Podeljeni grad na Ibru

Ako su Srbi i Muslimani od Sarajeva napravili dva grada, a Srbi i Hrvati u jednom Vukovaru dva života, Srbi Kosovsku Mitrovicu, kako je zovu oni, ili Mitrovicu, kako je zovu Albanci, nisu sa Albancima podelili ni fizički ni životno nego su se u jednom njenom maleckom delu što prinudno što dobrovoljno getoizirali. Severna Kosovska Mitrovica je verovatno poslednji grad na Balkanu kojim krstare automobili bez registarskih tablica. „Kako je to moguće? Lepo. Ovde ne važi nijedan zakon. Kosovska policija može ovde da napravi zapisnik i ništa više. Ne može nikoga da kazni”, kaže taksista na taksi-stanici u glavnoj severnomitrovačkoj ulici. „Možda bi iz Beograda mogli da dođu da vide našta sve to liči”, kaže i Rada Trajković. Redovna autobuska linija postoji između Beograda i (severne) Kosovske Mitrovice (veliki broj polazaka dnevno, 920 dinara u jednom pravcu) kao i između Beograda i Prištine (tri polaska dnevno, 1720 dinara u jednom pravcu). Redovna autobuska linija ne postoji između (severne) Kosovske Mitrovice i (južne) Mitrovice, kao ni između (severne) Kosovske Mitrovice i Prištine. Nesrazmera u veličini između severnog dela grada kojim vladaju Srbi i južnog dela grada kojim vladaju Albanci ogromna je. Od grada sa 49 sela, koji se prostirao na 350 kvadratnih kilometara, Srbi sada naseljavaju 1.750 kvadratnih kilometara. Celovita opština Kosovska Mitrovica pre rata je imala oko 100.000 stanovnika. Maja ove godine UNMIK je pravio popis stanovnika i stambenih jedinica, u kome nisu učestvovali Albanci, i prema tom improvizovanom popisu u (severnoj) Kosovskoj Mitrovici na tih manje od dva kvadratna kilometra živi oko 24.500 ljudi od čega oko 1.700 Bošnjaka i više od 800 izbegličkih porodica. Procenjuje se da u tom delu grada živi i oko 2.000 Albanaca. U (južnoj) Mitrovici živi, prema procenama, oko 50.000 stanovnika. U opštini (severna) Kosovska Mitrovica tvrde da u južnom delu grada  nema nijednog Srbina, a gradonačelnik (južne) Mitrovice tvrdi da tamo živi malo Srba, „nekoliko porodica”. Što se opštinske organizacije tiče, (severna) Kosovska Mitrovica živi u pravno-političkom sistemu Republike Srbije, dok (južna) Mitrovica primenjuje Ahtisarijev plan decentralizacije. Dvanaest godina posle neke vrste privremenog stanja, maja prošle godine u (severnoj) Kosovskoj Mitrovici izabrana je, po zakonima Republike Srbije, lokalna vlast. Kao politička opcija tamo umerenija od DSS, pobedu su na izborima odneli radikali i ubedljivom koalicionom većinom sa narodnjacima formirali opštinsku vlast. Za gradonačelnika je izabran i u lokalu malo poznati radikal Nenad Topličević, mašinski inženjer, u lokalnoj politici aktivan od 1996. godine. Radikal je, ali umeren. Vladina koaliciona većina u beogradskoj Nemanjinoj nije se mnogo sekirala zbog ovog ishoda, nije pretila privremenim merama i novim izborima. Lokalni organi vlasti u (južnoj) Mitrovici izabrani su na lokalnim izborima održanim u organizaciji albanskih vlasti u Prištini  novembra 2007. godine koje su Srbi iz (severne) Kosovske Mitrovice bojkotovali. U (južnoj) Mitrovici je pobedila (navodno) socijaldemokratska Demokratska partija Kosova Hašima Tačija a za gradonačelnika je izabran ne baš najuticajniji, ali svakako uticajan kosovski političar Bajram Redžepi. Prema NIN-ovim albanskim izvorima, među deset je najuticajnijih albanskih političara na Kosovu, ali trenutno van glavnih događaja i na terenu pre svega izvršilac odluka o Mitrovici koje donose vlasti u Prištini i međunarodne institucije. Mada srpska strana nije prihvatila Ahtisarijev plan, a zvanično ga nisu verifikovale ni nadležne međunarodne institucije, Vlada u Prištini i Bajram Redžepi na terenu upravo nastoje da ga primene. U tom planu značajno mesto je, u odeljku o lokalnoj samoupravi i decentralizaciji, posvećeno Mitrovici. Ali Srbi iz (severne) Kosovske Mitrovice već su objavili da neće učestvovati na lokalnim izborima zakazanim za novembar na kojima bi trebalo u okviru Mitrovice da se oformi privremena opština Severna Mitrovica. Redžepi, pozivajući se na Ahtisarijev plan, upravo nastoji da (južnoj) Mitrovici pripoji nacionalno mešovito selo Suvi Do, što izaziva međunacionalna varničenja, ali za prave međunacionalne sukobe zaslužna je njegova odlučnost da obezbedi obnovu 1999. godine porušenih albanskih kuća u naselju Brdo i to preko žute trake koju je svojevremeno postavio KFOR, čime bi, prema oceni srpske strane, sasvim otvorio albanski koridor prema (severnoj) Kosovskoj Mitrovici. „To što on radi sa južne strane, pametno je koliko bi bilo pametno da Novi Sad proglasi Dedinje za svoju mesnu zajednicu. E, tako oni rade, proglašavaju svaku šiptarsku kuću, ma gde da se nađe, za svoju mesnu zajednicu. Suvi Do, Vitomirić je do rata bio čak i pod opštinom Zvečan, a on sad kaže: Vitomirić će u južnu Mitrovicu”, kažu u opštini (severna) Kosovska Mitrovica. Sem što se vladajuće stranke u Srbiji nisu za vlast u (severnoj) Kosovskoj Mitrovici brinule kao za prvi slog najskuplje srpske reči, ni uostalom nesuvisla poređenja sadašnjeg poretka stvari u odnosima Srbije i Kosova sa svojevremenim odnosom između zapadne i istočne Nemačke nisu na primeru Mitrovice opravdana. Ako je u vremenu na koje se poređenje odnosi zapadni Berlin bio izlog Zapada koji je trebalo da impresionira onaj njegov deo koji je ostao na Istoku, čime (severna) Kosovska Mitrovica može da impresionira južnu? „Ne može ničim, ni međunarodnu zajednicu, ni Srbe iz Srbije. Jer shvatite da smo mi ovde neki sabirni centar izbeglih Srba sa područja celog Kosova, da se ova opština više ne bavi izgradnjom komunalne infrastrukture u cilju unapređenja života građana nego distribucijom humanitarne pomoći u najakutnijim i najhitnijim slučajevima. Posebno je otežavajuća okolnost što mi nismo kao drugi organi lokalne samouprave u mogućnosti da ubiramo lokalne izvorne prihode. Ovo je ovde jedna enklava, ovo je trgovački centar, baza za snabdevanje svih Srba...”, kaže za NIN Milorad Vukašinović, zamenik načelnika uprave u opštini (severna) Kosovska Mitrovica. Glavna, a neki će reći i jedina,  ulica u (severnoj) Kosovskoj Mitrovici pre liči na zapušten buvljak nego na trgovački centar. „Glavna ulica je okupirana 1999. godine kad je narod ovde počeo da dolazi iz enklava. Razvaljivali su ovde šupe i pravili kioske. Međutim, od toga  žive. Mada ima i onih koji su se obogatili uzurpiranjem boljih lokala. Rade deset godina, a nikom ne plaćaju porez, nikom ništa ne plaćaju, normalno da su se obogatili. Takvima odgovara ovakvo stanje. Sada imamo problem sa raščišćavanjem tih imovinskih odnosa, recimo 50-60 lokala firme Luks je uzurpirano”, kaže Vukašinović. „ Ovde rade samo komunalci, da oni ne rade mi se ne bismo videli od đubreta. Ostali samo gledaju kako da nešto ukradu”, kaže mi odlučno taksista, inače izbegao iz Novog Brda. „Morate da shvatite da je ovaj deo Mitrovice pre rata bio neka mitrovačka spavaonica. Na južnoj strani je ostalo sve: stadioni, zelena pijaca, sportske hale, fabrike: Betonjerka, Fabrika procesne opreme, Kosovo sirovina, Žitopromet, pa ceo kompleks Trepčinih rudnika, štamparija, duvanska stanica, železnička stanica...Ne verujem da je ovde ijedan pripravnik zaposlen u poslednjih deset godina. Većina ljudi zaista, zaista teško živi”, kaže Vukašinović. Nema nijednog Srbina u južnom delu Kosovske Mitrovice, tvrdi Vukašinović. Na pitanje da li bi oni zaista želeli tamo da se vrate, on odgovara da „oni imaju izuzetne podatke da su njihove kuće, pogotovo kad su bile na atraktivnim lokacijama, odmah srušene i prezidane, ali placevi se i dalje vode na njihovim vlasnicima”, koji očekuju da budu obeštećeni.” MILORAD VUKAŠINOVIĆ, (SEVERNA) KOSOVSKA MITROVICA Deo Srbije Kako nazivate opštinu u kojoj ste? - Ovo je opština Kosovska Mitrovica prinudno iseljena iz južnog u severni deo, koja obavlja svoje funkcije na delu na kome je to moguće i na kome to građani prihvataju, a u pravno-političkom sistemu Republike Srbije. A kako u ovdašnjoj komunikaciji zovete ono naselje sa suprotne strane Ibra? - U našoj komunikaciji to zovemo južni deo, ako hoćete, južno od mosta, a onako lokalistički kažemo: kod Teferiča, kod bivše autobuske, kod bivše železničke... Da li vi gospodina Bajrama Redžepija smatrate legalno izabranim funkcionerom? - S obzirom na to da smo mi opredeljeni da radimo u pravno-političkom sistemu Srbije, to dole je neko faktičko stanje koje je prouzrokovano izigravanjem Rezolucije 1244 od strane UNMIK-a i svih međunarodnih predstavnika. Da li imate kontakte sa gospodinom Redžepijem? - Ne. Možda bi trebalo da imamo oko rešenja ovih tehničkih pitanja kao što je pitanje vodovoda. BAJRAM REDŽEPI, PREDSEDNIK OPŠTINE (JUŽNA) MITROVICA Ahtisarijev paket Vi ste predsednik opštine koja se zove? - Ja sam predsednik Opštine Mitrovica. Kako vi nazivate ono naselje sa suprotne strane Ibra? - Procesom decentralizacije po Ahtisarijevom paketu Mitrovica će biti jedan grad sa dve opštine i jednim zajedničkim bordom (savetom) predstavnika obeju opština. Tada će biti proglašen i zvaničan naziv. Smatrate li gospodina Nenada Topličevića, predsednika opštine (severna) Kosovska Mitrovica, legalno izabranim funkcionerom? - Ne. Jer je on izabran tokom nelegalnih lokalnih izbora održanih 11. maja 2008. godine, organizovanih od strane Republike Srbije. Kad ste poslednji put bili na severnoj strani grada i sa kim ste se sreli? - Ja sam svaki vikend sa mojom porodicom u mojoj kući u selu Suvi Do, u severnom delu grada. Komuniciram sa građanima, ali ne sa zvaničnicima, jer njihove pozicije nisu legalne. Povratak „U selu Svinjare bilo je 120 kuća, to je najjače selo ovde bilo, mnogo jače od mnogih sela u Srbiji, kuće od 200-300 kvadrata, a oni izgradili tipske kuće neke i štale moderne sa trofaznom strujom i keramičkim pločicama da se klizaju krave”, kaže Vukašinović. Građani Svinjara u prinudnom su smeštaju u Malom Zvečanu i traže obeštećenje, neće da se vrate u svoje selo.