Potrebni su nam socijalno odgovorni kapitalisti

Pred odlazak na odmor Božidar Đelić je, gostujući u jednoj televizijskoj emisiji, pomenuo reviziju privatizacije, što je izazvalo brojne reakcije u medijima. Elektronskom poštom, sa odmora, potpredsednik vlade i ministar za nauku i tehnološki razvoj, odgovara NIN-u da li takvom najavom, osam godina nakon početka privatizacije, priznaje da su nam u tom važnom procesu baš sad, pred kraj privatizacije, potrebna drugačija pravila. Ili je, pak, mislio na reviziju rada nezavisnih sudova, koji, istina, nisu procesuirali prijave protiv nesavesnih vlasnika ili Agencije za privatizaciju, na čijem čelu je, podsetimo, neko vreme bio i sam premijer. Na početku, Đelić kaže da je njegova ideja pogrešno shvaćena. „Ne pozivam se na generalnu reviziju privatizacije koja bi unela pravnu nesigurnost i retroaktivnost, već na poštovanje preuzetih ugovornih obaveza. To su dve potpuno različite stvari.“ Kako to planirate da izvedete? Uz drugačija pravila privatizacije, bolji rad Agencije ili pravosuđa? Šta bi bilo sa zaposlenima u firmama za koje bi se ispostavilo da su „pogrešno” privatizovane? - Model privatizacije koji je Srbija usvojila 2001. godine, koji podrazumeva otvoreno nadmetanje za preduzeća uz unapred poznate socijalne i investicione obaveze, sve u svemu, dao je dobre rezultate. Predlažem, međutim, strogu proveru ispunjavanja preuzetih obaveza od strane novih vlasnika. U momentu krize, važno je da svi podnesu svoj deo odgovornosti. U Srbiji je jedan deo ljudi kupio i po nekoliko desetina preduzeća u nepovezanim sektorima kroz podizanje kredita kod poslovnih banaka. NJihova ideja je često bila da iskoriste sve pogodnosti privatizacije, dok bi preduzeća, kroz povećanu aktivnost, sama vraćala kredite kojima su kupljena. Sa krizom su ti planovi otežani i razumljivo je da vlasnici traže pomoć države i reprograme kredita. Ali, te pogodnosti moraju da se povežu sa striktnim poštovanjem preuzetih obaveza, naročito socijalnih. Ne može se dopustiti da se kriza rešava na teret radnika, dok bi vlasnici, banke ili država bili u potpunosti zaštićeni. Mislite da je takvu vrstu prove­re moguće sprovesti i bez novog zakon­­­skog okvira i kako će takva najava uticati na investitore? - Imamo nužan zakonodavni okvir, samo je važno da Agencija za privatizaciju i trgovinski sudovi efikasno rade. A za preostala neprivatizovana preduzeća mislim da će sve češće biti upotrebljavani modeli restrukturiranja i stečaja. Na čelu ministarstava u čijoj je nadležnosti bila privatizacija i na čelu Agencije nalazili su se i ljudi iz Demokratske stranke, pa i sam premijer. Smatrate li da ja moguće da su i oni grešili? Uopšte, da li imate konkretna saznanja o konkretnim slučajevima u kojima je neophodna revizija? - Nema mesta bilo kakvoj politizaciji ovog pitanja. Isti model privatizacije sprovode sve vlade od 2001. godine, pa i ova. Važno je da se u konkretnim slučajevima, pod izgovorom krize, ne dozvoli suštinska promena uslova privatizacije, jer bi to obesmislilo sam postupak tendera. Potrebna je doza fleksibilnosti, ali ne i ukidanje uslova. Ako se neko preigrao, spekulisao, ako je u stanju da bude vlasnik datog preduzeća samo pod idealnim, ali ne i normalnim, to jeste otežanim uslovima, onda je bolje da se nađe novi vlasnik. To je sve. Revizija privatizacije bila je tema u nekim dosadašnjim predizbornim kampanjama. Najavljujete li nove izbore? - Nema nikakvog osnova za te spekulacije. Izbori će se održati 2012. godine. Kao socijaldemokrata, samo podsećam da ogromna većina naših građana želi tržišnu ekonomiju sa jakom socijalnom komponentom. Ne trebaju nam pravna nesigurnost, retroaktivnost i stalna preispitivanja svega i svačega. Ali, duboko sam ubeđen da su nam potrebni socijalno odgovorni kapitalisti.