U zatvorenom krugu

Svi festivali ovog ranga, a festival u Karlovim Varima je jedan od najuglednijih u regionu centralne Evrope i u svetu, veliku pažnju poklanjaju nužno potrebnom glamuru, koji stvara atmosferu za prisutne gledaoce i medije. U tom smislu ovogodišnja manifestacija je imala, u prvom delu, pored lokalne legende i oskarovca Miloša Formana, vodeću evropsku glumačku zvezdu Izabel Iper. NJen film „Vila Amalija” Beno Zakoa našao se u zvaničnoj konkurenciji, a njoj je dodeljena ugledna nagrada Kristalni globus za doprinos svetskom filmu. Ista nagrada uručena je na kraju i glavnoj ovogodišnjoj zvezdi, Amerikancu DŽonu Malkoviču, kome je bila upriličena i posebna autorska retrospektiva, kao i poznatom češkom reditelju Janu Svankmajeru. Predsedničku nagradu festivala dobio je renomirani španski i holivudski glumac i reditelj Antonio Banderas. Uvod u pozitivnu festivalsku atmosferu dala je i svetska premijera, van konkurencije, „Dobro plaćene šetnje” Miloša Formana. Reč je o efektnoj ekranizaciji stare komične džez opere, Jiržija Suhija i Jiržija Slitra, kultne predstave u vreme „praškog proleća“, u teatru „Semafor“ još davne 1965. godine. Na osnovu ovog libreta Forman je već snimio TV film 1966, a nedavno, 2007, komad je postavio na scenu Nacionalnog pozorišta u Pragu, da bi ga danas i ekranizovao. Mada je sam film bio više nostalgičnog i lokalnog značaja, majstorstvo renomiranog oskarovca i njegovo prisustvo u Karlovim Varima, poput povratka kući, doneli su pregršt emocija, kako kod starih, tako i kod mladih poštovalaca ovog autora. Dugogodišnja umetnička direktorka Eva Zaoralova i njen kreativni tim osmislili su dva takmičarska programa; glavni i „Istočno od zapada” (u konkurenciji ovog programa je bio i debitantski film „Đavolja varoš” Vladimira Paskaljevića) kao i niz zanimljivih pratećih programskih celina, koje su svakome nudile izbor po sopstvenom ukusu. Na programu „Otvorenih očiju” našli su se filmovi mnogih renomiranih autora prikazani na poslednjem kanskom festivalu: „Antihrist” Larsa fon Trira, „Žeđ” Park Čan-vuka, „Akvarijum” Andree Arnold kao i „Bela traka” Mihaela Hanekea, dobitnika Zlatne palme i „Samson i Dalila” Varvika Tortorna, dobitnika Zlatne kamere. Pravi bedeker nagrađenih filmova sa poznatih svetskih festivala, za one koji ih nisu ranije videli i one koji bi da utvrde gradivo, našao se na programu „Horizonti”, gde je bio „Rvač” Darena Aronovkog, Zlatni lav iz Venecije, „Čemerno mleko” Klaudije LJose, Zlatni medved iz Berlina, ”Katalin Varga” Petera Striklanda i mnogi drugi, kao i najnoviji film „Granice kontrole” DŽima DŽarmuša. Pažnju je privlačio i sada već tradicionalan izbor kritičara poznatog časopisa „Verajeti”, ovoga puta po dvanaesti put, pod nazivom „Evropa sada” na kome se, među deset najzanimljivijih ostvarenja, našao i film našeg autora Darka Lungulova „Tamo i ovde”. Povodom dvadeset godina od pada zida u Berlinu upriličen je i poseban program pod nazivom „Dvadeset godina slobode” na kome se našao i film našeg autora Srđana Dragojevića „Lepa sela lepo gore”. Ovaj film o gorkim plodovima razbucavanja naše nekadašnje domovine, Jugoslavije, uz epitete da je reč o jednom od najboljih antiratnih filmova poslednjih decenija, našao se u prestižnom društvu. Na ovom programu prikazni su i filmovi Nemca Florijana Henkela fon Donesmarka o Štaziju, „Život drugih” i Mađara Ištvana Saba „O lustraciji”, „Slatka Ema, draga Bobe”, kao i „Babuška” Ruskinje Lidije Bobrove i „Koliko teži Trojanski konj” Poljaka Julijusa Mihulskog. U takmičarskoj konkurenciji „Glavnog programa” dosta pažnje privuklo je francusko ostvarenje „Vila Amalija” Beno Zakoa, rađenog prema poznatoj noveli Paskvala Kinjarda. Ovakvom interesovanju više je doprinelo prisustvo glavne glumice nego ukupna vrednost filma. Glavna junakinja, Izabel Iper, pokušava da sebe životno „prepakuje” posle razočarenja u ljubavi. Znatno zanimljiviji je bio film „Dvadeset” Iranca Abdoleze Kaharija, o sudbinama junaka, običnih ljudi koji u roku od 20 dana moraju da napuste svoj radni prostora koji im život znači. Suptilna psihološka drama, smeštena između komedije i tragedije, kojoj je pripala specijalna nagrada žirija. U znaku provokativne tematike odvija se i film „Anđeo na moru” Belgijanca Frederika Dimona. Ovaj inače poznati dokumentarista, svoj debitantski film radio je prema sopstvenom scenariju. Na osnovu ličnih iskustava sa svojim ocem, Dimon se bavi manijakalnom depresijom glavnog junaka, koji kada dospe u krizu ide sa sinom da automobilom gazi mačke. Film je dobio glavnu festivalsku nagradu, Kristalnu kuglu, a Olivije Gormet za sjajno tumačenje lika oca nagradu za najboljeg glumca. Sa provokacijama nastavlja i Mađar Gerđi Palfi u filmu „Nisam tvoj prijatelj”. Slično tematici o bestijalnim nagonima u „Taksidermiji”, ovoga puta kroz cinično eksperimentisanje i istraživanje međuljudskih odnosa bavi se mladim ljudima u savremenoj Budimpešti. Najdalje „u mrak” brutalne stvarnosti su otišli Rus, inače poznati dramski pisac Vasilij Sigarev i poznati poljski reditelj Robert Glinski. Sigarev svojim debitantskim filmom „Volcek” smeštenim u dalekoj ruskoj provinciji i hladnoći planina Urala, razvija svoju tmurnu priču o beznađu nevoljene ćerke i o njenoj majci, sumnjivog morala, čiji životi su ispunjeni krvlju, mlekom i votkom. Naslov filma „Prasići” Roberta Glinskog označava, u pograničnom žargonu, ime za mlade koji za pare nude svoje seksualne usluge. Ovaj sjajan film predstavlja provokativnu dramu sudara poljskog siromaštva i sveta sjaja i novca, u kome su mladi kolateralne žrtve poljuljanih moralnih i opštih društvenih vrednosti, u novoj demokratskoj, evropskoj sadašnjosti njihove domovine. Klinci od dvanaest-trinaest godina koji su nekada prali prozore vozačima na graničnom prelazu, sada su, u novom vremenu bez granica, našli unosnije zanimanje prodajući sebe! Izuzetna je uloga glavnog junaka Filipa Garbaca. U kontekstu bolne prošlosti i gorke savremenosti svoje mesto pod suncem, u konkurenciji se našao i film „Nije kraj” Hrvata Vinka Brešana, u hrvatsko-srpskoj produkciji, u kome jednu od glavnih uloga tumači i Nada Šargin. Reč je o provokativnoj temi o snajperisti domovinskog rata koji biva toliko zaokupljen ženom čijeg je muža „smaknuo” tokom rata, da je, u vreme mira, otkupljuje iz lanca prostitucije, sa željom da oboma pruži šansu u budućnosti. Film je dobio nagradu kritike FIPRESCI. U zatvorenom krugu depresije i beznađa, koji su dominirali filmovima u glavnoj konkurenciji, našla se i većina filmova na takmičarskom programu „Istočno od zapada”, gde je svoju svetsku premijeru imao i debitantski film Vladimira Paskaljevića „Đavolja varoš”. Prema sopstvenom scenariju, Vladimir Paskaljević je smelo gradio mozaičnu strukturu svoje crnohumorne priče o „đavoljem” gradu na obalama Dunava, Vešto, mada uz dosta virtualnu konstrukciju, prepliću se sudbine mladih i starijih žitelja, tvoreći neku vrstu metafore urbanog „pakla” u kome su sve ljudske, društvene i moralne vrednosti dovedene u pitanje. Provokativan film, koji svojim ekstremima traži dijalog sa publikom, naišao je na dobar prijem prisutnih gledalaca i festivalskih programera. Posle Vladimira Perišića i njegovih „Običnih ljudi” u Kanu, film Vladimira Paskaljevića u Karlovim Varima svojim uspešnim nastupom najavljuje bolja vremena za mlade autore savremenog srpskog filma na svetskoj sceni. Program „Istočno od zapada” imao je, pored premijernih izvođenja, poput Paskaljevićevog filma ili zanimljivog „Izgubljenog vremena” Mađara Arona Matijasa, i neka već ranije viđena i nagrađena ostvarenja, kao što su ”Ničiji sin” Hrvata Arsena Antona Ostojića, ”Druga obala” Gruzijca Georga Ovasvilija, ”Papirni vojnik” Rusa Alekseja Germana mlađeg, „Igračica” Kazahstanke Guke Omarove i „Ogrebotina” Poljaka Mihala Roze. Nagrada, u konkurenciji kojom su dominirali uglavnom mladi reditelji i oni koji dolaze, otišla je u ruke starog ruskog reditelja Andreja Krzanovskog za njegov film „Soba i po”, rađen u vidu portreta proslavljenog ruskog nobelovca i pisca Jozefa Brodskog, prema zanimljivom scenariju Jurija Arabova.