Istočna uteha

Turistička sezona hrvatskom budžetu nije donela dobit kakva se očekivala. Od zvaničnih sedam milijardi i nezvanične tri milijarde evra zarađene „na crno“, u državnoj kasi završiće barem milijardu manje. Prividni paradoks je lako objašnjiv. Gostiju je bilo isto, ako ne i više nego prijašnjih godina, pogotovo onih iz susedne Srbije, ali se zbog recesijskih vremena trošilo čak trideset odsto manje nego ranije. Gosti iz Srbije su delimično spasili turističku sezonu. Statistike kažu da ih je bilo desetak odsto više u odnosu na pređašnje godine i to pripisuju uspešnim turističkim kampanjama u Hrvatskoj i Srbiji. Očevici pričaju da su se građani Srbije najpre vratili na najskuplja mesta elitnog hrvatskog turizma, ostrva Brač i Hvar, kao i u poznata istarska letovališta. I to uglavnom u svoje kuće koje su tamo izgradili davno pre rata. Srpski govorni jezik je ove godine na Jadranu zaista mogao da se čuje od Rovinja do Dubrovnika, od „Zlatnog rata“ u Bolu na Braču, do ekskluzivnih plaža i restorana na Hvaru. Bilo je tu jahti poznatih sportista, bilo je glumaca koji su ponovo došli da obnove uspomene na „Dubrovačke ljetnje igre“, bilo je mladih ljudi koji su s naprtnjačama i vrećama za spavanje stigli u neki od kampova u Rovinju i Umagu. Uz, doduše proređene, incidente sa demoliranjem automobila srpskih registarskih tablica, retko koji hrvatski ugostitelj je u ovakvoj ekonomskoj situaciji mogao da sebi priušti da ne razume šta su to „viršle“, „hleb“, „kafa“ ili „kisela voda“. Veoma brzo ušlo se u „tajne“ hrvatsko-srpskog verbalnog sporazumevanja i bez čuvenog „Razlikovnog rječnika“ ova dva jezika koji je dugo godina bilo najpopularnije štivo nove intelektualne i kvaziintelektualne kaste u Hrvatskoj. Ali su veliki panoi kojima se po gradovima u Srbiji oglašavalo primamljivo letovanje u Hrvatskoj kod domaćina izazivali priličnu nelagodu. Prolazeći nekim delovima Beograda i Novog Sada lako su mogli da se uoče ogromni plakati na kojima se Hrvatska reklamirala rečima „tako lepa, a tako blizu“, ali naknadno dopisani grafiti „i tako genocidna“. U Hrvatskoj turističkoj zajednici negodovalo se zbog ovih „spontanih impresija“ potencijalnih turista iz Srbije, ali su se mnogi zamislili i nad reklamama kojima je Hrvatska oglašavala svoju ponudu. Primera radi, novinski oglasi sa slikom dve ležaljke i suncobranom uz more azurne boje i besprekorno održavanim plažama bili su opremljeni tekstom „Tako lijepe, tako čiste i tako naše!“ Poruka je, bez preterane suptilnosti, upozoravala goste da je tle na koje stupaju isključivo hrvatsko tle i da ni ne pomišljaju da bi na njemu trebalo da se osećaju preterano opušteno, budući da su samo etnički Hrvati na svojim plažama „svoji na svome“. Sve dok neko i na ove plakate, iza sloga „tako naše!“ nije dopisao i „tako prazne!“ Dubrovnik je zabeležio i posebnu, neveselu i po Hrvatsku zaista neprijatnu priču sa slavnim češkim oskarovcem, režiserom Jiržijem Menclom koji je ovoga leta tamo snimao dokumentarac o kultnom gradu hrvatske obale. NJegova kamera na trenutak je zaklonila ulaz u jedan od kafića, pa je ljutiti vlasnik okupio drugare i premlatio filmskog maga iz Češke. Češko ministarstvo spoljnih poslova preporučilo je zato svojim turistima da ubuduće zaobilaze Hrvatsku, jer su pojedinci u turističkoj sezoni tamo „neobjašnjivo agresivni“. Nešto slično su britanske novine preporučile svojim građanima, a nemačke svojim. Hrvatska je proglašena potencijalno opasnom destinacijom i za one koji na letovanje dolaze sami. Takvi su najsumnjiviji. Mogu da budu bilo ko, od pedofila, agresivnih homoseksualaca, stranih špijuna. Strani mediji ni takvima ne preporučuju da se duže zadržavaju na ovdašnjim plažama, kojim god jezikom da govore, pogotovo ako uz sebe imaju fotografski aparat. Uvek postoji razlog zbog koga mogu da dobiju batine. No, kako potvrđuju u ministarstvu spoljnih poslova i evropskih integracija, sve ove pritužbe stranih diplomata i njihovih vlada treba da se uzmu sa rezervom, jer nijedan slučaj još nije dokazan. Zašto nije, drugo je pitanje. Neki misle da je to zato što „navodne žrtve bezočno lažu“, drugi razmišljaju o karakteru pravne države u Hrvatskoj... Sudeći prema rečima aktuelnog hrvatskog ministra turizma Damira Bajsa, sezona nipošto nije propala. Spasena je u zadnji čas zahvaljujući nekolicini rekordnih vikenda u avgustu i septembru. Broj noćenja tada je vrtoglavo rastao, i do dvadeset odsto u odnosu na početak sezone. Ali, trošilo se malo, pa je sezona sa čak 32 miliona noćenja stranih turista u julu i avgustu uz osam miliona neprijavljenih noćenja, ipak podbacila. Hrvatska se nadala da će ove godine biti na drugom mestu najuspešnijih turističkih zemalja, odmah iza Tunisa kao apsolutnog rekordera. Procene su se pokazale preteranima, ali je ovo leto istovremeno ukazalo i na glavne pukotine kroz koje uludo odlazi novac koji je mogao da se slije u državnu blagajnu. S retkim izuzecima istarskih hotelijera i ugostitelja, niko na hrvatskom delu Jadrana nije znao da čita ćirilicu i govori ruski. Kad se danas na nekoj razvikanoj jadranskoj plaži, tipa bolskog „Zlatnog rata“ na Braču, začuje ruski jezik, u tom smeru pohrle iznajmljivači ležaljki, suncobrana, posebnih brodica koje voze od Brača do Hvara i Visa, a ako treba i do susedne Italije. Za njima dolaze hotelski jelovnici na kojima je ruski odmah iza engleskog i nemačkog, a čak su i male ostrvske biblioteke popunile svoj fond klasicima ruske književnosti – od Tolstoja i Dostojevskog, preko Majakovskog i Bulgakova.