Tajni američki paket

U pokušaju da se pred predsedničke izbore u Sjedinjenim Američkim Državama dopadne i Amerikancima i celom svetu, i pokaže koliko je drugačiji od još aktuelnog predsednika, Barak Obama obećao je da će da zatvori vojni zatvor u zalivu Gvantanamo na Kubi, taj simbol omražene ere DŽordža Buša. Drugog dana pošto je ušao u Belu kuću, Obama je i potpisao predsednički ukaz kojim se, do januara 2010. godine, nalaže gašenje Gvantanama. Rok se bliži. Ispunjenje Obamine naredbe sve je neizvesnije. Gde udomiti pritvorenike iz Gvantanama? Kako spasiti obraz američkom predsedniku? Obamina se administracija razletela po svetu, u potrazi za nevoljnim saveznicima. Stigli su do Bosne, to znamo pouzdano. Tarik Sadović, doskorašnji ministar sigurnosti BiH, to je i otvoreno priznao u intervjuu bosanskim „Danima“: „Nakon promjene predsjednika u Americi od nas je traženo da prihvatimo osobe iz Gvantanama i mi smo vratili trojicu koji su naši državljani. Eh, onda su od nas tražili da primimo i neke druge osobe iz Gvantanama.“ Da li su Amerikanci svoje teroriste nudili i nama, u Srbiji? NIN-ov izvor iz Vašingtona, veoma dobro upućen u američko-srpsku diplomatsku komunikaciju, navodi da su vlasti u Beogradu nedavno zamoljene da udome nekolicinu pritvorenika iz Gvantanama. Razgovori se, prema rečima našeg izvora, vode uz veliku diskreciju, i navodno bi trebalo da se intenziviraju prilikom predstojećeg dolaska Danijela Frida, pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, u Beograd. Gvantanamo je goste iz inostranstva, osumnjičene teroriste, počeo da prihvata 2002. godine, nedugo pošto je započeo Bušov rat protiv terora. Nije prošlo mnogo vremena, a do javnosti su počele da pristižu vesti o torturi zatvorenika, sasvim nedemokratskim metodama kojima su islednici iznuđivali priznanja, a sve to bez zakonskog postupka koji bi se očekivao od perjanice demokratskog sveta kakvom Sjedinjene Države vole da se smatraju. Ugled i prestiž Amerike u svetu, dobrim delom i zbog zatvora na Kubi, survao se u provaliju. Zatvaranje Gvantanama postalo je i čista politička nužda. Ali, kuda sa onih 229 pritvorenika? Tih 229 terorista podeljeno je u tri grupe. U prvoj su oni koji ne predstavljaju preveliku pretnju i treba da budu pušteni iz zatvora, ali ne i da se vrate u matične države. Drugima će pred američkim sudovima biti suđeno za terorizam. Treći će, pak, „biti držani u pritvoru bez suđenja, jer je administracija procenila da su suviše opasni da bi bili pušteni ali im se ne može suditi jer dokazi protiv njih možda ne mogu da se iskoriste na sudu“ (NJujork tajms). Nas, međutim, zanimaju oni iz prve grupe, američki zarobljenici koji treba da budu oslobođeni ali da se ne vrate u sopstvene zemlje, od Kine ili Avganistana do Jordana i Sirije. Ima ih, prema različitim izvorima, između 54 i 66. Neimenovani zvaničnik Bele kuće: „Reč je o ljudima koji nisu sveci, ali ne predstavljaju ozbiljnu opasnost.“ Iako „ne predstavljaju ozbiljnu opasnost“, oni u SAD – čiji su zarobljenici – ne mogu. Američki Kongres je, naime, zabranio njihovu relokaciju na teritoriju SAD do kraja septembra; u pripremi je i novi zakon kojim će njihovo dovođenje u SAD i definitivno biti zabranjeno. Predlog zakona ima podršku obe vodeće partije, i demokrata i republikanaca, i gotovo da nema sumnje da će biti usvojen. Zbog toga je ove bezopasne američke zarobljenike, koji su Amerikancima ipak previše opasni da bi ih sami udomili, potrebno uvaliti nekome drugom. To, očigledno, ne ide lako. Prema rečima američkog zvaničnika koji je zahtevao anonimnost, „u drugim zemljama pitaju nas zašto bi oni prihvatili pritvorenike iz Gvantanama kada same SAD to neće da učine“. A Volfgang Šojble, nemački ministar unutrašnjih poslova, prema pisanju NJujork tajmsa, „javno je rekao da, ako pritvorenici iz Gvantanama ne predstavljaju opasnost, ne postoji razlog da ih Sjedinjene Države ne uzmu“. Štaviše, kako ocenjuju ozbiljni američki i britanski mediji, „u Evropi postoji duboka zabrinutost da američka obaveštajna zajednica neće pružiti sve informacije o zatvorenicima.“ Strah, drugim rečima, da bezopasni oslobođenici nisu sasvim bezopasni. Za nas, u Srbiji, imajući ovo u vidu, postoji i dodatni rizik – da bliski američki saveznici proberu one zaista bezopasne, a nama da preostanu ljudi čije bi ugošćavanje ipak moglo da predstavlja bezbednosnu pretnju. Reč je, ako treba podsećati, o islamskim ekstremistima, a nestabilna politička situacija u Sandžaku i na jugu Srbije svakako ne bi doprinela umanjivanju opasnosti. Uz to postoji i niz drugih nejasnoća; kakav će status oni imati, da li će njihova sloboda ipak morati da bude nadgledana, da li će slobodno moći da putuju, hoće li pred sudovima tih zemalja pokrenuti skupe i dugotrajne postupke protiv SAD zbog nezakonitog pritvaranja... Nasuprot ovim razlozima „protiv“ jedan je razlog „za“ – da se ne antagonizuje administracija Baraka Obame. Evropski stav, zato, nije jedinstven. Italija, Španija, Portugalija i Francuska primile su već po nekoliko žitelja Gvantanama, ove nedelje je i Irska najavila da će prihvatiti dvojicu. Uz njih i Saudijska Arabija, Čad, Irak, Palau i Albanija. Velika Britanija se, s druge strane, žestoko pobunila jer je nekoliko zatvorenika iz Gvantanama bez odobrenja Londona stiglo i do Bermuda, koji su britanska prekomorska teritorija. Pregovori s potencijalnim domaćinima se nastavljaju. Mediji u SAD citiraju službenika Stejt departmenta koji je rekao: „Jedan broj evropskih zemalja rekao nam je da su voljne, ali da ne žele da budu imenovane javno. A još jedna grupa država u Evropi aktivno razmatra mogućnost da nam pomogne.“ Srbija dosad nije javno označena kao potencijalno utočište za oslobođenike iz američkog zatvora na Kubi. Međutim, ništa se nije znalo ni za Bosnu dok sam ministar Sadović, pred smenu, nije progovorio. U nadležnim srpskim institucijama koje smo kontaktirali niko nije mogao ni da nam potvrdi niti da demantuje da je bilo ma kakvih razgovora s Amerikancima na ovu temu. No, svi znamo koliko su Srbi poznati po gostoljubivosti, a ako još iza svega stoji i američka molba...