veselin Simonović, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista „Blic“, novi je predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija. Simonović je na tom mestu zamenio Manojla Vukotića, direktora i glavnog urednika „Večernjih novosti“, a novi UO Asocijacije koja okuplja najveći broj domaćih medija imenovao je Zorana Papića za izvršnog direktora Asocijacije medija. Veselin Simonović za NIN kaže da će pokušati da od Asocijacije napravi poslovno udruženje izdavača: „Potrudićemo se da formulišemo zajedničke interese svih izdavača kako bismo mogli da branimo i zastupamo interese medija pred vladom, nadležnim ministarstvima i svim relevantnim institucijama.“ Komentarišući krizu koja je zahvatila i domaće medije, glavni urednik „Blica“ kaže da je njegov prethodnik već otpočeo razgovore sa Vladom Srbije o merama podrške medijima, koje će novi UO u narednom periodu dodatno pojačati. Srpska su groblja razasuta svuda po svetu, od Zejtinlika preko Bizerte do Pariza i Osnabrika. Istovremeno, u Srbiji imamo francusko, englesko, italijansko, nemačko, austrijsko groblje, a nekada smo imali i američko. Imamo Šumarice, groblje oslobodilaca Beograda... Ovih dana je Vlada Srbije prihvatila ideju Fonda „Slobodan Jovanović“ i Sinoda Srpske pravoslavne crkve da se osnuje novo memorijalno groblje, za žrtve NATO agresije 1999. godine. Akademik Matija Bećković, predsednik Upravnog odbora Fonda, kaže da su nevine žrtve tog rata zaslužile ploče kakve imaju svi drugi na koje se spomen ovde čuva: „Da toga nema, bio bi to prvi slučaj da žrtve jednog rata nemaju svoje groblje. A onda bi lako moglo jednog dana ispasti da tog rata nije ni bilo. Ovako, neki budući Vili Brant imaće gde da dođe i klekne. SPC-u smo se obratili kao najpozvanijoj instituciji koja brine o svim našim grobljima u svetu.“ Bećković kaže da je mesto za novu memorijalnu nekropolu već određeno. Fond se nada da će najnovije spomen obeležje srpskog martirijuma biti i – poslednje. „Ni u Muzeju vazduhoplovstva, niti u arhivama klubova i saveza, bibliotekama, nigde nema sistematizovanih podataka o ženama pilotima u srpskom vazduhoplovstvu. A bile su i te kako prisutne i aktivne“, objašnjava za NIN LJudmila Jovanović, inženjer vazduhoplovnog saobraćaja i pilot, zašto je napisala knjigu „Žene letači Jugoslavije“, čijom promocijom je počelo obeležavanje velikog jubileja – 100 godina srpskog vazduhoplovstva. Govoreći o ovim zapostavljenim heroinama srpskog neba - poput Marije Draženović, prve žene borbenog pilota u Jugoslovenskom ratnom vazduhoplovstvu tokom Drugog svetskog rata - LJudmila Jovanović kaže i da je „samo do 1954. godine, više od 500 žena dobilo letačke dozvole od civilnih vazduhoplovnih vlasti“.