Ostavka bez dobrog naslova

Hrvatski književnik i kolumnista zagrebačkog “Jutarnjeg lista” Ante Tomić, ekskluzivno je objavio zatečenoj hrvatskoj javnosti razloge zbog kojih je tamošnji premijer Ivo Sanader iznenada odlučio da ode u penziju. Tomić je, kako kaže, bio muha na zidu i prisustvovao stranačkom sastanku u centralnim odajama HDZ-a na Tru žrtava fašizma u Zagrebu, kada je Sanader svojim najbližim stranačkim kolegama saopštio da se povlači. “Osobni su razlozi”, prvo je rekao Sanader, da bi na nagovor svojih kolega i obećanje da nikom neće odati njegovu tajnu, konačno otvorio dušu: „Vjerojatno ću pristupiti cistercitima (katolički red).A onda opet, uvijek sam htio staviti pirsing na nos. Ne znam, toliko je stvari na svijetu... Privlači me, recimo, da naučim svirati fagot, ili da lovim sabljarke, ili pravim tekilu. Htio bih, ovo će vam sada možda smiješno zvučati... Htio bih jednom osjetiti kakav je osjećaj ubiti i oderati medvjeda, zavući ruke među njegova topla crijeva, salo i džigericu. Želio bih, osim toga, živjeti na stablu, kopati opale, priključiti se nekakvoj gerili... Jedno vrijeme me je držalo da kupim motocikl i tetoviram čitava leđa...” A kada su ga upitali šta bi tetovirao, Sanader je odgovorio: „Povrće...“ U verodostojnost ekskluzive muhe na zidu Anta Tomića ne možemo se pouzdati, ali objašnjenje premijera Sanadera da se umorio i da je vreme da iza njega dođe neko mlađi, odnosno da je hteo da “prodrma” EU i javnost u Hrvatskoj, uverljivo je taman koliko i želja za dranjem medveda i tetoviranjem povrća na leđima. Hrvatska javnost je sa velikim nepoverenjem prihvatila Sanaderovo objašnjenje, i od momenta kada je objavio da podnosi ostavku, iskonstruisano je najmanje pet različitih teorija o istinskim razlozima njegovog iznenadnog povlačenja. Od zdravstvenih razloga, preko ponude za posao u strukturama EU, do planova da se kandiduje na predstojećim predsedničkim izborima. Prema prvim internet anketama, čak devedeset odsto Hrvata ipak veruje da Sanader “napušta brod koji tone”. Vlada u Zagrebu je hermetički zatvorena i iz nje teško cure informacije, te se svaka vest koja i “procuri” pre naziva spekulacijom nego “informacijom od dobro obaveštenog izvora”. U Hrvatskoj, dakle, niko sa sigurnošću ne može reći zašto je Sanader podneo ostavku, ali sve je više pokazatelja da je srušen iznutra, iz redova svoje stranke. Iznenadna ostavka mogla bi da pokaže da je za Ivu Sanadera, vrhovnog političkog autoriteta Hrvatske, od približavanja EU i ulaska u Nato, daleko teži posao bio da se sve ove godine održi na mestu predsednika HDZ-a. Prve informacije koje su prostrujale novinarskim krugovima u Zagrebu govorile su o finansijskim malverzacijama koje su bile razlog velikog rascepa u HDZ-u. Konkretno, radi se o aferi nabavke vojnih kamiona, za koje se sumnja da je umešan i bivši ministar odbrane Berislav Rončević. Navodno, Sanader je tražio da se i bivši ministar izvede pred sud, ali za to nije dobio podršku ekstremnog krila HDZ-a, predvođenog Vladimirom Šeksom i Andrijom Hebrangom. Sanader je još od 2000. godine, kada je preuzeo vođenje stranke, preko Andrije Hebranga kontrolisao ekstremnu struju u stranci, što mu je omogućilo da sprovede unutrašnju reformu i od Tuđmanovog ratnog HDZ-a, napravi modernu proevropsku desnicu. Sanaderov HDZ je stranka koja se u potpunosti ogradila od bilo kog oblika neoustaštva, obračunava se sa generalima optuženima za ratne zločine, sa srpskim političarima pravi koalicije, Sanader je izgovorio istorijsko „Hristos se rodi“, i iako bez opipljivih rezultata uspeo da se nametne kao garant položaja ugrožene srpske manjine, što mu je svakako donelo poene u Briselu. Raznim medijskim spinovima, Sanader je uspeo da očuva tuđmanovske vrednosti domovinskog rata, sve sa „Olujom“ i proterivanjem dvesta hiljada Srba, a da mu to ne bude omča oko vrata na putu za Brisel. Za to vreme je preko „tvrde“ struje u stranci držao „pod kontrolom“ izvorne glasače HDZ-a, čijim ušima više prijaju Tompsonove pesme nego Sanaderove evropske bajke. Međutim, Sanader je imao problem da obuzdava ambicije Andrije Hebranga da bude HDZ-ov predsednički kandidat, što bi u međunarodnim okvirima moglo da se protumači kao renesansa Tuđmanovog HDZ-a, a u slučaju pobede, Hebrang bi postao suviše jaka konkurencija i samom Sanaderu. Prelomna tačka, u njihovim odnosima, dogodila se 2007. godine, pri kraju prvog Sanaderovog mandata, kada je ušao u sukob sa Vladimirom Šeksom. Šeks je smatrao da treba pomoći Branimiru Glavašu, optuženom za ratne zločine, što je za Sanaderove evropske ambicije bilo neprihvatljivo. Šeks je kao jedan od osnivača HDZ-a, i jedan od prvih „stranačkih jastrebova“, vrlo važna figura za kontrolu stranke. Kada je nedavno HDZ odlučio da Andrija Hebrang (uz podršku Šeksa) ipak bude predsednički kandidat, jasno je bilo da su Sanaderove akcije u stranci naglo pale. Neke analize čak kažu da je postojala velika mogućnost da desna struja HDZ na kongresu stranke održanom u subotu na neki način iskaže nezadovoljstvo Sanaderom, tako da se njegova iznenadna odluka o povlačenju može posmatrati i iz tog ugla. Ipak, mnogi veruju da se od Sanadera ne treba još opraštati i da Sanader samo privremeno napušta „brod koji tone“, čekajući pravu priliku za povratak na političku scenu. Jer, iako je Sanader rekao da „odlazi zadovoljan iz politike, jer je država ostvarila svoje strateške ciljeve, članica je Saveta bezbednosti, NATO-a i na pragu je Evropske unije“, stvari ne stoje baš tako. Članstvo u NATO-u jeste uspeh hrvatske međunarodne politike, ali predvorje Brisela, u kojem će se Hrvati zbog spora sa Slovenijom zadržati malo duže nego što su planirali, za zemlju u kojoj građanima najmanje pet godina duže nego nama obećavaju EU, svaki dan odugovlačenja je veliki poraz. Kako trenutna pozicija Hrvatske u sporu sa Slovenijom govori da će u Zagrebu ipak morati da popuste više nego što su na to spremni, nije neutemeljeno verovanje da je Sanader prepustio svojoj naslednici Jadranki Kosor da sa tim izađe na kraj. Uz to, stanje hrvatske ekonomije najgore je u proteklih deset godina, sa rekordnim padom BDP-a i gotovo praznim budžetom. A kakvi su izazovi pred Vladom u budućnosti, najilustrativnije govori to što se pri formiranju Vlade Jadranke Kosor, Hrvatska seljačka stranka odrekla ministarstva poljoprivrede koje im po svakoj logici pripada, jer su svesni da sa postojećim budžetom neće ispuniti ni deo onoga što su obećali zemljoradnicima. A i novi ministar Petar Čobanković iz HDZ-a, nije bio najsrećniji novim zadatkom. Pesimistične procene kažu da je državna blagajna toliko prazna da je veoma moguće da u skorijoj budućnosti zaposleni u državnim službama ostanu bez plata. Uostalom, Sanader se nije potpuno povukao iz HDZ-a. Ostala mu je funkcija počasnog predsednika sa „aktivnim ovlašćenjima“. Imajući u vidu da je za njegovu naslednicu izabrana Jadranka Kosor, za koju mnogi kažu da nema izražene liderske sposobnosti, moguće je da Sanader nastavi da upravlja strankom, pre svega što nijedan HDZ-ov funkcioner nema ni približno autoriteta u javnosti kao Ivo Sanader. Međutim, budućnost HDZ-a u svakom slučaju određuje postavljenje na čelo stranke Jadranke Kosor koja se već u prvim nastupima „proslavila“ metaforama o vrućoj stolici i ženskoj sposobnosti da „oguli krumpir i napravi odličnu salatu“, a da u isto vreme predsednički kandidat bude Hebrang. Sabor joj je izglasao poverenje sa 83 glasa podrške (45 protiv) i učinio je prvom ženom na mestu premijera Hrvatske. Iako je obećala da će vlada „i dalje raditi na jačanju gospodarstva i na završetku pregovora za ulazak u Evropsku uniju“, hrvatsku političku scenu opterećuju ozbiljne sumnje u kapacitet novopostavljene premijerke da sprovede svoje obećanje i da vladu koju predvodi dovede do kraja mandata.