Godine koje su pojeli poslodavci

Oko 40.000 poslodavaca godinama ne plaća poreze i doprinose za zaposlene. Kazna za izbegavanje tih zakonskih obaveza manja je od one za automobil podignut na nepropisno parkiranom mestu. Zakon o privatizaciji kroz neuplaćene doprinose Fondu PIO zarobio je više od 22 milijarde dinara. Još je duži red zaposlenih koji su od penzije dalje nego što im piše u radnoj knjižici. Preciznih podatka nema, ali po procenama možda i 300.000 zaposlenih potražuje više stotina hiljada godina neuplaćenog staža. Zato se u Srbiji, kako nedavno rekoše štrajkači u Užicu, penzija sve češće sanja. - Svugde gde je upisan staž, sve te godine moraju da se priznaju i bez plaćenog doprinosa. Ko to nije kontrolisao mora da odgovara – smatra Saud Šećeragić, pravni savetnik Samostalnog sindikata Srbije. Šećeragić je u izvesnoj meri u pravu, jer je država propisala pravila igre, mehanizme kontrole i naplate za koje zaposleni nisu nadležni. Dužnost radnika nije da proverava da li je poslodavac predao M4 obrazac. „Zaboravnost” poslodavaca, međutim, nije promakla konzularnim predstavništvima u Srbiji koja u pratećoj dokumentaciji za izdavanje viza pored radne knjižice traže i kopiju M4 obrasca kojim se dokazuje da je uplata izvršena. U Kraljevu nije otvoren konzulat, ali u tamošnjoj predškolskoj ustanovi prednost prilikom upisa imaju deca čiji roditelji imaju uredno uplaćene doprinose. Zakon, međutim, brani „lik i delo” poslodavca. Predviđene sankcije u poređenju s predlogom kazni Zakona o informisanju na nivou su statističke greške. Ukoliko se poslodavac, po prijavi Fonda PIO, drzne da ne plati zakonske obaveze suočiće se sa kaznom koja je dvostruko niža od one koju će morati da plati ako u Beogradu parkira kola na nedozvoljenom mestu, a pri tom ga odnese „pauk”. Tu se kazne kreću od 3.000 do 200.000 dinara. Sudije za prekršaje nekome ko je izbegao da plati, recimo, 25 miliona dinara doprinosa, propisuju kaznu od 3.000 do 7.000 dinara. Nisu retki slučajevi da se sud proglasi nenadležnim, dok istovremeno hiljade predmeta zastareva, a dug raste kao kvasac. - Kada su uvodili PDV pretili su i zatvaranjem, a sada preduzeća ne plaćaju godinama obaveze i nikom ništa - podseća Saud Šećeragić. Nastali dug prema Fondu PIO često se opisuje kao „pređašnji” i „iz ranijeg perioda”, čime se sugeriše njegova duboka starost. Međutim, on je samo u poslednjih pet godina narastao desetostruko. Duguju svi: od STR-a do javnih preduzeća. Pre nekoliko godina zabeleženi su slučajevi da i iz pojednih ministarstava nisu dostavljani M4 obrasci zbog čega su zaposleni mesecima čekali na rešenje o penzionisanju. Dug prema kasi Fonda PIO iznosi, bez kamata, 91 milijardu dinara. Rada Kostić, pomoćnica direktora Poreske uprave Srbije, tvrdi suprotno: ”Dug pravnih lica po osnovu doprinosa za PIO sa 30. junom ove godine je 61 milijardu dinara.” To je „samo” 655 miliona evra! Gde se izgubila razlika? - Ministarstvo finansija prenelo je 20.146.491.882,81 dinara direktno Fondu PIO za pojedina pravna lica, a ne preko uplatnih računa utvrđenih za tu namenu, koje Poreska uprava prati i knjiži pa se dug i dalje vodi u Poreskoj upravi i kamata obračunava za te obveznike, a uplate su ipak izvršene. Radi se o fiktivnom dugu - kaže Rada Kostić. Reč je, inače, o 20 milijardi kojima je pre nepune tri godine pokriveno 500.000 godina neplaćenog staža za gotovo 270.000 zaposlenih. Da je država Božić Bata onda bi tih 20 milijardi moglo da se tumači kao nepostojeći dug. On je, međutim, najvećim delom opipljiv jer mnoga preduzeća, čiji je dug pokrila država, rade i danas, pri tom neka od njih slove kao veoma uspešna. Toliko se ne daruju ni najrođeniji. Pri tom, ne postoji nijedan zakonski osnov da se taj dug otpiše. Jedna od tekovina Zakona o privatizaciji je i da se oslobađate plaćanja doprinosa. Ta, plemenita namera zakonodavca ima za rezultat sledeće: - Za dug koji je dospeo za naplatu do 31. decembra 2007. ne može se sprovoditi ni redovna ni prinudna naplata shodno Zakonu o privatizaciji. Dug 1.097 obveznika za doprinose PIO je 22,6 milijardi - objašnjava Rada Kostić. Slično važi i za obveznike koji se nalaze u postupku stečaja shodno Zakonu o stečaju. Dug po osnovu doprinosa PIO iznosi 3,3 milijarde dinara. - Od stečaja u Srbiji korist imaju samo stečajni upravnici – smatra Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Srbije. Preduzeće u stečaju posle više godina opterećeno je novim obavezama pa postaje neatraktivno za prodaju. U 62.000 malih i srednjih preduzeća koja se nalaze u blokadi, ne pokreće se postupak stečaja jer bi 154.000 radnika završilo na birou. Predlikvidacioni postupci u Srbiji pripadaju kategoriji doživotnih kazni, to jest, predstavljaju tiho umiranje na rate. Pokretanjem postupka lividacije ne može da se izvede prinudno izvršenje, a zakon predviđa da će dug biti izmiren po sprovedenom likvidacionom postupku. Trenutno je 588 obveznika u postupku likvidacije za dug oko 1,05 milijardi dinara. To je, uz reprogramiranje obaveza, ukupno 28 milijardi dinara: pare koje su u ovom trenutku, zakonskim zabranama nenaplative, a za čiji je iznos uskraćena kasa Fonda PIO. I dok se ovaj legalistički igrokaz nastavlja, kasa Fonda PIO kopni, budžet brekće pod teretom transfera novca za penzije. „Ako nema para, vlasnik privatnog preduzeća koji nije uplaćivao staž radnicima moraće da proda firmu i da tako ljudima omogući da odu u penziju”, izjavio je Mlađan Dinkić, upozorivši da ne dolazi u obzir da država umesto privatnika plaća doprinose. - Od Nove godine uvešćemo drastičnu finansijsku disciplinu u svim sektorima i to će se odnositi kako na privatne, tako i na državne firme – rekao je Dinkić. Nejasno je zašto se, osim ako ne postoje neki ritualni razlozi, čeka prvi januar sledeće godine da se neuredne platiše privedu postojećoj zakonskoj obavezi.