Aleksa Žunić u parlamentu

Vlada Srbije na poslednjoj sednici pred letnji odmor, prihvatila je Predlog zakona o tajnosti podataka. I odmah potom, samim njegovim obelodanjivanjem, otpočela su nadgornjavanja oko toga gde bi trebalo da bude granica tajnosti. Republički  zaštitnik građana Saša Janković i  poverenik za informacije  od javnog značaja Rodoljub Šabić, kao i predstavnici nekih nevladinih organizacija ističu da će u Srbiji, ukoliko na jesen poslanici prihvate ovaj predlog zakona, mnogo šta što bi trebalo da bude javno, biti pokriveno velom tajne. Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen obrazlaže da će se novim zakonom staviti na proveru sva dokumenta na kojima je stavljena oznaka poverljivosti. „Državni organi će morati da pređu kroz sve dokumente koji su do sada označeni kao tajni. Prema prvim analizama, sigurno je da će sa 80 odsto dokumenata biti skinuta oznaka poverljivosti”, kaže Homen. Međutim, Rodoljub Šabić smatra da podneti predlog zakona, umesto efikasnog mehanizma za obezbeđenje primene demokratskih standarda u ovoj oblasti, nudi samo - privid. „Predviđena su ograničenja ovlašćenja zaštitnika građana i poverenika kakva ne postoje nigde. Zaista je neverovatno da ima `stručnjaka` koji misle da ovi organi, čak i za pristup dokumentu koji je, na primer, direktor veterinarske stanice označio `interno` moraju imati odobrenje. Čak i za pristup informacijama najnižeg stepena tajnosti moraće da imaju odobrenje, koje im u nekim slučajevima može biti i uskraćeno“ – kaže Šabić.  On tvrdi da se često iza „tajne“ kriju podaci koji to ne samo da ne zaslužuju, nego oni to nikako ne bi smeli biti, jer prikrivaju stvari kao što su nesposobnost, odsustvo rezultata, zloupotrebe, pa čak i kriminal i korupciju. „Demokratska vlast mora da nastoji da javnosti pruži što je moguće više informacija o svom radu, a pogotovo informacija o raspolaganju javnim novcem i resursima“, obrazlaže poverenik.     Predsednik radne grupe za izradu zakona je Vladimir Cvijan, inače generalni sekretar predsednika Srbije, koji pažljivo prati sve reakcije na podneti predlog zakona, ali i za sve ima odgovor, čime odaje utisak da se na ovom zakonskom rešenju ipak dosta i studiozno radilo. U razgovoru za NIN, Cvijan najpre predočava razloge zbog kojih je potrebno doneti zakon o zaštiti tajnih podataka: „Činjenica je da danas više od 400, uglavnom podzakonskih akata, reguliše ovu materiju, što niti je transparentno niti demokratski.“ S obzirom na to da su pre Srbije gotovo sve evropske zemlje donele ovakav zakon, radna grupa, kako kaže njen rukovodilac, bila je u prilici da se ugleda na takve zakone, pogotovo u zemljama EU. „Upravo ti moderni propisi su nam poslužili  kao osnov za rad“, kaže Cvijan. „Osnovni princip kojim smo se vodili je načelo `need to know` - potrebno da zna. To znači da svaki organ državne vlasti može da ima pristup samo onim podacima koji su iz njegove nadležnosti. Zato u članu 37. Predloga zakona jasno stoji da čak ni predsednik Republike, predsednik Vlade ili predsednik Narodne skupštine ne mogu imati pristup svim tajnim podacima u državi, već samo onim koji su iz njihove nadležnosti. Isti princip primenjuje se i na kontrolne organe - sudove, tužilaštva, poverenika, zaštitnika građana, Državnu revizorsku instituciju, Upravu za javne nabavke... - svako će kontrolisati one podatke za koje je nadležan.“ Povodom iznetih kritika na račun predloženih  zakonskih rešenja, pogotovo od predstavnika nevladinog sektora, Vladimir Cvijan odgovara: „Još  dok smo radili na Zakonu više puta smo pozivali Dejana Milenkovića  iz YUKOM-a, koji je u radnoj grupi bio predstavnik poverenika i zaštitnika građana, da se organizuje javna rasprava, ako smatra da ima nešto sporno u tekstu Zakona. Danas čitamo neosnovane kritike poverenika i nekih `stručnjaka` kako je Predlog zakona ovakav ili onakav. Na javnu raspravu poziva i Saša Gajin, ispred Koalicije za slobodan pristup informacijama, koji je, takođe, bio član radne grupe i koji o Predlogu zakona govori veoma pozitivno. U svom zvaničnom mišljenju na zakonski tekst zaštitnik građana je izneo citiram: `Nacrt zakona o tajnosti podataka je... preko potreban normativni iskorak u odnosu na sadašnje stanje` i predstavlja `solidnu zakonsku materiju`.  Javna rasprava će biti odlična prilika da poverenik objasni, na primer, gde to u Predlogu  zakona piše da njemu treba odobrenje za prisup tajnim podacima iz njegove nadležnosti. Tvrdim (pročitajte članove 38. i 67) da jedino što mu treba je legitimacija koju dobija bez provere, bez velikih formalnosti, uz puno poštovanje njegove funkcije. I zašto poverenik tvrdi da je Predlog zakona `najgori u okruženju`, kada je radna grupa prepisala veliki deo nacrta koji je upravo gospodin Šabić pisao pre dve godine?  Javna rasprava će biti odlična prilika i da se prihvate sve argumentovane i dobronamerne sugestije.“ Ovakav  zakon i zavređuje da ne bude donet  u tišini.