Doktor filgud*

Na vest da je kolporterska firma iz Praga, “Đilas i sinovi”, proterana sa Zemunskog keja, Terazija i Bulevara Zorana Đinđića, u javnosti se logično nametnula pomisao o vanrednom raspisivanju regionalnih izbora u Mrčajevcima, Končarevu i Žitorađi. Ali, pre toga, bilo bi neophodno raspisati interne izbore u EPS-u, Telekomu, JAT-u... A toliko vremena nemamo za bacanje! Zato je i donet Ukaz “O zabrani sklapanja postizbornih koalicija bez prethodnog predsedničkog blagoslova”. Što je Bota obrazložio citirajući Magičnog: “Veličina jedne države ogleda se u veličini njenih političkih partija.” Nakon što je kupljen uistinu raritetni komplet zarđalih kašika za jednu osobu, predsednik Bota se, sa pakovanjem najprobranijih krempita pod miškom, uputio u daljinske pregovore sa Vojvodom od Šešelja. Sa ciljem da se odbeglom Tomi skrešu anđeoska krila – kako ne bi mogao više da izigrava “pravoslavnog klona” Rasima Broz-LJajića. Kao što je nekada klonirao pomenutog Vojvodu... Avaj, kada je Bota konačno uspeo da stupi u direktni satelitski kontakt, Vojvoda od Šešelja mu je hladno odbrusio nekoliko pljuvačnih “r”, koje je izgleda najmekše slovo holandske azbuke. Čak mu je poručio kako je sa krempita prešao na tufahije. U inat fiktivnim Bošnjacima – kad već ne može njih da tamani onda da im barem potamani njihove poslastice. Navikli na Vojvodin nestabilni nivo šećera u pljuvački, hteli smo da sačekamo dok mu se šećer i žuč ne uravnoteže. Međutim, odnekud je u našu sačekušu banuo Serž Bramerc. Koji nas je upozorio da ono što činimo nije ništa drugo do nepoštovanje Haškog Tribalnog Zavoda. Podsećajući Botu na žalosnu sudbinu smenjenih činovnica toga Zavoda, kuštravi Serž se nije libio da srpskog predsednika optuži za “seksualnu nekorektnost”. Tvrdeći da su sve one, od Karle do Florans, bile žrtve Botinog imperijalnog mačizma... Da bi arsenal optužbi i kritika upotpunio činjenicom koja je zvučala pomalo šokantno. Naime, da bi ga što duže zadržali u svojoj mašineriji, “vrhovnici iz senke” imenovali su Vojvodu od Šešelja za Glavnog tužioca Haškog Tribalnog Zavoda u slučaju pronalaženja ratnih zločinaca koji su počinili “nematerijalnu štetu” na oslobođenim teritorijama Abhazije, Južne Osetije i Kurdistana... Eto zašto čovek nikada ne može da se osloni na bosanski samoupravni socijalizam! Strateško povlačenje beše jedini mogući izbor. Povlačili smo se, i povlačili, smišljajući usput kako Tomu ubediti da je Vučić tek “nedozreli Dinkić”. Bez obzira na to što Toma i Labus nemaju ništa zajedničko, osim imidža “porodičnog čoveka” koji preterano verno služi svojoj ženi, smatrajući to izrazom vrhunskog patriotizma kojim se najuspešnije brane patrijarhalne svetinje Srbijice uhvaćene u vihorove savremene dekadencije. Iako je ostao tradicionalno sumnjičav, Toma je odigrao partiju po korporacijskim pravilima, prodajući sebe kao timskog igrača koji ne pravi razliku između Prve lige i seoskog dvoboja u okviru srpskih okupacionih zona... Videlo se da su Brana i Radoš izlakirali svaki čvor na pokondirenoj šumadijskoj čamovini... Kada sam Tomi, u svojstvu predsednikovog izaslanika, preneo negodovanje zbog Vučićeve navike da umesto botoksa koristi silikon kako bi pacifikovao svoje vazda napućene usne, ovaj mi samo ležerno dobaci: “Ma, to on radi zbog pridobijanja pederskih glasova.” Ispade Toma napredniji i od najsalonskijih liberala, mada je mala verovatnoća da ga je upravo Latinka Perović svojevremeno učlanjivala u Savez Komunista... I tako, pregovori se još više ustondiraše, s tim što je Bota – štiteći svoj multipredsednički unutrašnji mir – proverio borbenu gotovost još jednog potencijalnog Vojvode, a za sada samo autonomnog profesora bez katedre, B. Pajtića. Te je u tu svrhu dozvolio da u javnosti isplivaju novosadske barutane baš dok su se u blizini muvali neki predsednici - srednjoevropski purgeri i štreberi u potrazi za kvalitetnim celonoćnim provodom... “Ako se odlučiš na zamrzavanje onda najpre moraš da zamrzneš trabante u sopstvenom dvorištu”, kako mi reče predsednik dok smo se opuštali na Cobetovom kanabetu, iščekujući od Crnog DŽonija da uđe u pregovore sa Srebrnim Smirnofom... A u međuvremenu, Botina terapeutska čekaonica se punila i punila. Bilo je tu i pacijenata i klijenata. U skladu sa njegovom reputacijom. Iako je po ko zna koji put rizikovao da ga uporede sa Don Silviom, predsednik nije hteo da nasilno zauzdava čovekoljublje i muževnu širokogrudost – koje je koristio za smirivanje svog verujućeg, hormonalno uzbujalog stada... Ne, on nikada neće dozvoliti da pred njegovim vratima čame nezadovoljene žene u najboljim godinama. Uostalom, i na ovaj način je valjalo zaštititi nacionalni interes. Jer, nije tek obična vest, kada se pročulo da je Ivana Dulić-Marković nogirala mlađanu Grubješićku – zbog razlike u godinama! Znajući kako će od Dinkića naplatiti kontrauslugu, predsednik se odmah bacio u akciju. Lično je razočaranoj Ivani posudio svoje “belo europenkalo”, kako bi potpredsednica potpisala novo uortačenje sa partnerom sa donje strane Dunava. Usput joj je, kao što i priliči epskom džentlmenu, dozvolio da se upusti u (strogo emocionalnu!) vezu sa Kristinom Morvai, desničarkom iz susedstva – a sve sa ciljem da “Mađarsku gardu” preobrati u “Paradu ponosa”. Zatim je trebalo Jeleni Janković povratiti motivaciju za držanje reketa. Što je predsednik učinio uz puno strpljenja i razumevanja za promene raspoloženja mlade i situirane DŽej DŽej. Još mi odzvanjaju njegove sugestivne reči koje su širile nesvakidašnju toplinu... “Hajde, Jeco, polako uzmi reket u ruke, a posle ćeš i loptice.” I tako je naša slavna teniserka, mic-po-mic, razmrdala i sebe i reket. Tamte-vamte, tamte-vamte, i uskoro joj ni mrežica nije trebala da pogodi gde zeka pije vodu (pre nego što servira). Tako razigranu je vratio majci-blagajnici, i poželeo uspešan nastup na zatravljenom Vimbldonu. Najdelikatnije je sačuvao za kraj vikenda. Elem, kada su mediji javili da je Ceca našla novog dečka (još jedan “toy boy”), a potom i objavili fotografije svih “pilića” iz njenog živinarnika, crvena lampica za uzbunu se upalila. Ipak je Ceca jedan od vodećih srpskih brendova, visokoprofitabilna izvozna sirovina, simbol ružičaste industrije i hemijski opismenjene poljoprivrede. Pored navedenog, predsednik nije želeo, kao već provaljeni navijač “Partizana”, da se uprlja uspomena na ratnog komandanta Arkana. E, zato je za gotovo legendarnu pevačicu primenio drugačiji, energičniji metod. Postrojavanje je izvršeno u predsedničkim depadansima na obalama Krajkovačkog jezera. U pratnji najužeg estradnog rukovodstva Srbije, naoružanog diskrecijom i voajerskim strpljenjem. “Ceco, nisam ti ja šuger dedi”, rekao je Bota pre nego što je napustio protokolarno ponašanje i navukao gvozdenu cenzorsku zavesu. *Iz dnevničkih zabeležaka “Bota i ja: monolozi s Predsednikom