Svako protiv svakog

Množe se izveštaji o aktivnostima i umešanosti brojnih obaveštajnih službi u zbivanja u Siriji - bilo na strani pobunjenika, bilo režima u Damasku. Tu su i američka CIA, i izraelski Mosad, i Iranci, Saudijci, Rusi, Turci, Nemci: lista je dugačka. I kao što to već biva u ovom tajanstvenom i famom okruženom obaveštajnom svetu, teško je razlikovati ko je u jednom istom trenutku saveznik, rival ili neprijatelj. Špijunira svako svakog, nepoverenje je konstantno, ali su zato i ciljevi i konkretne akcije veoma promenljivi. A dezinformacije i glasine kolaju kao nikada ranije. Dok, na primer, Sjedinjene Države kod kuće, a i u nekim drugim sredinama, ozloglašenu Al kaidu progone kao najvećeg neprijatelja zapadnog sveta, dotle se američki agenti u Siriji svakodnevno susreću sa pripadnicima te terorističke mreže, koji su aktivni na strani pobunjenika. POLIGON Agenti CIA to naravno ne rade na svoju ruku, jer je nedavno procurila vest da je predsednik Barak Obama još pre nekoliko meseci potpisao naredbu o angažovanju CIA na strani ustanika. Određeno je i 25 miliona dolara kao pomoć, mada ne i za nabavku oružja, javila je globalna TV-mreža Si-En-En. U haosu koji mesecima vlada u Siriji neke od angažovanih špijunskih organizacija pokušavaju da u kontaktima sa opozicionim grupama shvate njihove ciljeve i upoznaju njihove vođe, pisao je nedavno Vašington post. CIA ima i zadatak da pomaže naoružanim grupama u komandovanju i kontroli trupa, navodi dnevnik i dodaje da i veliki broj izraelskih agenata operiše duž sirijske granice. Sirija je postala poprište novog hladnog rata između SAD, NATO, Izraela, zemalja članica Saveta za saradnju zemalja Persijskog zaliva (u kome je pored Saudijske Arabije još pet država), s jedne; te Rusije, Kine i Irana s druge strane, smatra Mahdi Darius Nazemroaja, kanadski analitičar. Ali taj hladni rat ima i svoju eksplozivnu stranu, potvrđujući sumnju da se špijuni više ne služe samo klasičnim obaveštajnim metodama, nego i da, s izgovorom da je reč o borbi protiv većeg zla, direktno pomažu - terorizam. Tako je i moglo da se desi da u julskom samoubilačkom napadu na dobro čuvano sedište Nacionalne bezbednosti u centru Damaska budu ubijeni ministar odbrane Daud Radža i njegov zamenik Asef Šavkat, inače zet predsednika Bašara al Asada: bombaš-samoubica je bio ni manje ni više nego predsednikov telohranitelj. I mada su odgovornost za napad tada preuzele i Slobodna sirijska armija i fundamentalistička grupa Liva al islam („Brigada islama“), Nazemroaja smatra da su napad planirale i direktno izvele obaveštajne agencije neke od članica NATO, ili neke od zemalja članica Saveta za saradnju zemalja Zaliva, ili pak „konzorcijum“ raznih obaveštajnih centara koji rade na rušenju Asadovog režima. Na ono za šta se veruje da je odgovor Asadovog režima nije trebalo dugo da se čeka: 26. jula je u „osvetničkoj“ akciji navodno likvidiran šef saudijske obaveštajne službe, princ Bandar bin Sultan, koga Damask optužuje da je organizovao napad na Asadovog zeta. „Navodno“ zato što tu vest, koju su objavili sirijski i iranski mediji, vlasti Saudijske Arabije nisu ni demantovale ni potvrdile. Ali je saudijski list na engleskom Arab njuz objavio da je Bandar živ i zdrav i da je čitava priča o njegovom ubistvu „iransko-sirijska propaganda“. ZNAČAJ Bandar važi za izričitog proameričkog čoveka, godinama je bio i ambasador u Vašingtonu, a zbog bliskih odnosa sa američkim predsednikom DŽordžom Bušom starijim dobio je nadimak „Bandar Buš“. Svojevremeno je bio ključna figura u obaveštajnom ratu u Libanu protiv Hezbolaha i njegovih saveznika, pre svega Irana. Krajem jula je nemačka obaveštajna služba BND morala da prizna da je za najveći broj terorističkih napada u Siriji od decembra prošle do jula ove godine odgovorna Al kaida. BND je to naveo u izveštaju podnetom vladi na osnovu poslaničkog pitanja u Bundestagu. Neki opozicioni političari su odmah reagovali i kazali da, pošto vlada podržava sirijske pobunjenike, time direktno podržava i opasnu terorističku mrežu. Neki, međutim, smatraju da ovom izjavom BND ne otkriva pravu istinu, već zamagljuje stanje u Siriji, jer se optužbama protiv Al kaide u stvari zataškavaju pravi počinioci: CIA i njeni regionalni saveznici (čitaj Izrael i Saudijska Arabija), koji svi priželjkuju Asadov pad. O tome da je Al kaida prisutna na frontovima već postoji i „priznanje“ jednog zvaničnika te terorističke mreže, koji je reporteru NJujork tajmsa nedavno u Iranu rekao da se u Siriji bori „veliki broj“ njenih pripadnika, s ambicijom da stvore „sirijsko-iračku islamsku državu“, koja bi potom objavila rat Iranu i Izraelu i stvorila slobodnu Palestinu. I takvog saveznika sada CIA finansira. Mada, nije joj prvi put da bira čudne saveznike. DIVERZIJE Iznenađuje, na drugoj strani, što i Izrael, koji nema mnogo razloga da želi pad Asada i prelazak vlasti u ruke nepouzdanih fanatika, podržava ustanike. Tel Avivu je pre svega stalo da ogromna skladišta hemijskog oružja, koje još kontroliše legalna vojska, ne padnu u ruke ekstremista, koji žele da unište upravo Izrael. To što Al kaida ima za cilj i borbu protiv vlasti u Teheranu Izraelu je možda svejedno, ali mu ne bi bilo ako takve snage steknu kontrolu nad iranskim nuklearnim programom, na čijoj propasti Izrael radi svim sredstvima. Nedavno objavljena knjiga dvojice eksperata za izraelske obaveštajne akcije potvrđuje, na osnovu brojnih dokaza, da je tajna služba Mosad ta koja je proteklih godina ubila petoricu važnih iranskih nuklearnih stručnjaka i time osetno usporila realizaciju atomskih planova Teherana. Knjigu „Špijuni protiv smaka sveta: Izraelski tajni ratovi iznutra“ su napisali Josi Melman, vodeći izraelski novinar koji se bavi vojno-obaveštajnim pitanjima, i Den Raviv, dopisnik američke TV-mreže Si-Bi-Es. Oni opisuju i druge akcije Mosada, brojne sabotaže na iranskim nuklearnim postrojenjima, i tvrde da izraelski agenti tokom boravka u Iranu koriste „sigurne kuće“ uspostavljene još tokom vladavine šaha Reze Pahlavija. Kada je prošlog meseca u bugarskom letovalištu Burgas izveden teroristički napad na izraelske turiste, u kome je bombaš-samoubica ubio šestoro, a ranio više od 30 ljudi, neki su to videli kao iranski odgovor na ono što u Teheranu zovu izraelskim „državnim terorizmom“; u Izraelu su bili uvereni da je za napad odgovoran Iran, dok drugi ukazuju na mogućnost da iza njega stoji Hezbolah. Iran je naravno odbacio izraelske optužbe, za koje za sada nisu ponuđeni čvrsti dokazi. U špijunskom ratu oni na kraju često isplivaju na površinu - ali je tada obično prekasno. Nuklearne bombe za Saudijsku Arabiju? Novinska agencija UPI je krajem jula pisala da je šef saudijske obaveštajne službe, princ Bandar bin Sultan, zadužen i za nabavku nuklearnog oružja, jer se saudijski režim plaši iranskog nuklearnog programa, kao i najavljenog američkog povlačenja iz Avganistana i Iraka. Da se tu nešto kuva objavio je i izraelski portal Debkafajl, za koji se smatra da je blizak obaveštajnim službama, koje ga nekad koriste i za plasiranje dezinformacija. Taj portal tvrdi da je Pakistan još decembra 2010. „rezervisao“ dve atomske bombe za Rijad, i da se one nalaze i vazduhoplovno-nuklearnoj bazi Kamra, na severu Pakistana.