100 godina Holcima

Proslava stogodišnjice Holcima u svetu i decenije poslovanja u Srbiji protekla je u znaku volontiranja i sadnje drveća. Ovo je bio povod za razgovor sa Gustavom Navarom, generalnim direktorom kompanije Holcim. Iako imamo usvojen Zakon o volontiranju i Strategiju o društveno odgovornom poslovanju u Srbiji, volontiranje kao koncept društvenog angažovanja nije dovoljno prepoznat ni kod pojedinaca niti kompanija. Kako ste se odlučili da volontiranjem slavite jubileje? Gde god da poslujemo, u preko 70 zemalja širom sveta, stogodišnjica je obeležena je ili će biti u narednom periodu. Ono što je zajedničko jeste da će u svim tim zemljama u fokusu proslavljanja biti društvena odgovornost u lokalnoj zajednici. Volontiranjem i sadnjom drveća želeli smo da pokažemo posvećenost Holcim Srbije održivom razvoju, ne samo sopstvenog poslovanja, već i razvoju zajednice, okruženja u kom poslujemo. Tačno je da su ljudi navikli da velike kompanije ovakve stvari obeležavaju na prijemima i koktelima, a ne volontiranjem i fizičkim radom. Verujem da smo u određenoj meri uspeli u toj nameri da pružimo primer kako kompanije koje posluju odgovorno prema društvu mogu da daju svoj doprinos. U kom smeru je bila usmerena volonterska akcija Holcima, u čemu se još ogleda doprinos koji ste želeli da pružite sadnjom? Holcim je do sada uložio više od 10 miliona evra u različite projekte vezane za zaštitu i unapređenje životne sredine u Srbiji. Zbog toga smo i volonterskom akcijom sadnje drveća u Popovcu, gde je naša fabrika cementa, Paraćinu i na Tari, gde smo nastupili zajedno sa NVO „Naša Srbija“ želeli da damo i dodatni doprinos ekologiji. Zato je veoma značajna podrška koju nam je tokom sadnje na Tari pružilo Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja. Ministar Oliver Dulić izjavio je tada tokom sadnje da je kreiranje odgovorne ekološke politike moguće jedino kroz aktivnosti kao što je to volontiranje bilo. Takva podrška daje nam veoma snažan podsticaj kada su u pitanju naše buduće aktivnosti. Izdvajate podršku državnih institucija u podizanju svesti volontiranja. U kojoj meri je ta podrška dovoljna kako bi bilo što više sličnih primera i kod mnogo većeg broja kompanija? Podrška državnih institucija u tom smislu je neophodna, ali svakako ne smemo zaboraviti da bi kompanije trebalo da imaju pođednaku podršku i lokalne zajednice u kojoj posluju, civilnog sektora i svih onih sa kojima smo povezani svojim poslovanjem. Ponosan sam što tokom sadnje drveća u Popovcu i Paraćinu među volonterima nisu bili samo zaposleni u Holcim Srbiji. Sa nama su sadili drveće i gradonačelnik Paraćina Saša Paunović, zaposleni u opštini, predstavnici nekoliko lokalnih nevladinih organizacija kao i deca iz osnovnih i srednjih škola Paraćina. To nije bilo samo volontiranje, to je bila i demonstracija odgovornog poslovanja koje se zasniva na dobrom i stabilnom odnosu sa čitavom zajednicom. Nakon svega, kako ocenjujete efekat volonterske akcije i kakve još planove do kraja godine imate kada su u pitanju Holcimove društveno-odgovorne aktivnosti? Naši volonteri ukupno su posadili oko 600 stabala na sve tri lokacije u Srbiji. kada bismo svo to drveće stavili jedno pored drugog, ona bi zauzela prostor od oko šest fudbalskih stadiona. Praktično, jedna cela nova šuma u Srbiji sigurno ne može da ne ostavi posledice na unapređenju kvaliteta životne sredine. S druge strane, sadnjom u urbanim delovima u Paraćinu i Popovcu, taj prostor je sada drugačiji i za oko. Ozelenjavanjem je na taj način oplemenjen životni prostor naših prvih komšija. S druge strane, doprinos ekologiji i lepšoj slici gradova jeste značajan, ali je mnogo bitnija činjenica da Holcim Srbija godišnje doprinosi privredi Srbije sa oko 35 miliona evra. Pre svega kroz redovna plaćanja obaveza zaposlenima, državi, ali i našim dobavljačima, srpskim kompanijama sa kojima sarađujemo. Računajući i naše zaposlene, to je ukupno oko 2.500 porodica koje na neki način zavise od našeg poslovanja. U tom smislu, ne samo u 2012, već i u dužem periodu, naš cilj je i stabilna privreda, pre svega u lokalnoj zajednici gde poslujemo, jer samo tako možemo biti sigurni da ćemo izgraditi dobre osnove za kvalitetan život u čitavoj zajednici.