Iskušenje istorije

Prvog septembra 2009. godine navršava se 70 godina od početka Drugog svetskog rata. Ovaj rat, koji je započeo blok fašističkih država ili, kako su tada govorili, sile Osovine, na čelu sa nacističkom Nemačkom, po svojim razmerama i surovosti u istoriji nema sebi ravnih. Trajao je dugih šest godina i uvukao je u svoju orbitu 61 državu, četiri petine stanovništva zemaljske kugle. Naoružano je bilo više od 110 miliona ljudi. Bio je to rat najvećeg krvoprolića i uništenja. Odneo je živote desetina miliona ljudi. Najbrojnije žrtve imala je moja zemlja izgubivši 26 miliona stanovnika. U Rusiji praktično nema porodice u kojoj ne poštuju sećanje na svog palog junaka. Velike gubitke imale su i druge zemlje kao što je i Jugoslavija koja je dala 1,7 miliona života. Na stotine gradova i sela bilo je zbrisano sa lica zemlje. Naneta je ogromna šteta istorijskim i kulturnim vrednostima i spomenicima. Svet je postao podeljen na onaj pre i posle 1. septembra 1939. godine. Radi poimanja bilo kog istorijskog događaja potrebno je znati izvore i povode koji su ga prouzrokovali. Drugi svetski rat nije posledica slučajnih sticaja okolnosti ili impulsivnog delovanja državnika, političara, diplomata. Rat je nastao kao rezultat čitavog niza dubokih uzroka izazvanih sistemom međunarodnih odnosa toga vremena; jedan od tih uzroka bezuslovno je bila osmišljena i potpuno svesna agresivna politika fašističkih država. Ja shvatam da istorija ne poznaje kondicional, pa ipak danas se mnogi pitaju da li je bilo moguće sprečiti nadolazeću katastrofu. Verovatno je bilo moguće. Stvaranje efikasnog mehanizma reakcije na agresivne akcije, formiranje delotvornog sistema kolektivne bezbednosti u Evropi osujetilo bi planove agresora. Započeti vojni konflikt bio bi presečen u korenu i lokalizovan. Podsetiću da je tokom predratnog perioda SSSR pokušao da stvori sistem evropske kolektivne bezbednosti s ciljem pružanja otpora ekspanzionističkim težnjama Hitlera. Pošto nije imala zajedničku granicu sa Nemačkom, Moskva je tražila dozvolu za prolazak sovjetskih trupa preko teritorije Poljske radi ostvarivanja direktnog kontakta sa potencijalnim agresorom. Do poslednjeg momenta smo garantovali Čehoslovačkoj njen teritorijalni integritet. Međutim, uzalud. Pobedilo je nepoverenje, želja da se očuva sopstvena bezbednost na račun drugih, politička kratkovidost, kukavičluk. Vreme je bilo izgubljeno. Pregovori o stvaranju antifašističke koalicije završeni su kada je Drugi svetski rat uveliko plamteo po celom svetu. Bili su potrebni kolosalni napori, ogromna nastojanja i žrtve država koalicije da bi se stalo na put agresorima, prekinuo njihov sumanuti plan i izvojevala odlučna i beskompromisna pobeda nad fašističkom Osovinom. Državno-politički sistem fašizma bio je razbijen, a krivci započinjanja rata dobili su zaslužene kazne koje im je izrekao Međunarodni sud u Nirnbergu. Od završetka rata prošlo je 64 godine. Smenile su se generacije. Veći deo današnjeg stanovništva planete rođen je i odrastao u posleratnom periodu. Sve je manje onih koji se sećaju godina surovih iskušenja koje je, poput teškog bremena, podnelo čovečanstvo u periodu od 1939. do 1945. godine. Ali mnogo toga što je unosilo nemir tada, aktuelno je i danas. To su, pre svega, razlike u prilazu rešavanjima pitanja kolektivne bezbednosti. Zabrinjavajuće je to što neki još uvek imaju želju da podele Evropu po principu „naši-tuđi“. Drugi svetski rat pripada prošlosti, ali ljudi su dužni da ga pamte, da se trude da shvate njegove lekcije. Ne treba se bojati osvrtanja unazad. Pogledati u ogledalo istorije. Imati hrabrosti reći sebi istinu, ponekad neprijatnu, ali jedinu. Preveliko je iskušenje zažmureti na sve to. Distancirati se od onoga što se dogodilo. Zaboraviti, ili što je još gore, obrnuti sve zarad političkih prilika. Lepo je i lako živeti bez tereta prošlosti, ali tada nećemo imati od čega da gradimo budućnost. Upravo radi budućnosti mi danas živimo i radimo, i reči „samo da rata ne bude“ u ovom kontekstu imaju duboko značenje. Predavanja iz istorije moraju postati večiti garant da se ne ponovi najveća tragedija čovečanstva - svetski rat.