Sjaj i beda medalja

Učenici Matematičke gimnazije su do sada osvojili više od 350 medalja na olimpijadama, po čemu je ova škola jedinstvena. Neki koji se nisu takmičili ili koji nisu pokazali poseban talenat su blesnuli kasnije, na fakultetu ili postdiplomskim studijama. Danas su u većini slučajeva veoma uspešni, na zadovoljstvo neke druge zemlje. Zašto je tako, razgovaramo sa direktorom Srđanom Ognjanovićem. Matematička gimnazija već decenijama važi za mesto na kome je formiran veliki broj budućih „mozgova“: da li vam učenici stižu sa talentom ili se formiraju kod vas? - Mi decu pratimo još iz osnovne škole: od opštinskih do republičkih takmičenja. Kada neko pobeđuje iz godine u godinu onda nam je jasno da to nije bio jedan uspešan trenutak već da imamo posla sa talentom. Takvu decu pozivamo, a poslednjih godina imamo sedmi i osmi razred - dva eksperimentalna odeljenja sa tridesetak đaka od kojih se pravi najbolji izbor. Dokaz za to su naši ovogodišnji olimpijci koji su svi prošli taj pripremni period. Pokazalo se da je 13 godina otprilike optimum da se otkrije talenat. Takođe pravimo i jedno mentorsko odeljenje u koje izdvajamo najtalentovanije. Svake godine se kod nas upiše 100 učenika, a ne mogu svi biti genijalci jer ih po generaciji ima 10 do 15, zato pravimo male grupe od 4 do 5 učenika sa kojima se dodatno radi. Sve što pominjete mnogo košta, a skupa je i priprema za olimpijadu. Imate li problema da dođete do sredstava? - To je bio problem, ali smo pre nekoliko godina, zahvaljujući odluci vlade, postali škola od posebnog nacionalnog interesa i time smo obezbedili našim olimpijcima da mogu da otputuju na takmičenja. Ipak, i sama priprema košta, a ove godine smo taj problem rešili zahvaljujući Rajfajzen banci. Mi nismo tražili pomoć jer smatramo da je to problem države i nekako mi deluje nedolično da idemo po preduzećima i bankama i tražimo donacije. Međutim, ljudi iz Rajfajzen banke su se sami setili i dali nam solidnu donaciju za pripremu za takmičenje, što je za pohvalu. Da li svi završavaju u nauci ili idu i ka profitabilnijim zanimanjima? - Nemam evidenciju o svima, ali mnogi odlučuju da se bave biznisom. Do pre nekoliko godina su ljudi iz vodećih banaka, sa Volstrita i drugih berzi obilazili matematičke fakultete (MIT, Berkli) i tražili studente koje bi zaposlili. Po njihovoj proceni su studenti matematike mnogo uspešniji u tim poslovima od ekonomista. Ivana Komarčević je bila sjajan matematičar, imala je nagrade na takmičenjima i na kraju se odlučila za berzu. Od tada u šali pominjemo da je ona naša prva učenica koja je zaradila milion dolara. Nedavno je na berzu otišla i Jelena Spasojević koja je tri puta bila na olimpijadi i koja je završila najprestižniji fakultet za matematiku, MIT. Ipak, da preciziramo: od svih talenata koje ste uočili tokom vašeg rada u Matematičkoj gimnaziji, koliki je broj ostao u zemlji? - Premalo, možda nekoliko procenata. Neki se vrate. Aleksandra Smiljanić je studirala i radila u SAD ali se vratila. Bila je ministar za telekomunikacije u prošloj vladi, a sada je profesor na Elektrotehničkom fakultetu. Vratio se Vladimir Božin koji je, za mene možda jedan od najvećih talenata – on je jedini koji je u istoj godini bio prvak u matematici, fizici i informatici. Bio je u SAD i UK, a sada radi na Matematičkom fakultetu. On je jedan od primera naše loše organizacije kada je u pitanju povratak talenata – i pored uspeha koji je pokazao u svetu ovde mu je napredovanje bilo usporeno. Nisam stručnjak za akademsku situaciju, ali znam primer momka koji je završio MIT a naš Matematički fakultet nije hteo da mu nostrifikuje diplomu. Birokratija nam je problematična, na institutima ima onih koji ne bi da prepuste pozicije... Tih problema sigurno ima, ali nismo jedini kod kojih ih ima. Kao problem naše birokratske strukture se pominje i organizacija studija za naše najtalentovanije učenike: talentovani bi da studiraju dva fakulteta ili da to rade ubrzano, ali im se baš ne izlazi u susret? - Taj segment je potpuno neorganizovan. Fakulteti su veoma odbojni prema talentima i nije mi jasno zašto se i na njima ne radi u mentorskim grupama kao što se radi kod nas u gimnaziji. Nikola Šibalić koji je dobio zlatnu medalju na olimpijadi, upisao je dva fakulteta i morao je da plati 60.000 za upis na Fiziku. Jedna grupa naših najboljih učenika je prošle godina upisala Matematiku i pošto su jako talentovani, tražili su da studiraju ubrzano. Fakultet je tražio da plate. Da li je to moguće? Ne samo da ih ne podstiču, već ne vode računa ni o tome da ubrzanim studiranjem štede pare državi.