Harač

Često se analogijom zaključuje da će i američka imperija propasti jer su tako završile sve velike imperije sveta. Prenebregava se jednostavna činjenica da su propale zato što je njihova valuta bilo zlato ili papir sa zlatnom podlogom, a pragmatični Amerikanci su se odavno dosetili da je to suviše opasno, pa su zlatnu podlogu ukinuli, nabavili papira, dobru štampariju, palete, transportne avione, brze brodove ili šta god, tako da u svaku nedođiju vagoni dolara mogu biti dopremljeni i pre nego se na njima osuši zelena boja. A za taj obojeni papir - na kome piše In God we trust - zauzvrat se u Ameriku vraća samo ono što je u toj zemlji najbolje i najkvalitetnije. Kasnije su Amerikanci izmislili plastični novac, a danas je mnogo toga nepotrebno jer se jednostavnim ukucavanjem preko tastatura kompjutera milijarde dolara, jednim klikom, očas posla, prebacuju širom sveta i sasvim je jasno da takva imperija ne može da propadne. Dvadeset-trideset odsto enormnog američkog standarda finansira svet: bogati i siromašni, demokrate i nedemokrate, oni koji krše ljudska prava ili oni koji ih brane - tu nisu gadljivi, jer američka demokratija voli da „živi kako hoće” ali o tuđem trošku. Tu nema ni prava, ni pravde, ni liberalne ekonomije, ni slobodnog tržišta, ni demokratije, ni ljudskih prava, niti bilo kakve diskusije, sve se pokriva danonoćnim štampanjem dolara ili beskonačnim tipkanjem tastera. Zamena za to bi bilo povećanje ekonomske efikasnosti, ali Amerikanci su odavno zaboravili da rade nešto drugo izuzev kao vojnici, policajci, špijuni, konobari, instruktori, pevači, glumci, prodavci magle, instalateri demokratije, berzanski mešetari, finansijski kockari, branioci ljudskih prava, šerifi po nedođijama širom sveta, tako da o ekonomskim mogućnostima pokrivanja kraljevskog standarda svojim radom i svojim proizvodima nema ni govora. Nažalost, Amerika ovo stanje mora da održava po svaku cenu, jer je samo u junu 467.000 ljudi izgubilo posao, jer je stopa nezaposlenosti sa 5 odsto u aprilu 2008. dostigla 9.5 odsto u junu 2009, što značajno hladi doskorašnji optimizam po pitanjima smirivanja krize, tako da je u skladu sa tim promenjen i rečnik: sada se radije govori da je dno dotaknuto, ali da to ne znači i početak oporavka i stabilizaciju privrede Amerike. Sve ovo znači samo jedno: da će svet morati još više da zapne i da se odrekne mnogo čega da se američki standard održi na jednom, za njih, pristojnom nivou, i da se to, povrh svega, prihvati kao normalna činjenica, jer bi bilo kakav poremećaj na tom polju teško koštao svet. Imperija može da propadne, ali tome neće imati ko da se raduje. Tačno je samo da hlađenje Amerike mora da traje dugo, deceniju čak ili dve, ako se želi neophodna transformacija ovog na smrt obolelog sveta u jedan bolji i pravedniji, multipolarni svet, jer bi se svi potezi koji vode promenama preko noći najpre ostatku sveta obili o glavu. Dragan Vidaković, Prilike