Sličnosti i razlike sa Srbijom

Dvadeset godina posle mirnih revolucija, zemlje istočne Evrope nisu uspele da postanu model stabilnosti. One su takođe teško pogođene ekonomskom krizom. Međutim, problemi novih članica EU ne predstavljaju pretnju za evropski projekat. Zapadni mediji vole da prikazuju istočnu i srednju Evropu kao zonu koja se nalazi na ivici ekonomske i političke propasti. Ali ta slika je iskrivljena. Tačno je da je u nekim zemljama zavladala velika recesija ili čak depresija. BDP će se u Estoniji, Letoniji i Litvaniji ove godine smanjiti za 15 odsto, posle stope rasta koja se 2007. godine kretala između 10 i 12 odsto. I češki privredni rast će se ove godine smanjiti za jedan odsto, posle rasta 2007. i 2008. godine. Za razliku od njih, Slovačka i Poljska će očuvati skromni pozitivni rast. Smanjenje rasta znači manje prihoda od poreza za državu. Bez dodatnog smanjenja potrošnje, povećanje deficita državnog budžeta za 2009. godinu biće neizbežno. Ali čak i tada, Poljska, Češka Republika, Slovačka i Bugarska mogu da zadrže deficit ispod “mastrihtskog limita” od tri odsto BDP; Mađarska, Litvanija, Letonija, Estonija i Rumunija će u velikoj meri preći limit. Baltičkim zemljama, Mađarskoj i Rumuniji istinski preti rizik od bankrotstva države, zbog čega su ove zemlje favoriti za dobijanje međunarodne finansijske pomoći. Na primer, MMF i EU su Letoniji već obećali 7,5 milijardi evra. Zauzvrat, Letonija je pristala da znatno smanji potrošnju. To znači da je, kako je rekao guverner centralne banke Letonije, žurka završena. Ekonomska kriza se širi u vrlo različitim političkim uslovima u regionu. Dok su vlade nekih zemalja stabilne i podržane jasnim izbornim rezultatima, vlade drugih država idu iz krize u krizu zato što nemaju ubedljivu većinu. I stabilnost partijskih struktura se znatno razlikuje u istočnoj, srednjoj i južnoj Evropi. Ali aktuelna kriza u svim slučajevima čini slabost njihovih političkih sistema uočljivijom. To naročito važi za Letoniju, u kojoj su vladajuće koalicije godinama formirale partije koje nemaju veliku podršku društva. Zbog toga se suočavaju sa sve većom političkom krizom koja eskalira od januara kada su demonstracije više od 10.000 ljudi u Rigi prerasle u pobunu. Demonstracije i protesti protiv plana drastičnog smanjenja potrošnje, koji je napravila vladajuća koalicija rezultirali su rušenjem vlade. Rezultati anketa pokazuju da više od 90 odsto građana Letonije ne veruje svojim političkim partijama: oni ih osuđuju zato što smatraju da predstavljaju politički instrument korumpiranih oligarha. Reinhold Vetter Der Spiegel