Država na teškom ispitu

Zbog nedoumica u vezi sa upisom studenata na fakultete koji još nisu dobili akreditaciju, u Ministarstvu prosvete kažu da univerziteti, fakulteti i akademije umetnosti koji se nalaze u postupku akreditacije i izdavanja dozvola za rad, a započeli su obavljanje delatnosti po rešenju o ispunjenosti uslova za rad u skladu sa ranije važećim propisima, imaju pravo tu delatnost da obavljaju do okončanja postupka akreditacije i izdavanja dozvole za rad. Ukoliko neka od ovih ustanova ne dobije dozvolu za rad Ministarstvo će, u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, na predlog Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, doneti akt na osnovu koga će studentima te visokoškolske ustanove biti obezbeđeno završavanje studija. Iz toga proističe da svi studenti koji se upisuju na fakultete koji su imali dozvolu pre procesa akreditacije mogu da budu bezbrižni – država će im omogućiti da završe započete studije. Šta to konkretno znači pitali smo dr Radivoja Mitrovića, državnog sekretara za obrazovanje. Čuli smo da je jedini „bezbedan“ upis uz odobrenje Komisije. U tumačenju Ministarstva se pominje i dozvola za rad? - Mislim da je u javnosti stvoren nesporazum vezan za proceduru akreditacije u sledećem smislu: dobijanjem pozitivnog mišljenja Komisije za akreditaciju posao nije završen jer nakon toga stupa Ministarstvo prosvete sa obavezom da utvrdi saobraznost toga što je u papirima pisalo i na osnovu čega je dato pozitivno mišljenje i onoga što inspektori Ministarstva utvrde. Ministarstvo izdaje dozvolu sa rad, a tek sa dozvolom posao je završen. Ustanova koja je dobila negativno mišljenje ima pravo da se žali Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, koje ima pravo da potvrdi ili poništi odluku Komisije. U tu priču Ministarstvo ne ulazi. Obaveza države je da se pobrine za sve one studente koji su se upisali na fakultete na kojima proces akreditacije nije završen. Filologija nije dobila akreditaciju. - Jedan broj veoma eminentnih državnih ustanova je dobio akt upozorenja, ne zbog kvaliteta već zbog problema sa pripremanjem elaborata koji nisu urađeni na način kako to Komisija i njeni recenzenti traže. Pravila su pravila i mi moramo da ih se pridržavamo. Siguran sam da će studenti na tim fakultetima moći da nastave studije jer, prema informacijama kojima raspolažem, ni u jednom od tih slučajeva nije ugrožen kvalitet, već su u pitanju samo formalno-tehnički uslovi. Ako su u pitanju tehnički problemi kako onda shvatiti upozorenja Komisije da je sve bez akreditacije „mačka u džaku“ ? - Hipotetički govoreći, može se desiti da menadžment fakulteta ne otkloni ono zbog čega je izdat akt upozorenja. Ali imajući u vidu i niz drugih elemenata, uveren sam da neće biti tako. Filološki fakultet je jedan od temelja Beogradskog univerziteta i za očekivati je da će biti društveno odgovoran prema generacijama studenata i da će taj posao obaviti na zadovoljavajući način. Studenti koji su na privatnoj Medicinskoj akademiji imaju prava da završe studije, iako im je ukinuta praksa i rad sa pacijentima. Kako će se ostvariti njihovo pravo da medicinu završe na adekvatan način? - Prva i osnovna ravan koje svi moramo da se pridržavamo je zakon - a u zakonu piše da svi oni studenti koji su započeli studije na visokoobrazovnim ustanovama koje su ranije dobile rešenje o ispunjenosti uslova za rad, moraju da dobiju pravo da završe studije. Problem nije lak, ali smatram da je i tim studentima potrebno omogućiti odgovarajući kvalitet studija.