„Oktobar dva“ za srpsku vladu

Ne znate šta je to „oktobar dva“? Eeee, vidite, to je ispitni rok koji služi da studenti koji ne polože sve ispite ni u poslednjem, oktobarskom roku, ipak možda ne izgube godinu. Ali kako je to moguće - da ne izgube godinu nakon što su je u stvari već izgubili? Evo kako: ima desetak godina kako smo u Srbiji uveli još jedan ispitni rok, kome smo dali ime „oktobar dva“, kao, i to je oktobarski rok, šta ima veze. A upravo istu ovu logiku i taktiku koristi i naša vlada: pošto znam da ću da padnem u prvom roku, tražiću od MMF-a da mi odobri „oktobar dva“, a onda ... onda ću da vidim šta mi dalje valja činiti! Naravno, sve je to lepo i simpatično, ali zar tako treba da se ponaša naša (ekonomski) najstručnija vlada koju smo ikada imali? I čemu onda služe stručnjaci, ako se, kada sednu u te fotelje, ponašaju isto kao bilo koji neškolovani populistički političari? A vidite, nije tako bilo u svetu. Kada su u Poljskoj, Češkoj, Estoniji, Mađarskoj u vladu ulazili priznati stručnjaci, to je bilo doba reformi, rezova, promena i uvoda u boljitak koji je kasnije usledio. Nije tamo progres nastupio zbog toga što su baš oni došli na vlast, već zbog toga što su baš oni znali, hteli i umeli da sprovedu razne nepopularne mere, dok je boljitak, kako rekoh, usledio tek kasnije. A tek posle, kada su tamo na scenu ponovo stupali razni socijalisti i populisti, počinjao je da raste deficit i ponovo su nastajali problemi. A ovde? Ovde takvih razlika nema, ovde ni stručnjaci ne sprovode reforme, već se utrkuju ko će više štrajkača da izljubi i uteši, da im kaže kako bi zaista trebalo praviti reviziju svega urađenog, kao što se izgleda utrkuju ko će pre da skine s dnevnog reda bilo koju težu reformsku meru i koga će – ukratko - narod najviše da zavoli. A o „stručnosti ispred politike“ više ne govore ni ljudi iz G17+, koji su ovaj slogan izmislili: oni ovih dana radije uvode represiju nad medijima, krijući uz to ime onoga ko je zakon napisao: sve stručno da stručnije ne može biti! I u tome je, u stvari, najveći problem: stručne ili ne, ovde sve vlade nespremno dočekuju misije MMF-a, ponašajući se kao da nisu svojeručno potpisali koje mere nameravaju da sprovode do sledećeg sastanka sa misijom. A stvarno, da se podsetimo, šta su ono beše u maju zapisali? Evo ključne rečenice: „Ukoliko mere za očuvanje finansijske stabilnosti ne daju očekivani rezultat, Vlada je spremna da preduzme mere da održi programske ciljeve, uključujući povećanje stope poreza na dodatu vrednost (PDV) i smanjenje nominalnih zarada”, piše u Memorandumu o ekonomskoj i finansijskoj politici iz maja ove godine. Piše, pa šta? Nepuna tri meseca kasnije, svi članovi vlade kao da su se utrkivali ko će glasnije da izjavi kako neće biti ni povećanja PDV-a niti smanjenja zarada i penzija. Po rečima ministra Dinkića, „to bi značilo poraz za državu i priznanje da ona ne može da smanji svoje rashode”. A to što se ta ista država obavezala da će baš to da uradi (da poveća PDV ili da smanji zarade) ako ne uspe da smanji rashode, to nema veze, je l’ da. Umesto toga, Vlada predlaže da troškove smanji tako što će napraviti racionalizaciju državne uprave, kao da to isto nisu obećali još u aprilu, a do današnjeg dana ništa na tom planu nisu učinili. Evo šta je prenela agencija Beta, sedmog aprila ove godine: „Ministar ekonomije Mlađan Dinkić najavio je danas da će u narednih devet meseci biti otpušteno 8.000 ljudi u državnoj administraciji, što znači da će broj zaposlenih biti smanjen za 10 odsto“. I lako bi bilo sada reći – evo kakvi su, do sada niko nije dobio otkaz, a nije isključeno da se broj činovnika nije čak i povećao. Ovde je ključno pitanje – rešava li se ovim otpuštanjima taj naš problem velikog i rastućeg fiskalnog deficita? Računice iz same vlade pokazuju da bi otpuštanjem svih šezdeset hiljada zaposlenih (koliko otprilike broji birokratija u užem smislu), minus u državnoj kasi bio smanjen tek za nešto više od jedan odsto! Dakle, ako otpuste „samo“ osam hiljada, deficit bi se smanjio za nekih 0,16 odsto! E sada, da vas podsetim, taj deficit je trebalo ove godine da dostigne tri odsto, a sada ga je MMF procenio na četiri i po odsto bruto domaćeg proizvoda, a sva je prilika da se sada kreće negde oko šest odsto! Kada tako stvari posmatramo, onda ova gromoglasna najava o otpuštanju 8.000 državnih službenika zvuči baš pomalo smešno, zar ne? Naravno da je prava mera da se smanje rashodi, to jest, da se smanji javna potrošnja, to niko ne spori. Niti je sporno da treba smanjiti broj zaposlenih, ma koliko da bi efekat te mere na fiskalni deficit bio mali ili zanemarljiv. Ali dok se javna potrošnja ne stane smanjivati na razuman način, a razuman način jeste da se sprovede reforma penzionog sistema, reforma sistema zdravstvenog osiguranja, te dok se radikalno smanje subvencije, ukine ono silno bacanje para kroz Nacionalni investicioni plan, i dok se obećanja poput onoga o povezivanju staža ne zaborave, dotle Srbija ima dva problema – prevelike rashode, i premale prihode. U tom slučaju, ozbiljni državnici moraju da „zagrizu metak“ i odluče se da najpre povećaju prihode, to jest da povećaju poreze, jer kasa ne sme biti u minusu! To nije popularno, ali je neophodno. Ali je pitanje kako to sada učiniti kada su se svi ovi naši (osvedočeni, zaista) stručnjaci opredelili za disciplinu „koga će narod najviše da zavoli“, a tu podizanje bilo kakvih poreza ne donosi poene! Stoga će povećanje budžetskih prihoda u Srbiji najverovatnije izostati sve dok srpska vlada ne padne na ispitu i u „oktobru jedan“ i u „oktobru dva“, što je skoro neizbežno, mada njima (kao i mojim studentima) to u ovom trenutku izgleda tako daleko - tek je, zaboga, početak septembra! A nakon toga moguća su dva scenarija: vlada će ili povećati poreze, ili će deficit morati da pokrije nekim zajmom, pa će onda buduće generacije plaćati još veći PDV! Kredit, naime, samo prebacuje sadašnje obaveze u budućnost i uvećava ih za kamatu, ali šta to ima veze, tada će neka druga garnitura sedeti u ovim foteljama, pa nek mrze njih, šta nas briga. A Jadranka Kosor – nekadašnja mis Lipika, a po profesiji novinar, pisac poezije i knjiga o domovinskom ratu – odmah je povećala PDV za jedan odsto i - gotovo.