Kupačica DŽeki O.

Guru pop-arta Endi Vorhol bio je poput hrčka. Poslednjih 15 godina skupljao je svašta i ništa nije bacao. Slavni umetnik nije bio rob urednosti i nije kuburio sa inspiracijom. Jednostavno, umeo je da oslobodi “kreativni potencijal“ zarobljen u svakom predmetu. Kada se nečega dohvati - bilo da je to set kuhinjskih noževa, konzerve, fotografija slavne ličnosti, trkački BMW M1 ili komad običnog đubreta – to NIŠTA, postane NEŠTO. I sada se to nešto zove pop-art umetnost koja, ako nosi njegov potpis, košta ko đavo i(li) visi u nekom muzeju savremene umetnosti. Koliko je takvih, zabavnih, bizarnih, beskorisnih i smrdljivih sitnica ostalo nakon Vorholove smrti 22. februara 1987. godine? Najbolji odgovor ponudila je ekipa restauratora i arhivara koju je „Endi Vorhol fondacija“ šest godina plaćala (ukupno 600.000 američkih dolara) da pregleda i popiše Endijev krš i lom spakovan još pre 22 godine. Kako je nedavno Mat Vrbikan, šef istraživačkog tima, objasnio, u svakoj od 610 kartonskih kutija bilo je prosečno oko 400, dok je u nekim kutijama bilo i po 1.200 drangulija. Među njima, „singlica“ koju je potpisao DŽoni Ramon, frontmen slavne pank grupe, stopalo egipatske mumije, svežanj od 17.000 dolara, knjiga i poruka Alena Ginsberga i nekoliko fotografija. Zbog tih fotografija, vest o Vorholovim odbačenim stvarima pronela se svetom poput šumskog požara. Bezimeni ali očigledno vrlo spretan „paparaco“ ugrabio je i ovekovečio trenutak kada je Žaklina Kenedi Onazis mokra i obnažena hodala naokolo u potrazi za peškirom. Zanimljivo je da fotografije nisu nove, do sada neobjavljene. Veruje se da su to one iste kojih se Lari Flint nekako dokopao i objavio ih u avgustu 1975. na šest strana muškog (čitaj: porno) magazina „Hastler“ pod naslovom „Agonija, ekstaza & golotinja Žakline Kenedi Onazis“. Suprotno očekivanjima malograđana i raznih licemera, kupačica DŽeki O. nije dramila. Nije čak tražila ni javno izvinjenje od Flinta zbog narušavanja privatnosti. Zadržala je prisebnost i sve proglasila za dobar vic. Fotografije, baš te koje su nedavno pronađene, poslala je slavnom umetniku sve sa porukom: „Za Edija, s trajnom naklonošću DŽeki Montok.“ U prvom trenutku restauratori su sumnjali u verodostojnost fotografija. Zbunio ih je potpis, ono Montok. Međutim, uporednom analizom Žaklininog rukopisa iz drugih dokumenata, grafolozi su potvrdili da je sve OK i da to Montok ukazuje na lokaciju gde su fotografije snimljene. Varošicu na vrhu Long Ajlanda u državi NJujork gde je Vorhol za oko 250.000 dolara kupio kuću za odmor (koja danas vredi oko 50 miliona dolara). Tu je DŽeki O. u nekoliko navrata, sve sa decom, boravila. Kako su izgledali ti dani takođe se može naći u Vorholovim uspomenama: „Voleli su da jurcaju naokolo i balonima punih vode gađaju koga god stignu. Stalno su se gađali i jajima. DŽon DŽon je bio kolovođa. Tada je imao oko 12 godina, pričao je najzabavnije priče i najbolje viceve. Karolina i on voleli su da idu u obližnju prodavnicu slatkiša. Zabavljalo ih je da posmatraju svoje fotografije u filmskim magazinima.“ Endiju Vorholu silno je laskalo prijateljstvo sa DŽeki O. i njenom mlađom sestrom Li Radživil tako da je u jednom razgovoru za „Intervju“ rekao kako razmišlja da iznad kreveta prikuca zlatne pločice na kojima će pisati „Li je spavala ovde“, a „DŽeki je spavala ovde“. Kao što se vidi na fotografijama, Žaklina Onazis je beskrajno uživala da se brčka u Montoku. Naravno, bez kupaćeg kostima. Naravno, samo za one koji su probali, kao DŽeki O, da plivaju bez ovog komada koji se u dodiru s vodom stalno nešto pomera, spada i sputava, razlika je drastična - kao pile i soko. Kao obična konzerva „kempbel“ supe i Vorholove grafike.