Čuvari prazne kase

Ma koliko se premijer i ministri Vlade Srbije iscrpljuju u pokušajima da deluju kao solidno uvežban orkestar i širenjem nerealnog optimizma stanovništvu odsviraju populističku partituru ugodnu uhu, nema sumnje da će u predstojećim pregovorima sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda 24. avgusta biti prinuđeni da objašnjavaju zašto je krizni paket mera bio više rezultat stranačke pogodbe, a manje ekonomski odgovor na izazove recesije. Neće biti jednostavno objasniti strogim kontrolorima MMF-a zašto se građanima ekonomska situacija permanentno prikazuje boljom nego što jeste, pa se na lažnoj slici gradi neodrživo visoka javna potrošnja, a nužne reforme se odlažu. Deficit u budžetu je iz meseca u mesec veći za tri milijarde dinara nego što je planirano, a prihodi manji za četiri milijarde mesečno. Vlada će od MMF-a zatražiti povećanje deficita uz novo obećanje da će naredne godine zakoračiti u ozbiljne reforme. Sa druge strane, građani će biti uveravani da Srbija ne spada u grupu visoko zaduženih zemalja i da se lagodno može zajmiti da bi se pokrio manjak od 4,5 odsto bruto društvenog proizvoda. Novac se grozničavo traži na sve strane. Prošle nedelje je konačno odobrena bespovratna pomoć srpskom budžetu od 100 miliona evra iz Evropske unije. Do kraja ove godine trebalo bi da pristigne polovina ove sume. I ovaj aranžman na kraju zavisi od MMF-a. Tačnije, ako ne bi bila dogovorena dalja saradnja Srbije i MMF, ne samo što bi realizacija ovog dogovora bila stopirana, već ni Svetska banka ne bi poslala dodatnih 200 miliona dolara koji su dogovoreni početkom godine. Glavna uloga koju u ekonomskoj drami Srbije ima MMF značajnija je utoliko što je namera vlade da se i od odobrenih tri milijarde evra zajma od ove institucije, 200 miliona evra prebaci u budžet, za šta takođe treba dobiti novi pristanak MMF-a. Nebojša Savić, dekan Fakulteta za finansije, ekonomiju i administraciju objašnjava za NIN da je u ovom trenutku teško proceniti rasplet onoga što nas čeka krajem avgusta. - Moguće je da će Fond imati razumevanja za postojeće teškoće ali je pitanje da li će biti spreman da odstupi od svojih principa. Tu pre svega mislim na ideju da Fond finansira pokrivanje dela deficita, što on inače ne radi. To bi bilo finansijski interesantno, ali to do sada nisu radili. U svakom slučaju, Srbija mora izaći sa veoma dobro pripremljenim paketom i snažnom argumentacijom za svaki svoj predlog. To je u ovom trenutku jako izazovan zadatak, posebno zbog toga što je nekonzistentnost u predloženim merama i njihovom sprovođenju bila karakteristika ponašanja vlade u poslednja tri kvartala. Novembarski paket se karakterisao izbegavanjem suočavanja sa svetskom ekonomskom krizom, pa je na bazi toga planiran rast BDP-a od tri odsto. U januaru je dominirao optimizam da će biti nulti rast i opet je potrošnja planirana na višem nivou. Sada se opet ublažavaju projekcije pada, umesto realno očekivanog pada od pet do šest odsto, govori se o tri do četiri procenta i opet se postavlja nivo potrošnje na viši nivo od održivog - kaže Savić. Ekonomisti ocenjuju da je i pre globalne ekonomske krize iza koje se vlasti vešto kriju, Srbija imala loše navike. Kriza ih je dodatno ukorenila, pa se od namera o smanjenju administracije nije odmaklo mnogo od demagoške priče. Ruku na srce, mere štednje najavljene su i pre rebalansa i dolaska misije MMF-a ali je dobar deo tada usvojenih odluka ostao je puko slovo na papiru. Štednja po osnovu prebacivanja dobiti javnih preduzeća u budžet nikada nije zaživela jer je kod planiranja ove mere vlada „zaboravila“ da su ove firme najveći gubitaši. Praksa ulepšavanja stvarnosti i bežanja od istinskog stezanja kaiša dovela je penzionere u zabludu da su na dobiti jer su im penzije povećane. Posledice po sve ostale budžetske korisnike su loše, budući da se za transfere PIO fondu svake godine odvaja najviše državnog novca, a rebalansom je i pored štednje dotacija povećana sa 189 na 213 milijardi dinara na godišnjem nivou. Dok Rasim LJajić, ministar za rad i socijalnu politiku, upozorava da je samo za pola godine oko 60.000 do 70.000 novih siromaha u Srbiji, iz budžeta su transferi za socijalnu zaštitu manji za 15,7 milijardi dinara u odnosu na isti period lani. Ekonomista Miodrag Zec kaže za NIN da vlada nema ekonomski cilj niti viziju gde bi to i kako trebalo da povede srpsku privredu. - Vlada nema konzistentnu ekonomsku politiku jer je stvorena i održava se na različitim političkim doktrinama. Hoće da troši, a hoće da štedi, tu nema ekonomskog cilja. Jedini joj je cilj da ne padne s vlasti. Ovo je društvo koje kreira deficit koji se ostavlja budućnosti, onda se zajmi da se to popuni i sve sa ciljem da se ne uradi nešto konkretno ili politički nepopularno. Sve je u neravnoteži: proizvodnja-potrošnja, uvoz-izvoz, zaposlenost-nezaposlenost, radnici-penzioneri, stari-mladi, rođeni-umrli. Svi su ti pokazatelji u Srbiji loši - ocenjuje Zec. Umesto primene rezervnog plana koji je već dogovoren sa MMF-om, a podrazumeva povećanje PDV-a i smanjenje plata u celom javnom sektoru, jedino što se pominje kao sigurno u novoj rundi pregovora je proširenje budžetskog deficita. - Politika krpljenja deficita od kvartala do kvartala je loša politika. Srbija mora obuzdati potrošnju i smanjiti javne rashode jer su stvorena ogromna prava koja su iznad nivoa ekonomske moći društva. Proces zaduživanja se mora zaustaviti jer mi nemamo pravo da se za rad tekuće potrošnje zadužuju naša deca. Mi nemamo moralno pravo da na račun dohotka budućih generacija sada trošimo 20-25 odsto više nego što stvaramo - kaže Savić. Stručnjacima, sagovornicima NIN-a, čini se opravdanim da firme koje državi plaćaju sve poreske namete, dignu glas na najavu povećanja PDV-a ili najnovije spekulacije o dve stope poreza na plate koji bi osetili svi koji primaju zaradu veću od 40.000 dinara, budući da bi umesto 12 odsto poslodavac državi plaćao 20 odsto. Pravo im daje činjenica da se u sivoj zoni u Srbiji proizvede trećina bruto društvenog proizvoda i da bi uvođenjem u legalne tokove makar polovine, budžet države čak i u godini recesije bio u suficitu. Pravo da pitaju zašto veći porez svima možda imaju i zaposleni kod privatnika koji guraju privredu, s obzirom na loše rezultate poslovanja onih firmi kojima gazduje država. Tim pre, što poslove države u ovom trenutku obavlja, prema grubim procenama, oko 15.000 ljudi više nego što je potrebno. Ekonomisti tvrde da bi povećanje bilo kog poreza samo dodatno opteretilo nejaku privredu. Sa druge strane, ostaje činjenica da se ne može verovati svemu što dolazi iz Nemanjine 11, jer ne samo što je solidarni porez proglasila šalom samo dva dana posle odluke o njegovom uvođenju, izvršna vlast menjala je i paket štednje koji je predstavljen kao “jednoglasno usvojen”. U ovom trenutku nije do kraja poznato da li će se izmene zakona o porezu na dohodak građana naći kao jedna od karata na talonu predloga MMF-a kako da se iznađe dodatni prihod za budžet. Deo vlade kaže da nikada neće glasati za veće poreze. - Vlada kao da opipava puls javnosti na taj način što se najave neke mere, a zatim se kaže da one neće biti primenjene. Ako se digne velika prašina, onda vlada odustaje od prvobitne ideje i traži nova rešenja. Na taj način se ne stiče kredibilitet. Sigurno je da bi bilo koji potezi naišli na osudu dela javnosti, ali bi se oni lakše prihvatili kada bi nas nosioci ekonomske i političke vlasti uverili da su proistekli iz ozbiljnog promišljanja i računice. Opasno je da se ministri utrkuju u dodvoravanju građanima - kaže Vladimir Vučković, profesor ekonomije na „Megatrend“ univerzitetu. Ipak, većina ekonomista smatra da će aranžman sa MMF-om biti produžen. Ono što se niko ne usuđuje da prognozira je da li će se uvoditi novi porezi ili će se povećavati postojeći. I dalje su aktuelne najave da će se kresati rashodi po ministarstvima. Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, tvrdi da se do kraja godine teško šta značajnije može uštedeti ili pak prihodovati na brzu ruku. Saglasan je sa kolegama da bi se već sada trebalo pripremati za sledeću godinu koja, jednostavno, mora biti reformska. - Trenutno se raspravlja o pokrivanju očekivanog budžetskog deficita za ovu godinu. Kada se bude odlučivalo o rebalansu, a to će biti u septembru, najveći deo prava i obaveza se više neće moći promeniti. Usled toga, realistično je očekivati dodatno zaduživanje države. Nešto se može uštedeti, ali se to može svesti na odložena plaćanja, budući da neke veće promene u pravima i u preuzetim obavezama zahtevaju vreme. Ako je suditi po iskustvu, krenuće se sa procenom o deficitu od oko 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, a na kraju godine to će verovatno iznositi oko šest odsto - kaže za NIN Gligorov. Prihvatanje ekonomske realnosti, upozoravaju naši sagovornici, moglo bi započeti i prostim brojkama o padu bruto domaćeg proizvoda koji bi valjalo pogledati i kroz prizmu prošlogodišnjeg rasta od 5,4 odsto. Kada se ukrsti sa projektovanim minusom od šest odsto do kraja godine, stigne se do 11,5 odsto pada u odnosu na 2008. Ove cifre dramatična su opomena da se hitno valja latiti ozbiljnog reformskog posla. Ko smenjuje ministarku Dragutinović Od početka ministrovanja Diane Dragutinović (naročito posle odluke vlade, a ne njenog hira o uvođenju “solidarnog poreza”), spekulisalo se o lošem tretmanu koji Dragutinovićeva ima u izvršnoj vlasti. Nezvanično su proturane priče da ona radi na svoju ruku, zbog čega je navodno bio nezadovoljan ne samo premijer već i predsednik Srbije. Baš Tadić je, prema ovim neimenovanim izvorima, spremao rekonstrukciju vlade, a prva je od funkcije trebalo da se oprosti ministarka finansija. Najavu o dve stope poreza, što između ostalog, ministarka nikada zvanično nije precizirala, premijer je odmah demantovao. Bilo je to dovoljno da bude ponovo pokrenuta priča o smeni. Međutim, ne treba zaboraviti da ona jedina u vladi nije stranački kadar. Mnogi veruju da su zbog toga sve nezvanične informacije o tome da radi na svoju ruku i predlaže nedopustive mere poput povećanja poreza, smišljen marketing vlade koja opipava puls građana. Ako naiđe „na tvrdo“, najlakše je prebaciti odgovornost na igrača koji nema stranački dres.