Jesenji ciklus

Tekst pruža obilje argumenata da zamešateljstvo povodom Predloga izmena u Zakonu o javnom informisanju posmatramo kao svojevrstan paralogizam političkog uma vladajuće garniture. Koji, doduše, nije retkost u neprincipijelnom nadgornjavanju političkih medijatora naše osiromašene i, mnogo čime, rovašene društvene zbilje, ali je, bar za sada, crveni taster u koji upiru prst čak i oni koji su, u dobroj meri, izgubili poverenje u snagu pameti, dobru volju i moralne zasade naših zakonodavaca. Odlaganje glasanja o pomenutom Predlogu zakona ne bi trebalo tumačiti niti kao uzmak predlagača niti kao trijumf osporavatelja - za dobronamerne ljude to je tek predah za smanjenje tenzija i razložno preispitivanje smisla predloženih izmena koje su izazvale toliko bure na „mrtvom moru” naše svakodnevice. Predlagačima je neophodna višestruka stručna pomoć (suludo je stideti se te istine) da uobliče svoje predloge u duhu demokratije i civilizacijskih dostignuća na tom području društvene misli i prakse, bez suvišnog pozivanja na izlizanu i devastiranu sintagmu „evropske vrednosti i standardi” (kad već ne želimo da kažemo istinu: uslove i zahteve), jer sve ono što je rečeno iz usta zaduženog ministra i njegovih istomišljenika predstavlja tipičan primer surogata smisla i vređanje zdravog razuma na neuobičajeno nekultivisan način i mimo smisaonih poruka. Insistiranje na zloćudnoj volji jedne grupe oligarha na golom očuvanju vlasti, koja ne preza da uzurpira i zloupotrebi prividnu vlasnost u odlučivanju, u mnogo čemu, legitimiše položaj gubitnika koji pokušava na svaki način, pa i besmislenim političkim terorisanjem, da ostvari svoje parcijalne, stranačke ciljeve. Istovremeno, predlagačima je preko potrebno vreme za konsolidaciju svojih ljudskih, političkih i demokratskih kondicija, e da bi poništili loš utisak i mirnije seli za sto nasuprot svojih oponenata. Verujem da će i ovaj predah pomoći da za predstojeći skupštinski sastanak donesu možda i drugi predlog koji će otvoriti vrata sporazumu i usvajanju tog „nesrećnog” zakona. Bila bi to prava mera demokratskog duha i tako nasušna pobeda Srbije u ovim više nego teškim prilikama. Pruženu šansu ne treba uludo proćerdati. Branislav H. Milošević, Vranje