Nije stranački već turistički

I pre no što je pošast krize počela da uzima danak u kulturi, ministar Nebojša Bradić je nedvosmisleno najavio da bi trebalo razmisliti o smanjenju broja festivala u Srbiji. Niko se nije prijavio za tu listu. Ali, na listi festivala dobili smo još jedan. Inicijativa za njegovo pokretanje potekla je prošle godine od Vide Ognjenović, rediteljke i književnice, profesorke Akademije umetnosti u Novom Sadu, ambasadorke Srbije u Danskoj, predsednice Srpskog PEN centra, potpredsednice Demokratske stranke… A sada i predsednice Saveta novonapravljenog festivala. Ako se tome doda činjenica da je gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević takođe iz redova Demokratske stranke, nije bez osnova pitanje – da li je ovaj festival ujedno i stranačka stvar, jer je teško razumeti da se nešto slično pokreće u trenutku kada u kulturi nema novca za mnogo vitalnije stvari no što je ova vrsta igrarije? Izuzetno ljubazni sagovornik NIN-a, gradonačelnik Umičević na ovo pitanje odgovara: - Demokratska stranka ne može da preuzme odgovornost niti za ovaj festival, niti za njegovo finansiranje. Ja sam na funkciji gradonačelnika preuzeo odgovornost za ovaj festival, uz mene je lokalna samouprava koja je podržala ovakav projekat, iza ovog projekta stoje i četiri koaliciona partnera, pa se ovaj festival izvesno ne može podvesti pod politiku Demokratske stranke. Umetnička direktorka i selektorka ovog festivala je Branislava Liješević, negdašnja prva dama festivala Grad teatar u Budvi, a zamenik predsednice Saveta je reditelj i jedan od urednika TV Pink. Direktor ovog festivala je Dragoljub Martić, poslenik kulture iz Smedereva. Tako će se, uz njihov angažman, od 11. do 20. avgusta u Smederevu održati prvi Tvrđava teatar, pozorišni festival na kome će biti izvedeno deset domaćih i stranih predstava. Festival otvara ambijentalni spektakl Odisej, nemačkog teatara Titanik, koji naša publika pamti po predstavama na Bitefu (Titanik na Tašmajdanu i Insekti na Adi ciganliji). Smederevski teatar Patos prikazaće predstavu Grad, o vremenu despota Đurđa Brankovića, po tekstu Marine Milivojević-Mađarev a u režiji Sunčice Milivojević. Domaćini će izvesti i Egziperijevog Malog princa, a pozorište Boško Buha iz Beograda Malu sirenu. Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada gostuje sa predstavom Godo na usijanom limenom krovu, Narodno pozorište iz Beograda sa dramom Derviš i smrt, a Crnogorsko narodno pozorište će izvesti komad Ko se boji Virdžinije Vulf u režiji sarajevskog reditelja Dina Mustafića. Na programu ovog festivala su i tri predstave takozvanog uličnog teatra – rumunski Magični kabare u žanru cirkusa, australijski Apsolutan biser i performans beogradskog Mimarta pod nazivom Iluminacije u režiji Nele Antonović. Vratimo se početku ove priče o pravljenju novog festivala u gradu koji već ima Smederevsku pesničku jesen, Kulturno leto i Nušićeve dane. Zar nije laički razumljivo pitanje čemu i četvrta kulturno-turistička manifestacija, zar nije Kulturno leto okvir za moguća gostovanja iz Beograda, Podgorice, ili iz Australije, ako baš nema ništa bliže od uličnih igrarija? Gradonačelnik Umičević, na pitanje nije li to malo previše u ovom trenutku, odgovara: - Pitanje je apsolutno na mestu ako se imaju u vidu svetska ekonomska kriza i domaći problemi. Međutim, ovaj festival, onako kako je zamišljen, dobio je podršku Ministarstva kulture i gospodina Nebojše Bradića lično, jer on nije kopija postojećih festivala – on je jedini festival na otvorenom prostoru. Srbija nema nijedan takav, jer svi drugi festivali su u pozorišnim zgradama i domovima kulture i pomalo liče jedan na drugi. Tako su scenografije nekih predstava, kao što je nemački Odisej, toliko zahtevne da se mogu izvesti isključivo na otvorenom prostoru. Predstava iz Australije se izvodi na štulama visokim četiri i po metra i održava se na Gradskom trgu. Nekada smo u Jugoslaviji imali Dubrovnik sa letnjim festivalom, Budvu sa letnjim festivalom, a onda smo, posle naše političke nesreće, ostali bez letnjeg festivala na otvorenom. I tako smo se okrenuli ovom izvanrednom i jedinstvenom prostoru. Stručni ljudi iz bugarske filharmonije i njihov nacionalni hor, ocenili su Mali grad Smederevske tvrđave kao najakustičniji prostor na Balkanu I to slučajno otkriće, uz sve druge prednosti, rezultiralo je našom odlukom da se ovaj neponovljivi prostor pretvori u jedinstvenu letnju scenu. Ovaj preduzimljivi gradonačelnik nije jedini koji objašnjava kako je misija ovog festivala i jačanje najvećeg istorijsko-turističkog potencijala koji ima dunavski region. “Ta ideja je potvrđena januara meseca ove godine na Dunavskoj turističkoj berzi u Beču, jer je to deo razvoja kulturnog turizma u Evropi u naredih pet godina”, obaveštava nas Umičević. Problem finansiranja ove smotre u ovom trenutku se pokazao limitirajućim faktorom za izvođenje najavljene sopstvene produkcije. (“Prve godine pripremićemo sopstvenu produkciju, Šekspirovog Ričarda Trećeg, a od naredne sezone biće i dve - uz podršku Ministarstva kulture Srbije i grada Smedereva“, izjavljivala je prošle godine Vida Ognjenović.) Prošlogodišnja podrška od strane Ministarstva iznosila je odobrenih 100 miliona evra, ali posle rebalansa budžeta, Ministarstvo kulture će svoju pomoć ovom festivalu svesti na petinu obećanog novca. Ukupno, obaveštava nas Predrag Umičević, u ovom trenutku se računa na dva-tri miliona dinara od Ministarstva. Za prvi festivala Tvrđava teatar biće utrošeno 13,5 miliona dinara. Od toga su četiri miliona iz gradskog budžeta, plus sredstva iz Ministarstva a ostalo će stizati od sponzora sa kojima je grad u pregovorima, obaveštava nas gradonačelnik.