Kako osvojiti i zadržati vlast

Svet više nije u stanju da s nekadašnjom lakoćom svari vojne pučeve . Tu je, međutim, nekoliko novih recepata pomoću kojih autokrati mogu da zaprže čorbu i domognu se vlasti. Ovaj novi recept više se oslanja na advokate nego na pukovnike, koristi referendume i ustavne amandmane a ne tenkove i juriše na predsedničke palate. To su, dakle, osnovni sastojci. Ipak, rezultat je isti: diktator koji, održavajući privid demokratije, dugo ostaje na vlasti. Kao i kada je reč o svim novim jelima koja u nekom trenutku u celom svetu uđu u modu, i ovde svaka zemlja dodaje svoje začine. Recept za izbore u Zimbabveu koji su omogućili da Robert Mugabe ostane na vlasti i posle 29 godina predsednikovanja bio je, na primer, nešto ljući od recepta korišćenog u Rusiji, gde uprkos izborima i postavljenju novog predsednika Vladimir Putin i dalje povlači sve konce. U Iranu, gde vole da politika bude začinjena religijom i gde je glavni kuvar, Ali Hamnei, ubedljivu izbornu pobedu predsednika Mahmuda Ahmadinedžada opisao kao „nebeski znak”, najvažniji začin, kako se čini, predstavlja premlaćivanje demonstranata. U južnoameričkoj verziji ove nouvelle cuisine, najbitniji sastojak svakog takvog jela je manipulisanje ustavom. U Hondurasu je predsednik Manuel Selaja pokušao da primeni ovaj recept tako što je modifikovao nacionalne zakone ne bi li ostao na vlasti još jedan mandat, ali je rezultat bila loša probava i istinski, makar i bezuspešni, pokušaj da se zemlja vakciniše od bolesti koju takvo jelo može da donese. Evo tog novog recepta za autokrate širom sveta. Sastojci Milioni siromašnih stanovnika. Široko rasprostranjena neravnopravnost. Nezamislivo siromaštvo uporedo sa podjednako nezamislivim bogatstvom. Nepravda, socijalna isključenost i rasna diskriminacija. Duboko ukorenjena korupcija koja prožima sve pore društva. Politička i ekonomska elita koja puca od samozadovoljstva, čvrsto ubeđena da „dok je ona na vlasti ništa loše neće moći da se dogodi”. Diskreditovane političke stranke. Apatična srednja klasa, razočarana u demokratiju, politiku i političare. Parlament, pravosuđe i oružane snage oslabljeni dugim držanjem u pacu indolentnosti, neefikasnosti i korupcije. Više je nego lako potkupiti sudiju, senatora ili generala. Medijske kuće koje vlasnici koriste za promociju sopstvenih trgovinskih ili izbornih interesa. Strana sila koja je neutralisana ili zaokupljena drugim prioritetima i koja je povezana sa velikim brojem raznih vanrednih situacija u svetu. Međunarodna javnost koja ima ozbiljan poremećaj pažnje i suštinski je nezainteresovana za detalje oko toga kako se upravlja drugim zemljama. Spoljni neprijatelj koga je lako osuditi i proglasiti opasnošću za nacionalne interese. Idealan primer je CIA. Dobro funkcioniše i neka susedna zemlja. Mogu da posluže i doseljenici drugačije boje kože. Ako takvih nema, uvek su tu Jevreji i Mosad. Narodne milicije, dobro opremljene, obučene i spremne da razbiju glavu svakome ko se usudi da protestuje protiv režima. Te milicije ne moraju da budu naročito brojne. Sasvim je dovoljno da dripci koji su njihovi pripadnici zastraše stanovništvo premlaćivanjem, atentatima, otmicama i drugim aktima nasilja. Način rada Dobro promućkati najsiromašniji sloj stanovništva pomoću drastično polarizovane kampanje. Dodati na vrh noža ogorčenosti i želje za osvetom, trunčicu političke pakosti i prstohvat ekonomskog populizma. Ukloniti poslednje ostatke harmonije a socijalne konflikte dovesti do ključanja. Doći na vlast demokratskim izborima. To se može postići pomoću korumpiranih i diskreditovanih političkih suparnika i dobrog sistema kupovine glasova. Naglasiti potrebu za iskorenjivanjem korupcije i vraćanjem bogatstva koje su novobogataši pokrali. Posle pobede na prvim izborima, organizovati razne druge, ali nikako ne izgubiti ni na jednima. Izbori nemaju veze sa demokratijom - oni su samo garnirung. Smeniti kompletno vojno rukovodstvo unapređivanjem oficira lojalnih predsedniku. Nagraditi lojalne oficire materijalnim beneficijama i kazniti one koji ne pokazuju dovoljno entuzijazma. Špijunirati ih sve, neprestano. Na isti način postupiti i sa sudijama, kako krivičarima i parničarima, tako i sudijama za prekršaje. Povesti kampanju za referendumsku promenu ustava. Primorati sve državne činovnike da glasaju i postarati se da bar neko u opoziciji povede kampanju za bojkot referenduma. Ubediti pripadnike opozicije da su njihovi glasovi beznačajni. Novi ustav treba da jemči sva prava svim građanima, posebno kada je reč o onima koji su najsiromašniji, i istovremeno da sve njihove dužnosti i obaveze svede na minimum. Treba obećati iskorenjivanje siromaštva i ukidanje neravnopravnosti. Zabašuriti one odredbe novog ustava koje, nizom pravnih začkoljica, slabe ili ukidaju podelu vlasti, koncentrišući svu vlast u rukama predsednika i omogućuju njegov beskonačni reizbor. Diskreditovati, marginalizovati, kooptirati, potkupiti i potisnuti političku opoziciju. Kontrolisati medije. Tolerisati samo nekoliko niskotiražnih medija koji jesu kritični na račun vlade, ali su dostupni samo malom broju ljudi. To će vam biti pokriće kad vas optuže da nema slobode štampe. Ponoviti korak broj 3. Koliko god puta hoćete. U nedogled. Bon appetit! Mojses Naim, bivši ministar trgovine i industrije Venecuele, dugogodišnji urednik časopisa Forin Polisi