Telekom treba privatizovati

Postavlja se pitanje kakvu korist imaju obični potrošači koji su, kao državljani Republike Srbije, vlasnici tog nepotpunog državnog monopola? Imaju li, za regionalne prilike, povoljne cene, kao što je slučaj sa strujom gde EPS ima savršeni monopol? U Severnoj Americi je 1990-ih deregulisano „međumesno” telefoniranje između ostalog prodajom blokova minuta razgovora (ili telefonske „drumarine”) privatnim igračima koji su ih zatim potrošačima preprodavali u vidu pozivnih kartica ili pretplatnih programa. Tako je krajem prošlog veka omogućen razgovor između bilo koje dve tačke u Kanadi i SAD za jedan i po američki cent! Spoznaja o naznakama deregulacije te i te kako unosne oblasti u Srbiji je naišla na moje, nažalost neosnovano, oduševljenje. Pozivne kartice Telekoma (Ino Call) nude minut razgovora sa zapadnom Evropom i Severnom Amerikom (4,6 din) skoro tri puta jeftinije nego sa Republikom Srpskom (14,16 din) čijeg Telekoma (Srpske) je ovaj naš vlasnik. Od dalje ponude, Sezamproovo telefoniranje preko interneta VoIP [S]it nudi bezobrazno jeftiniji razgovor sa Kanadom (3,9 din) i Argentinom (5 din) nego li fiksnom mrežom Republike Srpske (9 din). Eunet sa sličnim VoIP (eunetphone) pak nudi skoro tri puta skuplji razgovor sa Crnom Gorom (15,73 din) nego li Nemačkom (5,55 din). Sa mobilnom mrežom 068 (MTel) čiji je većinski vlasnik Telekom Srbija je razgovor skoro 28 dinara! To je za trećinu skuplje od poziva s običnog priključka Telekoma Srbije, što nas dovodi do jedinog ispravnog zaključka. Kod nas se deregulacija i demonopolizacija obavlja isključivo tamo gde je profit minimalan, dok se razgovori sa najbližim destinacijama održavaju na neosnovano skupim cenama. Ne treba biti elektroinženjer da biste shvatili da to vređa inteligenciju potrošača, koliko i potez Telenora da godinu dana nakon osamostaljenja druge republike, minut razgovora sa tamošnjim mrežama (i fiksnim brojevima), poskupi čak tri puta. Isti Telenor je platio toliku cenu na aukciji za 063 mrežu svestan odsustva ikakvog slobodnog tržišta na ovom tlu koje mu omogućava kvazikartelsko ponašanje s ostalim vlasnicima licenci RATEL-a. Sve dok postoji konflikt interesa, gde je država istovremeno regulator tržišta i njegov najkrupniji i vodeći oligopolista na poljima fiksne i mobilne telefonije i internet-usluga (koje su tek neosnovano nekvalitetne za svoju cenu), ceh ćemo plaćati mi, potrošači. Zato kao jedan od akcionara tražim Telekomovu privatizaciju pod hitno. Jeftinije telefonske usluge jedino mogu uticati na rast izvoza i proizvodnje, dok niža cena prodaje Telekoma slabi partiokratiju koja ugrožava našu krhku i mladu demokratiju. Izvršna vlast će imati manje novca za dalji rast previsoke javne potrošnje i manje prostora za otvaranje suvišnih radnih mesta za stranačke poslušnike u državnom gigantu koji je dovela do za mene neverovatnog duga od 700 miliona dolara, koji spominje profesor. Što više budemo čekali, to ćemo svi biti veći gubitnici. Igor Jaramaz Beograd, Srbija