Između bombi i regiona

U eksploziji bombe podmetnute u Preševu ranjeno je dvoje ljudi. Nekoliko dana ranije, u granatiranju vozila srpske Žandarmerije u Lučanima povređena su dva policajca. Albanski lideri su, kao rešenje, ponudili povlačenje Žandarmerije srpskog MUP-a sa prostora južne Srbije. Ako se to ne dogodi, lideri lokalnih Albanaca zapretili su – igrajući na kartu srpskih strahova i iskustava iz nedavne prošlosti - internacionalizacijom svojih problema, koji se kreću od uobičajenih svakodnevnih socijalnih (ne)prilika, do položaja koji ova oblast ima na relaciji Srbija – njena odmetnuta južna pokrajina Kosovo i Metohija. Uz sve to, albanski lideri sa ovog prostora su uoči najavljenog donošenja zakona o regionalnom razvoju pokrenuli inicijativu da se od te oblasti formira poseban region, u koji će ući i skoro čisto srpsko Trgovište. Kao ustupak Srbiji za ispunjavanje zahteva u vezi sa odlaskom Žandarmerije iz Kopnene zone bezbednosti najavili su da neće (još uvek) napuštati Koordinaciono telo za jug Srbije. „Nećemo se još povlačiti, ali ako Koordinaciono telo ne bude ostvarivalo program zacrtan 2001. Končuljskim mirom, nećemo biti ni dekor“, kaže za NIN Šaip Kamberi, predsednik opštine Bujanovac. Prosto rečeno, sve i da nije bombi, raketnih bacača, napada na Vojsku i policiju i šverca narkotika, oružja i ljudi, jasno je da stabilnosti na jugu uže Srbije još nema. A terorizam je samo deo te priče u kojoj obe strane imaju štošta da zamere jedna drugoj. Valja, za početak, znati šta se desilo u poslednje dve nedelje na prostoru opština Vranje, Preševo, Bujanovac, ko je za to odgovoran i kome su poruke upućene. I da li je ono nekoliko političkih zahteva lokalnih Albanaca povezano sa bombama u Preševu i selu Lučani kod Bujanovca, po sistemu dobrog i lošeg policajca – ako nećete dogovor, dobićete bombe. Najpre je, dakle, ručnim raketnim bacačem gađano vozilo Žandarmerije kod sela Lučani. Reč je o takozvanoj „teškoj patroli“, u kojoj pored žandarma učestvuju i pripadnici lokalnih MUP-ova, a katkad i multietničke policije. Ovakve patrole uvedene su od kako su se, pre nekoliko godina, pojačali napadi na ovom području, pre svega na civile. Već tri godine unazad, naime, na putevima povremeno se pojavljuju maskirani napadači, pljačkaši koji zaustavljaju vozila i reketiraju putnike, mahom Albance, često sa teritorije Kosmeta, koji rade u inostranstvu i leti dolaze na odmor. Većina njih koristi ovaj putni pravac da bi u blizini Gnjilana ušli u Pokrajinu. U nekoliko navrata ova vozila bila su napadana, putnici ranjavani a jedna žena, Albanka, ubijena je. Kad je prikupljanje novca u pitanju, „heroji“ OVPBM i OVK – ovi drumski razbojnici mahom su regrutovani odatle - nemaju baš mnogo poštovanja za nacionalne razlike. Druga je stvar sa vojskom i policijom Srbije. Od jeseni 2007. učestali su, ponovo, napadi i na snage bezbednosti Srbije. U jesen te, 2007. napadnuta je baza Vojske Srbije, što je ostalo potpuno prikriveno od javnosti. Puškaranje između terorista i vojnika trajalo je oko pola sata. Na strani vojske nije bilo žrtava, a kakav je skor napada na strani terorista ostalo je nepoznato. Serija incidenata kulminirala je miniranjem zgrade MUP-a u Bujanovcu prošle godine, napadom na vozilo Žandarmerije i podmetanjem više od deset kilograma privrednog eksploziva pred stambenu zgradu u Preševu, prošle nedelje. Većina ovih napada došli su iz - Gnjilana. „Gnjilane je u poslednjih nekoliko godina ključno mesto za šverc oružja, narkotika, ljudi, i grad odakle kreću teroristički napadi na jug uže Srbije“, kaže za NIN izvor iz MUP-a, blizak istrazi poslednjih napada. Stručnjaci za bezbednost ovaj porast broja incidenata tumače, između ostalog, i vraćanjem u akciju LJirima Jakupija „Naciste“, jednog od vođa OVPBM. Jakupi je, pored Šefketa Muslijua, bio jedan od vođa pobune iz 2001. i tadašnje OVPBM. Za vreme rata na Kosovu, obe grupe bile su u sastavu jedinica OVK kojima su komandovali braća Daut i Ramuš Haradinaj. I Jakupi i Musliju umešani su u brojna, čisto kriminalna dela, ne samo na srpskom jugu već i na Kosmetu. Da „nacionalna stvar“ za njih nije završeno pitanje pokazali su 2002. i 2003. godine, kada je Jakupijeva grupa podmetala eksploziv na put kod mesta Oraovica čije su žrtve bili pripadnici snaga bezbednosti Srbije, i kada su Jakupi (lično) i izvesni „Čečen“ ubili Selvera Fazlijua, pripadnika DB Srbije. Sve vreme nakon Končuljskog mira (2001), Jakupi i njegovi ljudi delovali su u sastavu Fronta albanskog nacionalnog ujedinjenja, i bili potčinjeni Gafuru Adiljiju, jednom od lidera te organizacije. I Šefket Musliju i „Nacista“ Jakupi potom su hapšeni i osuđivani na Kosmetu, za više silovanja, razbojništava i ubistava. Musliju je i dalje iza rešetaka, a Jakupi je u avgustu 2007. pobegao iz zatvora Dubrava kod Istoka i od tada je veoma aktivan. Prve indicije u istrazi napada na patrolu policije i podmetanja privrednog eksploziva pred zgradu u Preševu ukazivale su na Jakupija i njegove ljude kao najodgovornije za napade. No, izvori NIN-a iz MUP-a i BIA tvrde da, pored LJirima Jakupija, ima još igrača uključenih u poslednje incidente, uključujući tu i prošlogodišnje miniranje zgrade MUP-a u Bujanovcu. „Nesumnjivo je da se nijedan napad u ovom području ne može odigrati a da sa time nije upoznat i Jakupi. Međutim, neke od indicija ukazuju i da su ljudi obuhvaćeni optužnicom za zločine u Gnjilanu nakon dolaska KFOR-a, dakle pripadnici tzv. ’preševske grupe’, i te kako uključeni u organizaciju ovih napada“, kaže izvor NIN-a iz jedne od domaćih tajnih službi. Reč je, kako saznajemo, o Redžepu Alijiju i Fazliju Ajdariju, dvojici bivših pripadnika OVK koji su obuhvaćeni optužnicom za zločine protiv srpskih civila u Gnjilanu u leto i jesen 1999. Prema raspoloživim saznanjima, oni borave u Gnjilanu. Oni nisu jedini koji su u vreme hapšenja pomenute grupe pobegli na Kosovo. Šaip Kamberi tvrdi da je nakon hapšenja grupe, osumnjičene za ratne zločine, oko stotinu ljudi napustilo region. Svi ovi detalji važni su, naime, za utvrđivanje razloga za napade. Motiv terorističkog napada za ozbiljne države znači često i put za traženje rešenja i preventive. Bilo bi jednostavno nositi se sa željom odbeglih pripadnika „preševske grupe“ da se vrate u rodni kraj, i akcijama koje toga radi oni preduzimaju, ceneći da će u budućoj epici reketiranje, iznude i teroristički napadi biti opevani kao junačka dela. Ali u političkim kombinacijama na ovom prostoru ništa ne može biti jednostavno. Tim pre što region stoji u sredini srpsko–albanskih natezanja oko Kosova. Nije novost da albanski lideri, i na Kosmetu i na jugu uže Srbije, stalno napominju da sve ono što se dešava na (srpskom) severu pokrajine, Srbiju može koštati parčeta teritorije koji je povezuje sa Makedonijom i Grčkom, i kojom ide strateški važan Koridor 10. Nešto slično je nedavno, u nekoliko intervjua, pomenuo i Ramuš Haradinaj. Doduše, Haradinaj je rekao i da nema ništa prirodnije u političkim rešenjima za Balkan nego da se Republika Srpska pripoji Srbiji. Čovek koji tvrdi da zna kako da za 60 dana reši pitanje severa Kosmeta, kao kompenzaciju za ovakvo pojačanje Srbije – severom Kosova i Republikom Srpskom - tražio bi da se Bujanovačka kotlina i ceo taj region pripoje nezavisnom Kosovu. Oliver Ivanović, jedan od vođa kosovskih Srba i direktor u Ministarstvu za KiM, kaže za NIN da je ovde reč o neozbiljnoj izjavi jednog pripadnika pokrajinske opozicije koji bi želeo da na budućim izborima osvoji mesto premijera: „Mislim da poslednji incidenti nemaju veze sa severom Kosmeta. To je, inače, paralela koju Albanci već dugo pokušavaju da nametnu a koja je neprimerena, jer u oba slučaja govorimo o teritorijama Srbije.“ Šaip Kamberi, pak, ne isključuje to `prelivanje` dešavanja u pokrajini na svoj kraj, ali diplomatski kaže da su sve njegove kolege opredeljene da svoja prava ostvaruju u okviru postojećeg državnog sistema: „To smo naglasili i u našoj platformi koja je objavljena. U tom smislu, proces evropskih integracija će za nas biti od izuzetnog značaja jer će nam, kao regionu, omogućiti kvalitetne veze sa maticom, ostvarivanje svih prava i sloboda definisanih evropskim standardima, i razvoj regiona.“ Da je jug Srbije nerazvijen, nije sporno, iako ministar za lokalnu samoupravu Milan Marković pre neki dan reče da „svaka opština u Srbiji ima pravo da se ljuti, osim ove tri (Preševo, Bujanovac i Medveđa). Mimo budžeta dobili su još 64 miliona evra.” Ipak, upravo se ekonomska zaostalost, pojačana sada ekonomskom krizom, uzima kao jedan od uzroka najnovijeg albanskog nezadovoljstva. Da li je kriza samo izgovor? „Jug je zapušten“, kaže Oliver Ivanović. Verovalo se da je otklonjena opasnost od terorizma i albanskog separatizma. U međuvremenu, zaustavljen je ekonomski razvoj i to će sada biti teško nadoknadivo zbog krize u kojoj se nalazi čitav svet. Nekoliko hapšenja u tom području i zaplena droge uznemirile su bande. To što su sada bande dobile podršku legalnih struktura, samo je znak nezadovoljstva cele sredine. A sa padom političkog interesovanja za neku oblast, prestaju, po pravilu, i donacije.“ Dakle, to što se u ovoj oblasti nalazi Veliki Trnovac, navodni centar proizvodnje narkotika na Balkanu, nije pokazatelj ekonomskih prilika koje u njoj vladaju. I Trnovčani se, naime, žale na pad „poslova“. A svi koji su boravili na jugu, naročito u Kopnenoj zoni bezbednosti, znaju da dobar deo stanovništva živi na granici siromaštva. Manjak ekonomske sigurnosti nesumnjivo je katalizator faktora koji ugrožava bezbednost i političku stabilnost u višenacionalnim sredinama. Činjenica je da je veliki broj sela u ovim opštinama potpuno opusteo – iselili su se i Srbi i Albanci. To što jadne materijalne prilike pogađaju sve nacije koje ovde žive (baš kao i bomba pred zgradom u Preševu, kada je povređeno dvoje Albanaca), u vremenu tenzija nije nešto što se prvo ima na umu kada se razmišlja o drugoj naciji s kojom deli ulicu. Zato je lako Albancima da kažu kako ih onih trideset i nešto odsto Srba, koji žive u opštini Bujanovac, nadjačavaju zato što drže dva načelnička mesta u lokalnoj samoupravi, dva direktorska mesta u javnim preduzećima, i zato što ih u tim istim preduzećima ima preko 500 zaposlenih, naspram 230 Albanaca i tridesetak Roma. Šaip Kamberi kaže da su voljni da prime još Srba u lokalnu samoupravu, ističe da su Albanci multietnički raspoloženi, i da javnost u Srbiji nije upoznata sa problemom koji ta ista samouprava sada ima: „Od početka smo hteli da idemo sa srpskim političkim blokom koji čine DS i grupa građana oko Stojanče Arsića. Ali poslanici demokrata su raspušteni i nikako da se vrate, a Arsić neće bez njih.“ Podsećamo, ovaj odbor demokrata raspušten je nakon što su se odbornici pobunili zbog preglasavanja i istiskivanja Srba sa čelnih mesta u javnim preduzećima i samoupravi. Kamberi, ali i Riza Halimi, vele da javnost u Srbiji prečesto dobija zamene teza za opis situacije i da to samo doleva ulje na vatru. „Stiče se utisak da je cilj državne politike da se Kopnena zona bezbednosti prikaže kao izvor nestabilnosti“, tvrdi Kamberi. „A ja kao predsednik opštine koji jednom mesečno dobija izveštaje o počinjenim nedelima kažem da beležimo smanjenje u odnosu na prošlu godinu. Presekli smo i korupciju u lokalnoj samoupravi. Ipak, ako ima kriminala i korupcije, mogu da kažem da mi možemo biti odgovorni za ono što se dešava do Vranja. Ali ko je odgovoran za zbivanja od Vranja ka severu? I zašto ako se uhvate krijumčari ljudi, na naslovne strane dospeju samo Albanci iz te grupe?“ Zapravo, Kamberi veruje da država ili ima dvostruke aršine, ili nema strategiju da reši probleme u ovom delu zemlje. Ponešto u prilog nedostatku strategije za region govori i podatak da se već godinu dana uzalud traže dozvole za otvaranje isturenog odeljenja niškog univerziteta u Bujanovcu ili u Preševu. A tu bi se učilo po planovima Srbije a ne Prištine ili Tirane... Zato se lideri lokalnih Albanaca i pozivaju na plan koji je svojevremeno dogovoren sa Nebojšom Čovićem i tadašnjim Koordinacionim telom, a koji podrazumeva ne samo integraciju Albanaca u državne institucije već i ekonomski razvoj, ali i demilitarizaciju. Ili, kako Albanci tumače, povlačenje Žandarmerije. Riza Halimi, poslanik u Narodnoj skupštini, kaže da broj incidenata pokazuje da je Žandarmerija `pala` na ispitu čuvanja reda i mira: „Incidenata ima, a većina slučajeva su nerazjašnjeni. Ono što, međutim, ljudima smeta, to je prekoračenje ingerencija koje se dešava pripadnicima Žandarmerije.“ Zato su, valjda, početkom ove nedelje Albanci najavili da će, ukoliko Žandarmerija ne ode, držati svoje kuće potpuno otvorenim da im niko ne bi „lomio vrata i prozore prilikom ulaska“. I Oliver Ivanović i MUP horski odgovaraju da prekoračenja ovlašćenja nije bilo. A kako se situacija ne smiruje, malo je verovatno da bi povlačenje ove jedinice pomoglo u izgradnji bezbednijeg života. „Pa, zar bi se Amerika povukla iz rata protiv terorizma?“, pita Ivanović. „Ukoliko bi se situacija drastično popravila, povlačenje bi se moglo očekivati. Ali da bi do popravljanja došlo, morali bi i albanski lideri da jasno i neuslovljeno podrže pravnu državu u borbi protiv terorizma. Šta god da im se ne sviđa u ovoj državi, terorizam nije rešenje.“ Albanske vođe sa juga Srbije, istina je, osudile su poslednje terorističke napade, ali, rekli su i „ali“ – da je, praktično, problem u žandarmeriji, koja mora da ode, te da će tražiti zaštitu u inostranstvu, na Zapadu. Zato su stranim ambasadama u Beogradu i uputili pisma u kojima opisuju svoju ugroženost i izlažu zahteve. Scenario je već viđen. Pitanje je, međutim, da li u ovom trenutku Albanci imaju kapacitet da postignu internacionalizaciju svog pitanja. Osim ako to ne postignu putem regionalne saradnje, kada bude usvojen onaj zakon o regionalizaciji Srbije. Intervju: Goran Bogdanović, ministar za Kosovo i Metohiju Neko hoće sukobe na jugu Srbije „Poslednji događaji na jugu Srbije su čisto teroristički činovi i jasna poruka Srbiji“, decidiran je u razgovoru za NIN Goran Bogdanović, ministar za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije. Jedan deo međunarodne zajednice, to jest zemlje koje podržavaju kosovsku nezavisnost i sami Albanci smatraju da su zbivanja na severu pokrajine pravi motiv napada. Ipak, treba podvući razliku: Srbi na Kosovu i Metohiji nisu vršili terorističke napade, nisu gađali vozila KPS niti su minirali stambene zgrade. Osim toga, ovde nema mesta priči o nekakvom srpskom separatizmu. Ima najava da bi teroristi mogli da preseku Koridor 10... - Nekome smeta taj put. Iako na jugu Srbije ima albanskih političara i stanovnika koji žele suživot, neko na ovom prostoru želi taj sukob a većina napada i napadača dolazi sa teritorije Kosmeta. Uprkos tome što se tamo nalaze KPS, KFOR, UNMIK, EULEKS ... Predstavnici Albanaca sa juga Srbije su sa svojim zahtevima upoznali i strane ambasade. Svojevremena internacionalizacija kosovskog pitanja upravo je tako počela. - Sada je 2009. godina a ne 1998. Država ima institucije u kojima se svi problemi mogu rešavati demokratski. Osim toga, svaka akcija policije, a naročito Žandarmerije za koju Albanci tvrde da je bilo prekoračenja, više je nego dokumentovana i obrazložena. Svi znaju da ni policija niti Vojska nisu napravile ni korak dalje no što su smele, i da zloupotreba nije bilo. Mislim da, ovoga puta, šanse da im ta pisma naprave prolaz zaista nisu velike.