Najmoćnija Barbi na svetu

Konzervativna nemačka kancelarka Angela Merkel (55), šefica Hrišćansko-demokratske unije (CDU), koju je ugledni američki magazin „Forbs“ ovog leta po četvrti put uzastopno proglasio za najmoćniju ženu sveta, uoči narednih parlamentarnih izbora zakazanih za 27. septembar uživa veliku prednost nad glavnim rivalom, a sadašnjim partnerom u vladi, liderom Socijaldemokratske partije Frankom Valterom Štajnmajerom. Trebalo bi zaista da se dogodi čudo da njena stranka ne pobedi na izborima. Ali, pobeda u ovom slučaju značiće samo da će njena stranka biti pojedinačno najjača, mada će za sastavljanje vlade, ipak, morati da ima partnera uz čiju će pomoć obezbediti neophodnu većinu u parlamentu. Istina, činjenice govore da je nemačka kancelarka u ovom trenutku znatno popularnija od svoje stranke. Recimo, prema jednoj sondaži javnog mnjenja čije je rezultate nedavno objavila TV mreža ZDF, kada bi Nemci na predstojećim izborima mogli direktno da biraju budućeg kancelara, čak 62 odsto birača bi svoj glas dalo Merkelovoj. Međutim, budući da se u Nemačkoj ne glasa za ličnost saveznog kancelara, nego za stranku, računa se da će stranka sadašnje (i verovatno buduće) kancelarke osvojiti oko 36 odsto glasova, i da će potom sa liberalima (FDP), koji bi mogli da osvoje oko 16 odsto glasova, verovatno imati makar tesnu većinu i formirati sledeću nemačku saveznu vladu u Berlinu. Karakteristično je, takođe, da Merkelova uživa izuzetnu popularnost među svojim demohrišćanima, kao retko koji stranački lider u ovoj zemlji, o čemu svedoči i podatak da joj u ovom trenutku čak 93 odsto članova njene stranke daje svoj glas. Za razliku od sadašnje i verovatno buduće kancelarke, njen glavni rival na sledećim izborima, sadašnji ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer uživa podršku svega 25 odsto birača, koji bi za njega glasali ukoliko bi u ovoj zemlji bili održani neposredni izbori. Istraživanja javnog mnjenja govore da bi otprilike isto toliko glasova (24 odsto) na narednim izborima mogla da osvoji i njegova stranka (SPD). Zanimljivo je, međutim, da Štajnmajer ima svega 53 odsto podrške među svojim stranačkim pristalicama, koji smatraju da on zaista treba da bude sledeći nemački savezni kancelar... Drugim rečima, sve govori da bi bilo stvarno pravo čudo ukoliko sadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel i nakon narednih saveznih izbora krajem ovog meseca ne ostane na svojoj sadašnjoj funkciji. Hoće li ta buduća nemačka savezna vlada u novom mandatu biti komponovana u savezu sa liberalima, koje gospođa Merkel priželjkuje i smatra „prirodnim saveznicima“, ili sa dosadašnjim partnerima, socijaldemokratima, a možda i sa nekim trećim, ostaje još da se vidi. Angela Dorotea Merkel, rođena Kasner, na čelu je nemačke vlade od novembra 2005. godine, kada je bila formirana velika koalicija dva tradicionalna protivnika – konzervativnih hrišćanskih demokrata i socijaldemokrata. Tada je ova hemičarka po obrazovanju, odrasla i školovana u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj, postala prva žena na čelu vlade u čitavoj nemačkoj istoriji. I, druga žena, nakon Margaret Tačer, koja je predsedavala na sastancima lidera G8 najrazvijenijih industrijskih zemalja sveta. Gospođa Merkel je rođena 17. jula 1954. u Hamburgu, u ondašnjoj Zapadnoj Nemačkoj, kao kćer luteranskog pastora i njegove supruge, profesorke engleskog i latinskog jezika. Odrasla je i školovala se na drugoj strani granice, u ondašnjoj Istočnoj Nemačkoj, gde je otac nedugo po njenom rođenju dobio parohiju u jednom gradu nedaleko od Berlina. Zanimljiva je, inače, opaska jednog biografa Angele Merkel, koji tvrdi da je njen otac, iako sveštenik u ondašnjoj komunističkoj nemačkoj državi, bio u veoma dobrim odnosima sa tamošnjim komunističkim režimom, ma šta to značilo. O tome svedoči činjenica da je imao čak dva automobila i da je često putovao na drugu stranu granice, u Zapadnu Nemačku, što je u ono vreme bilo nezamislivo za ostale smrtnike u Nemačkoj Demokratskoj Republici (DDR). Kćer mu je bila aktivna u omladinskoj organizaciji, a kasnije na studijama se naročito isticala u „agitpropu“ (organizaciji za agitaciju i propagandu), gde je imala i zapaženu funkciju. Studirala je i diplomirala fiziku na univerzitetu u Lajpcigu, a potom je kao dobar student dobila posao na Centralnom institutu za fizičku hemiju akademije nauka u Berlinu. Tečno je govorila ruski i osvojila brojne nagrade kao uspešan student, a nakon toga odbranila i doktorsku tezu iz kvantne hemije i dobila stalni posao kao istraživač. Drugim rečima, pred njom je bila ozbiljna naučna karijera. Ali, budući da je život teško predvidiv, i njena sudbina se iz temelja promenila kada je 1989. godine srušen Berlinski zid. Odmah po rušenju zida mlada istočnonemačka naučnica uključila se u pokret za demokratske promene i aktivirala u novoj stranci pod imenom „Demokratsko buđenje“. Nakon prvih i jedinih slobodnih izbora u Istočnoj Nemačkoj dobila je i skromnu funkciju (zamenica portparola) u prelaznoj vladi Lotara de Mazijera pred ujedinjenje. A, već na prvim parlamentarnim izborima nakon ujedinjenja dve dotadašnje nemačke države u decembru 1990. godine, u jednoj izbornoj jedinici na istoku zemlje (u Severnoj Pomeraniji) izabrana je prvi put za članicu nemačkog saveznog parlamenta, Bundestaga. Kad se njena stranka priključila Hrišćansko-demokratskoj uniji Helmuta Kola, ona je ubrzo u trećem po redu Kolovom kabinetu imenovana na funkciju ministarke za žene i omladinu. Ali, već 1994. godine poveren joj je daleko značajniji položaj ministarke za nuklearnu bezbednost i zaštitu prirodne sredine, što joj je omogućilo da ubrzano počne da gradi ozbiljnu političku karijeru. Bila je, kao najmlađa ministarka u vladi, Kolova štićenica i miljenica, a za premijera je uvek bila „devojčica“... Kada je Kolova vlada poražena na saveznim izborima 1998. godine, Merkelova je dobila prestižnu funkciju generalnog sekretara stranke. Nakon što su 1999. godine bili otkriveni Kolovi tajni bankovni računi, Merkelova je najpre pokušavala da brani nekadašnjeg kancelara i šefa stranke. Ali, ubrzo potom, i ona se konačno distancirala od svog zaštitnika. Aktuelna i, po svemu sudeći, buduća nemačka kancelarka važi za zagovornicu snažnog transatlantskog partnerstva i prijateljstva sa Amerikom. U proleće 2003. godine, uprkos brojnim protivnicima na domaćoj političkoj sceni, ona je otvoreno podržala američku agresiju na Irak. Tadašnjeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera optužila je za „antiamerikanizam“, a neki domaći kritičari su je zbog toga proglasili za „američkog lakeja“. Šrederovu vladu kritikovala je i zbog stava o prijemu Turske u Evropsku uniju, što ona nikada nije prihvatala, nudeći Turcima samo nekakvo „privilegovano partnerstvo“... NJen privatni život, baš kao i njena karijera, imaju dve faze. Najpre se, još 1977. godine dok je sanjala o naučnoj karijeri u ondašnjoj Istočnoj Nemačkoj, udala za studenta fizike Urliha Merkela. Nakon pet godina taj brak je okončan razvodom, iako je Angela odlučila da zadrži prezime svog prvog muža. NJen drugi (i sadašnji) muž je profesor kvantne hemije Joahim Zauer, koji se trudi da ostane što dalje od javnosti. Angela i Joahim nemaju dece, mada njen suprug ima dva sina iz prvog braka. Letos se kancelarka prvi put pojavila u javnosti sa svojim pastorkom, Danijelom Zauerom. Naime, zgodan i atraktivan mladi gospodin - raskopčanog sakoa, kratko, moderno podšišane kose - viđen je u društvu sa svojim ocem i njegovom suprugom, gospođom Merkel, na otvaranju tradicionalnog Vagnerovog festivala u Bajrojtu. Inače, njen suprug ima i drugog sina iz prvog braka, Adriana, koji je otac malog Kazimira, pa je po tom osnovu gospođa Merkel (koja nije imala svoje dece) već postala baka. Uoči predstojećih izbora savezna kancelarka je često bila na meti kritičara zbog suviše mlake i nedovoljno agresivne kampanje. Nije se preterano uzbuđivala ni na brojna upozorenja da neka istraživanja pokazuju iznenađujući porast zanimanja za stranke levice. Niti na tvrdnje da, ukoliko odziv birača na dan izbora bude veći od onog na koji se prvobitno računalo, procenat glasova koji će osvojiti stranke Angele Merkel i njenih partnera, liberala, može da bude i znatno manji od očekivanog. Nakon slabih rezultata koje je njena stranka nedavno ostvarila u dve od tri nemačke pokrajine (Sarskoj oblasti i Turingiji) u kojima su održani pokrajinski izbori, u njenom taboru počela je, ipak, da se oseća izvesna nervoza. „Ovo je ozbiljno upozorenje svima u konzervativnom taboru koji su do sada verovali da je pobeda na predstojećim izborima već obezbeđena“, kaže Volfgang Bozbah, zamenik šefa konzervativne grupe u nemačkom parlamentu. Međutim, kancelarka Merkel se nije zbog toga mnogo uzbuđivala. „Mi i dalje imamo najveće šanse da pobedimo na sledećim saveznim izborima, kao pojedinačno najjača stranka centra, a zatim da zajedno sa liberalima formiramo sledeću vladu“, rekla je gospođa Merkel prošle sedmice novinarima u Berlinu. Odbacila je sve pozive da makar u poslednjih nekoliko sedmica uoči izbora promeni dosadašnji odmeren stil svoje kampanje. Distancirala se čak i od postera svoje koleginice, kandidatkinje njene stranke za poslanicu u Berlinu, Vere Lengsfeld, na kome su – uz slogan „mi imamo više da ponudimo“ - njih dve predstavljene fotografijama sa dubokim dekolteima. U slučaju gospođe Merkel, reč je o jednoj fotografiji snimljenoj 2008. godine na gala otvaranju opere u Oslu. Ali, kad su novinari zapitali – zašto baš ta fotografija u haljini sa dubokim dekolteom na predizbornim plakatima u Berlinu – oficijelni portparol je samo kratko odgovorio da „kancelarka nije bila konsultovana prilikom izbora te fotografije za izborni poster kandidatkinje u Berlinu“. NJeni biografi se, inače, slažu da ona ne daje olake izjave. „Ona radi mnogo više nego ijedan drugi kancelar – 24 sata dnevno, sedam dana nedeljno. Želi da bude bolja od svih ljudi kojima je okružena. To je jednako vidljivo i prilikom njenih susreta sa Gordonom Braunom ili Nikolom Sarkozijem“, kaže njen biograf Gerd Langut. Možda upravo stoga što je reč o ženi koja se bitno razlikuje od tradicionalnog lika žene, pa i žene u politici, nedavni pokušaj autora lutke Barbi da naprave i lansiraju lutku po njenom liku, nije preterano uspeo. Autori najpoznatije lutke na svetu, koja ove godine slavi 50. godinu, napravljene po liku nemačke kancelarke Angele Merkel (visoka, vitka, plavuša...), koja bi trebalo da bude glavna atrakcija na poznatom sajmu igračaka u Nirnbergu, prosto nisu mogli da savladaju osnovni problem – da modeliraju figuru prave žene koja je istovremeno najmoćnija i najuticajnija osoba na svetu! Nemačka „gvozdena lejdi” 1954. (17. jula) - Rođena u Hamburgu, kao Angela Dorotea Kasner, prvo od troje dece Horsta Kasnera, paroha luteranske crkve, i Herlinde Kasner, profesorke engleskog i latinskog. Iste godine porodica se preselila u Templin, u Istočnoj Nemačkoj. U mladosti je bila članica Slobodne nemačke omladine (FDJ, Freie Detsche Jugend), a kasnije članica okružnog rukovodstva. 1977. Udala se za Ulriha Merkela, par se razveo 1982. godine, ali je do danas zadržala njegovo prezime. 1978. Diplomirala fiziku na Univerzitetu „Karl Marks“ u Lajpcigu, a zatim se zaposlila u Centralnom institutu za fizičku hemiju Akademije nauka Nemačke Demokratske Republike (NDR). 1986. Odbranila doktorat sa temom „Izračunavanje brzinskih konstanti elementarnih reakcija na primeru jednostavnih ugljenvodonika”. 1989. Priključila se Demokratskom pokretu (DA) koji je na prvim slobodnim izborima doživeo katastrofu. 1990. Portparolka poslednje vlade NDR, koja je završila ujedinjenjem Nemačke, pristupa CDU (demohrišćanskoj uniji) i iste godine, u decembru, na njihovoj listi osvaja 48,5 odsto glasova i ulazi u parlament ujedinjene Nemačke. 1991.Postaje ministar za žene i omladinu u vladi Helmuta Kola, kome je bila miljenica, pa su je nazvali “Kolova devojčica”. 1994. Postaje ministar za zaštitu prirode , takođe u Kolovoj vladi 1998. Volfgang Šojble postavlja je na mesto generalnog sekretara partije, pošto se Helmut Kol povukao posle skandala oko milionskih suma koje je primao kao prilog za partiju i delio proizvoljno. Na sudu je odbio da otkrije ko mu je davao novac, uz obrazloženje da je dao “časnu reč”. Merkelova se distancirala od svog mentora i nastavila karijeru. U „Frankfurter algemajne cajtung” objavila je da “partija mora da ima u sebe toliko poverenja da se i bez starog vojničkog konja (kako je Kol sebe nazivao) uhvati u koštac sa političkim protivnikom, mora kao neko u pubertetu da se odvoji od stare kuće i da krene sopstvenim putem”. Decembra iste godine Udala se za Joakima Zauera, univerzitetskog profesora hemije. 2000. Postaje prva žena na čelu CDU, pošto je Šojble dao ostavku zbog skandala oko donacije od jednog proizvođača oružja. 2002. Ustupa trku za kancelara Edmundu Štojberu, koji gubi od Gerharda Šredera. 2005. Pobeđuje Gerharda Šredera i postaje prva nemačka kancelarka, kao i prva osoba iz Istočne Nemačke na čelu države.