Briga vladu za građane

Ako bi postojala nekakva kazna za sve one koji su u prethodnom vremenu iznosili potpuno pogrešne prognoze o posledicama ekonomske krize, najveću kaznu dobila bi ovdašnja vlada. Kreatori državnog budžeta nikako ne uspevaju da saberu dva i dva. Samo što su na jedvite jade sastavili budžet za ovu godinu i uklopili sve sitne i krupne interese članica vladajuće koalicije, ispostavilo se da su se ipak malo zaigrali. Prihodi su podbacili, a rashodi se nisu smanjili, pa je ostalo da se brojke ipak malo preprave. Usledio je prvi rebalans, kojim se vlada obavezala da će smanjiti sopstvene rashode, dok se od povećanja poreza na zarade za dodatnih šest odsto odustalo pod pritiskom javnosti. Ili će biti da je ipak u pitanju neki koalicioni partner koji se uzjogunio i zapretio izlaskom iz Vlade Srbije. Vlada je prvobitno donela i odluku da se državna administracija smanji za 8.000 ljudi, ali i od toga se odustalo. Da li zbog nepostojanja novca kojim će se isplatiti otpremnine za njihov dobrovoljni odlazak, ili opet to nije bilo u interesu partija na vlasti koje su, od 2000. godine broj službenika i podigli sa nešto više od 8.000 na 28.000, dakle tri i po puta, udomljavajući tamo zaslužne stranačke drugove i svoju užu i širu rodbinu. Da ova država ne bi bankrotirala, Vlada je sa Međunarodnim monetarnim fondom sklopila još jedan aranžman koji podrazumeva da od MMF-a u naredne tri godine pozajmimo blizu tri milijarde evra, a prva tranša od skoro 800 miliona već je na našem računu. Taj dogovor, međutim, podrazumeva da ukoliko rebalans ne uspe, država smanji plate i penzije i da podigne PDV za još neki procenat sa sadašnjih 18. Stvari se ne odvijaju kako treba, pa je još jedan rebalans već danas neminovan. Vlada će čini se, po sadašnjim reakcijama, čekati da misija MMF-a dođe krajem avgusta u Srbiju, pa da onda zajedno vide šta im je činiti. Jasno je već sada da će prihodi budžeta u prvoj polovini godine biti za oko 20 milijardi dinara manji od onih na koje je Vlada računala, ali će zato rashodi biti na nivou planiranih. Ne daj bože da budu manji. I tako će deficit morati da se poveća na oko 45 milijardi dinara. Prihodi su iz meseca u mesec sve manji. Od januara do maja prihodi od PDV-a bili su 113,8 milijardi dinara što je skoro 10 odsto manje nego u istim mesecima prošle godine. Finansijska disciplina je na minimumu, pa poslodavci sve češće izbegavaju ili kasne sa plaćanjem doprinosa za svoje radnike, a to onda znači i veća izdvajanja iz budžeta za isplatu penzija. Država je opet i sama toliko neozbiljna da ne može zahtevati od privrede da redovno izmiruje svoje obaveze i plaća svoje dugove, kada ni ona sama to ne radi. Dok ne dođe MMF kako bi se razgovaralo o stabilnosti i ispunjenju budžeta, u vladi se nadaju da će nekako uspeti da ih ubede da se ne povećava PDV, niti da se smanjuju zarade i penzije. Kako najavljuju i premijer Mirko Cvetković i ministri Diana Dragutinović i Mlađan Dinkić Međunarodni monetarni fond će uvažiti Vladine razloge i pristati na povećanje deficita sa sadašnjih tri odsto vrednosti BDP-a na više. Oni su uvereni da Srbija ima prostora za dodatno zaduživanje, a i druge države u okruženju dogovorile su sa MMF-om veći deficit. U vladi se pominje deficit od 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda ili u apsolutnim brojevima oko 1,3 milijarde evra, a vlada će dati časnu pionirsku reč da će za tu uslugu MMF-u ponuditi dugoročnu održivost fiskalne politike. Kako? To se još uvek ne zna. A ne zna se ni da li će misija MMF-a pristati na ovaj vladin predlog, jer se ta dugoročna fiskalna politika i stabilnost pominje skoro svake godine. Pri izradi svakog memoranduma o ekonomskoj politici. I svaki put kada vlada dođe u škripac sa parama, obećava baš kao i bolesnik da čim ozdravi više nikada neće praviti istu grešku. I tako dok ne ozdravi, a onda po ko zna koji put uradi isto. Od Bogdana Lisovolika, stalnog predstavnika MMF-a u Srbiji moglo se u nekoliko navrata čuti kako se Srbija obavezala šta će učiniti ukoliko punjenje budžeta ne ide po planu. A to znači smanjiće rashode i povećati PDV ili kako to slikovito objašnjava Lisovolik, „uvesti red u fiskalnu kuću“. Slušajući analitičare i ekonomiste sa jedne, i ministre sa druge strane, reklo bi se da nema nikakve razlike u njihovim predlozima. Da svi oni znaju šta je najbolje za domaću ekonomiju. Samo što ovi potonji nikada ne urade ono što misle da je najbolje. Eto i Diana Dragutinović, ministarka finansija misli da Srbija mora pružiti dokaze MMF-u da će uraditi nešto ozbiljno. „Neke od mera koje smo preduzeli, kao što je oduzimanje 40 odsto sopstvenih prihoda univerzitetima i kulturnim institucijama bile su nepotrebne i donele nam mnogo problema. Umesto takvih ad-hok mera, treba uraditi nešto kredibilno, što ne treba da dâ efekat u ovoj, nego tek za naredne godinu ili dve“, kaže Dragutinović. Jedino što vlada nikada nema odgovor zašto se to nije radilo ranije, zašto nisu uštedeli kada se imalo, na primer 2006. godine? Kada su privatizacioni prihodi bili nekoliko milijardi evra. Zašto reforma državne uprave nije urađena godinama ranije iako je ona počela još 2001. godine, a broj činovnika se samo povećavao? Cenu će baš kao i uvek do sada platiti jedino građani. Poreski obveznici. Čija jedina odgovornost je što su birali one koji sada donose odluke suprotne njihovom interesu, a kredibilitet pokušavaju da steknu u očima MMF-a, a ne sopstvenog naroda. Ukoliko se država u dogovoru sa MMF-om odluči da poveća deficit i smanji administraciju, kako je najavila, onda to znači dodatno zaduživanje kako bi se deficit pokrio. Pod uslovom naravno da se pojavi onaj ko će pristati da rizikuje i Srbiji pozajmi pare. Ako se ispostavi da ovi u MMF-u nisu baš tako naivni i ne poveruju vladi, koja je opet da podsetimo pristala na povećanje PDV-a i smanjenje penzija i zarada, onda nam to ne gine. Zarade onima koji se finansiraju iz budžeta biće manje, smanjiće se i penzije, a PDV će biti veći što će dodatno uticati na smanjenje kupovne moći građana. Osim što će naravno uticati na i ovako posrnulu privredu, koja grca u lancu nelikvidnosti, dodatno povećanje nezaposlenosti i sive ekonomije su takođe neminovnost. Inflaciju da ne pominjemo. Kako će država rešiti sve veću budžetsku rupu, pitali smo profesora BK Univerziteta LJubomira Madžara i Pavla Petrovića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu. LJubomir Madžar misli da će vlada doneti odluku koja je u njenom interesu, kako bi sačuvala svoj politički kapital, a suprotno interesu društva. Zato je insistiranje na povećanju deficita logično. „Zamislite da vlada mora da smanji penzije, pa izazove gnev 1,6 miliona penzionera. Ode veliki deo biračkog tela. Isto bi se desilo i sa smanjenjem zarada u javnom sektoru ili povećanjem PDV-a. Šta vladu briga ko će vraćati dugove koje ona sada uzima kako bi finansirala deficit. Tada će na vlasti biti neko drugi“. Profesor Petrović smatra da će vlada morati da kombinuje i povećanje deficita i smanjenje zarada i penzija, a i povećanje PDV-a. „Ukoliko se vlada odluči samo na povećanje deficita, on bi mogao da dostigne i 1,5 milijarde evra ili oko pet odsto BDP-a. I to nije dobro. A s druge strane, nije dobro ni samo smanjivati plate i penzije jer će to produbiti recesiju. Očigledno je da ove ad-hok mere za uštede ne daju rezultate, jer nema jasnog plana na čemu i kako treba smanjiti rashode i povećati prihode. Nego sve od danas do sutra, od ovih do onih izbora.“ Pavle Petrović dodaje da je tačno da će građani platiti ceh neodgovornosti vlade koja nije štedela kada se imalo odakle, ali da sada nema natrag i da se deficit mora pokriti. „Smatram da mera povećanja poreza na zarade nije bila tako loša. Ona bi znatno opteretila tek one sa visokim zaradama, blizu 100.000 dinara, a ceh mora platiti neko. S druge strane ona bi mogla da donese željene prihode državi, jer to i može samo sa nekom sveobuhvatnom merom koja će obuhvatiti širok krug obveznika. Vlada je ušla u pregovore sa MMF-om bez jasnog plana i onda je sama pristala na povećanje PDV-a i smanjenje zarada.“ Lako je složiti se sa ekonomistima da vlada sada nema drugo rešenje do da stisne zube i smisli način na koji će nabaviti neophodni novac. Ali teško je to objasniti malopre pominjanim poreskim obveznicima čija odgovornost je najmanja, a ceh najveći. Povećanje PDV-a povećalo bi cene, a to bi onda dodatno ispraznilo i ovako prazne džepove. Smanjenje zarada i penzija produbilo bi krizu i uticalo na tražnju, bez obzira što visina ovih zarada odavno bode oči zaposlenima u privredi. Ni penzije više nisu tako male, pa sve češće iritiraju radno aktivne koji svakoga dana sa strahom odlaze na posao plašeći se da će ih dočekati otkaz. A još više iritiraju sve brojniju armiju nezaposlenih. Neverovatno zvuči, ali javna državna i lokalna preduzeća povećala su u aprilu masu svojih zarada za oko četiri miliona evra. Skoro isto povećanje dobili su zaposleni u zdravstvu i administraciji, a sve to zbog vladine odluke da od maja zamrzne zarade i dodatno ih oporezuje kako bi navodno uštedela. Da bude još gore, masa zarada u privredi koja porezima finansira pomenuti aparat je smanjena. Toliko o štednji, odgovornosti i cehu. Pošto su u vladi ubeđeni da će se dogovoriti za povećanje deficita jer države okruženja su tako nešto već dogovorile, pitanje je da li će neko hteti da pozajmi novac. LJubomir Madžar kaže da ne isključuje mogućnost da vlada dogovori povećanje deficita, jer on sada nije veliki, a s druge strane ni učešće duga u BDP-u nije alarmantno. „Zaboravlja se međutim da je za ovu iscrpljenu i izvozno nesposobnu privredu svaki dug veliki i nepovoljan“, podseća Madžar. Pavle Petrović kaže da je povećanje deficita na 4,5 ili pet odsto nerealno, jer se postavlja pitanje ko će to finansirati. „Vlada je i polovinu ovog deficita pozajmila na domaćem tržištu, od ovdašnjih banaka. I tako samo još više destimuliše privredu. Ne vidim kako će onda sada pozajmiti 1,3 do 1,5 milijardi evra iz stranih izvora. Zato mora sada da napravi jasan plan kako da u naredne dve godine uštedama i povećanim prihodima obezbedi mali budžetski suficit iz čega će i finansirati vraćanje dugova.“ Petrović kaže da naš trenutni javni dug nije preteran i ima mesta za dodatno zaduživanje, ali da opasnost od pozajmice od MMF-a od skoro tri milijarde evra plus milijardu i nešto koliko će biti potrebno za finansiranje deficita, jeste rast ukupnog duga na blizu 80 odsto vrednosti BDP-a što će nas svrstati u visoko zadužene zemlje. Lepo je vlada sve smislila. Ako bude primorana da poveća PDV ili smanji plate i penzije, odgovornost će preneti na MMF. Oni će biti krivi, jer da nisu insistirali, to se ne bi ni desilo. Ako pak dogovore povećanje deficita, šta ih briga ko će za nekoliko godina grcati kako bi dug vratio. Oni sigurno neće. Uživaće tada u svojoj ne maloj, ali nezasluženoj političkoj penziji.