Kijanje u lakat

Kada su onomad ekstremni desničari iz grupe „1389“, u Leposaviću kamenicama napali automobile ministra za KiM Gorana Bogdanovića i njegovih kolega za veru i kulturu, ministar Bogdanović, integrisana ličnost, ipak nije imao kud: s punim pravom i uverenjem, a putem sredstava javnog informisanja, ocenio je taj čin kao napad na Državu Srbiju. Od logike se, očigledno, pobeći ne može. I kako Država počiva, uz Tadića i Palmu, i na Bogdanoviću, Bradiću i Šijakoviću, a radilo se o pokušaju državnog udara, obezbeđenje ministra Bogdanovića reagovalo je promptno, efikasno i opravdano primenom sile i nove ofanzivne tehnologije – bejzbol palica! Koliko nam je poznato, to je prvi put kod nas da se po nalogu i u prisustvu vlasti ovo hladno oružje koristi u borbenim dejstvima; istorija ne bi smela da se ogluši o tu značajnu činjenicu daljeg jačanja i kompletiranja opštenarodne odbrane i društvene samozaštite (ONO i DSZ)! Pošto bejzbol i kriket u našem narodu nisu omiljeni, bejzbol palice (na engleskom bat) poznate su široj publici isključivo iz filmova o američkoj mafiji i surovim obračunima njenih klanova. Al Kapone i DŽoni Dilinger, ako se sećate, bili su nenadmašni majstori obračuna bejzbol palicama. Tipičan filmski prizor je onaj kada članovi gangsterske familije sede za stolom, a glavni bos u belim cipelama zloslutno šeta oko stola i iznenada sruči palicu na glavu sumnjivog zemljaka iz Korleonea, zato što je bio kooperativan sa suparnicima i neprijateljima porodične firme. Ishod je neminovno bio letalan. Na osnovu događaja u Leposaviću, računamo da će se u budućnosti i nezadovoljna srpska populacija češće susretati sa ovim uvoznim artiklom, pa smo slobodni da ga ukratko opišemo. Bejzbol palica je glatka naprava od drveta ili metala sa zadebljanjem pri vrhu od 2,75 i dužinom od 42 inča ili nešto više od jednog metra. Teška je samo 33 unce, što na srpskom znači jedan kilogram. Drži se sa dve ruke i njome se u igri udaraju bejzbol ili kriket loptice, a u opisanim slučajevima i ljudi. Kad su ovi drugi u pitanju, bejzbol palica, iako glatka i relativno laka, usled zamaha sa dve ruke i specifične konfiguracije, i zahvaljujući lakom rukovanju, u visokom procentu razbija lobanje i lomi rebra... Skeptični smo, međutim, što se tiče reakcije Evropske unije na eventualnu masovnu primenu ovog savremenog naoružanja – teško da će nas palica približiti istorijskom idealu – mada, s druge strane, to Evropu ne bi trebalo da dodiruje: bejzbol palica je američki izum i naša unutrašnja stvar. Naša stvar, inače, na italijanskom se kaže „koza nostra“ (Cosa Nostra)! Nije samo palica – preživeli smo inflaciju i bombardovanje, preživljavamo Dinkića, pa ćemo preživeti i nju – jedina stvar i pojava koja je minulu nedelju učinila toliko depresivnom; tu je u narodu i među kik bokserima omiljeni lider Palma koji je aktuelnoj vladi, o njenoj prvoj godišnjici, dao četvorku iz vladanja, tu su i kritičari (iz LDP) koji su ukazali na moralno-političku nepodobnost glumice Ivane Žigon, delegirane u upravni odbor neke kulturne institucije, zato što se Ivana Žigon suviše približila Rusiji – pazite, Ivana Žigon se suviše približila Rusiji!? Držimo da neće biti na odmet oprezniji pristup ovoj stvari: možda ta stvar stoji upravo obrnuto, možda se Rusija približila Ivani Žigon!? I Tomica Milosavljević, ministar zdravlja bez ograničenja mandata (mandat Borisa Tadića i njegovog đilasovsko-šaperovskog kabineta sigurno je ograničeniji od Tomičinog i Dinkićevog), takođe je ovih dana dobio novu javnu šansu preko novog/meksičkog/svinjskog gripa da nas poduči kako da ostanemo zdravi i dugotrajni. Recept je jednostavan: prati ruke sapunom najmanje 20 sekundi, poručuje Tomica, i na javnom mestu kijati u lakat, tj. podlakticu, ako ne može drukčije. U Japanu vam, čak i ako nemate kose oči, na svakom ćošku besplatno dele maske za kijavicu i papirne maramice, ali Japan ima budžet! Svi ovi gore pomenuti, a i nepomenuti, drže da se bez njih ne može čak i kad radnici blokiraju međunarodne vozove, proizvođači malina prosipaju maline, a nacionalna supstanca – selo i seoski život - nezaustavivo se urušava. NJihova marketinška svakodnevica zadovoljava samo njih, i sve u njima i oko njih je neutaživa taština. Sada ćemo malo da citiramo. Citat posvećujemo svima onima koji se usude da kažu da se to na njih ne odnosi. Francusko-rumunski filozof Emil Sioran veli ovako: „Ma koliko bili puni sebe, živimo u uznemirenoj gorčini, kojoj bismo mogli umaći samo kad bi se i samo kamenje, podstaknuto sažaljenjem, odlučilo da nam laska. Dokle god ono bude istrajavalo u ćutanju, ostaje nam da se zaplićemo u patnji, da se kljukamo sopstvenom žuči...“ Tome se nema šta dodati: ne pomaže psihologija, najčešće ni psihijatrija. Moguće je da slučaj o kome ćemo na kraju kratko besediti ne pripada baš klasičnoj kliničkoj psihijatriji, ali joj se opasno približava, što se i golim okom vidi. Saglasno obnarodovanoj oštroj i opštoj borbi protiv korupcije (i u sopstvenim redovima – Boris Tadić), najviši predstavnik Demokratske stranke u Vojvodini obećava da će se razlika između iskazanog viška u poslovanju NIS-a od 2,8 milijardi evra i dokazanog manjka od osam milijardi rešiti konsenzusom s ruskim partnerom! U međuvremenu se obavlja i treća ekspertiza o trošku srpskog budžeta - što se podrazumeva - s verom u kvadraturu kruga i u Boga, ali Svevišnji u takvim stvarima obično ne pomaže... Ali zamisao je ova: ako oni malo popuste, popustićemo i mi, pa ćemo se negde naći – neće valjda Rusi da zacepe samo zbog obične, po definiciji prljave dobiti. Uostalom, šta fali nuli ako je čista!