Američki autor

Sve sam ja to već video. Za skoro dve godine bivstvovanja u NJujorku svakodnevno sam pratio tamošnje štampane i elektronske medije. Imao sam, vala, šta i da vidim. Ako hoćete istinu, meru, ukus i znanje – ne tražite to u američkim novinama. Ne tražite ni u drugim, ali u američkim posebno. Da biste osetili samo delić onoga o čemu govorim, evo nekih mojih iskustava. Kad je u maniru najboljih linčova Divljeg zapada obešen Sadam Husein, na naslovnoj strani ’’NJujork posta’’ osvanuo je naslov: King of sfing. Iste novine su pisale 9. februara 2007. kako u jednoj beogradskoj bolnici ne daju majci tek rođenu bebu dok ona ne plati 8000 $ troškova. Majka je izbačena iz bolnice, a dete kao taoca drže zli srpski lekari. Istoga dana je ’’NJujork tajms’’ na naslovnoj strani pozamašnog vikend izdanja preneo tekst o zabrinutosti za ’’stanje prava pasa u Rusiji’’. Završiću ovaj kratki edukativni osvrt citatom jednog od ’’epohalnih’’ tekstova ’’NJujork posta’’ štampanog 1. juna 2007. godine: ’’Neki ljudi žele da daju celu farmu za veći penis. Ali u Srbiji ljudi ga dobijaju jeftinije, dajući svoju procenjenu kravu za veliki penis. Plastična hirurgija u Srbiji prihvata zamenu za svoje usluge u vidu krave ili bika. Cena operacije je oko 800 $ što je skoro tačno toliko koliko vredi jedna dobra krava – rekao je doktor. Neki žele da dodaju i po 10 centimetara što je nemoguće – na kraju krajeva, ne samo za jednu kravu.” E, pa, na nivou ovog poslednjeg je i tekst DŽeka Hita o Radovanu Karadžiću objavljen u ’’NJujork tajms magazinu’’, a koji je NIN preneo. Ne mogu da verujem da se sa toliko površnosti, predrasuda, neznanja i zle namere može pisati za tako uticajne novine?! Svako ’’pismo čitaoca’’ u Srbiji je temeljitije i bolje napisano. Kaže taj Hit sve što je već hiljadu puta ponavljano: Srbi su započeli brutalni rat protiv Muslimana, ubili su 8.000 ljudi u Srebrenici i silovali na hiljade Muslimanki sve dok ne ostanu trudne. Kako je ovo prizemno tumačenje jedne sveopšte tragedije?! Kuda će sve nas to odvesti?! Do istine, pravde i pomirenja?! Nikad!!! Ali njega i njegove čitaoce i nije briga za kategorije kao što su istina i pravda. On čak i ne zna kada je podignuta optužnica protiv Miloševića (a hoće da se bavi time). Po njegovom tekstu, a mom tumačenju istog, Milošević je prvo uhapšen, pa izručen, pa je tek onda podignuta optužnica. Američki novinari su očigledno opsednuti srpskim penisima jer im je i ovaj ’’istraživač’’ (kao i onaj pre pominjani) posvetio dosta prostora. Ako ga je baš to interesovalo možda je trebao da konsultuje još koga osim Tešanovićeve. ’’Luda kuća’’. Kafana u koju je Dabić-Karadžić svraćao. Jeste li gledali Bulajićeve filmove? Partizani – čisti, lepi, visoki i pošteni. Četnici – prljavi, pijani, krezubi, ružni i zli. Neverovatno je (i to) sa koliko je malo mašte pomenuti autor ušao u celu priču i nesrećno izašao iz nje. Koristeći stereotipe, opšta mesta i izrabljeni vokabular, on kao da je svojim tekstom hteo da poruči: ovo je namenjeno kretenima. Igor M. Đurić, Beograd