Sutra

Ovih dana, pred otvaranje 43. Bitefa 09, od direkcije londonskog Sadlers Velsa dobili smo pismo koje se završava ovim redovima: „Da li ste uspeli da obezbedite da vaša pres-služba i svi mediji znaju da Sutra, naslov naše predstave, nema isto značenje kao u srpskom jeziku, u kom, koliko znamo, znači to-morrow (mada i to sasvim može biti zgodan pogled na stvar). U našem naslovu ona znači pravilo ili aforizam u sanskritskoj literaturi ili budističkim spisima i molitvama. Ona znači i nit (na sanskritskom, a na paliju - sutta) ili veština (strategija). Koren reči je u glagolu šiti, to jest držati sve niti.“ Nisam baš siguran da držimo sve konce ove zgodne igre reči, ali mislim da većina javnosti danas zna da „Sutra“ nije sutra, već ono što znači u sanskritskoj književnosti. Kod nas se već prepričava anegdota sa biletarnice Bitefa: - Molim vas dve ulaznice za Sutra. - Ali sutra još neće početi Bitef. - Ne za sutra, već za Sutru. - Pa tako kažite. To je prekosutra. - Ne treba mi za prekosutra, već za Sutra. - Bolje vi lepo uzmite ulaznice za Kapital, tako će i meni i vama sve biti jasno. Ali ostavimo šalu! Predstava „Sutra“ u režiji Sidija Larbija Šarkuija je ozbiljno umetničko delo. Da bi se bolje shvatilo, dobro je što više znati o pojmu iz naslova. Koristeći širu literaturu stekao sam neka dodatna saznanja o pojmu sutre, koja hoću da podelim sa čitaocima i potencijalnim gledaocima predstave ovog 15. septembra u Sava centru, kojom se otvara ovogodišnji Bitef. Leksikoni navode da su sutre nastale kao usmeno predanje ranih filozofa. Bile su kratke da bi se lakše pamtile. Reč sutra, ili na pali jeziku suta, znači nit. Pali je drevni jezik indijskog potkontinenta na kom su insistirali rani filozofi, jer je bio razumljivi jezik narodnih masa, a sanskrit (ili tačnije sanskrt, ali manje u nas uobičajeno) zvanični jezik učenjaka (nešto kao odnos crkvenoslovenskog i narodnog vukovskog jezika). Termin sutra je evoluirao. Najpre je bio kratak aforizam, zatim je značio zbirku takvih aforizama, kao priručnik. Kod nas u Evropi je najpoznatija Kama sutra, jer govori o čovekovom erotskom životu sa svim pojedinostima, kao i drugim uživanjima. Postoje mnoge sutre, u smislu zbirki, kao što su Samanafala sutra na religiozne teme, Patimoške sutra o disciplini i kaznama monaha, Sutra-Pitaka, jedno je od tri glavna poglavlja budističkog kanona, koji se pripisuje Budi Sidarti Gautami. Pitaka znači na paliju i sanskritu korpa, u kojoj su na početku držani kanonski spisi. I na kraju, zašto je reditelj predstave Sidi Larbi Šarkui svoju predstavu nazvao „Sutra“. Evo šta o tome piše u programu predstave: „Principi sutre nailaze na odjek kod Larbija koji u celokupnom svom delu uporno traga za dubljom moralnošću i zato često raščlanjuje religiozne arhetipe.“