Premijerka

Premijerka Jadranka Kosor je postigla ono što nisu uspeli njene muške kolege - hrvatski premijeri. Slovenija je, preko njenog kolege Boruta Pahora, prihvatila da više ne sprečava ulazak Hrvatske u Evropsku uniju. Jedini je uslov da dugogodišnji pogranični spor između dva suseda bude rešen pre nego što slovenački parlament ratifikuje pristupanje Hrvatske EU. Ali ostavimo to pitanje Slovencima i Hrvatima. A mi se pozabavimo pitanjem rodno korektnih (kako bi Hrvati rekli) naziva ženskih zanimanja kao što je reč premijerka. Najpre su gramatičari u Engleskoj još tridesetih godina 20. veka raspravljali na temu generičnosti zamenice he koja obuhvata ili ne obuhvata i zamenicu she. Zatim su posle Drugog svetskog rata feministkinje, a najzad i većina demokratski orijentisanih političkih pokreta pokrenuli u svojoj sredini oslovljavanje žena rodno prilagođenim nazivima. U nekim jezicima je to teže, a u drugima lakše. Naš jezik spada, sa ostalim slovenskim jezicima, među elastičnije jezike u kojima se srazmerno lako pravi danas rodno korektna ženska varijanta. Mnogo teže ide sa našom seksistički konzervativnom mačo-sredinom koja se često i šaljivim varijantama suprotstavlja trendu rodne korektnosti, gotovo kao neko uobičajeno zapadnjačko podmetanje. U to ime će vam ponuditi da napravite žensku varijantu za reči kao što su pisac, kartaš, bakalin, berberin, carinik, borac i njima slične, trijumfalno navodeći neke loše skovane varijante kao piščica, bakalka, berbernica, carinarnica, borkinja, samo što nisu rekli borka (Pavićević). Oni prenebregavaju činjenicu da u našem jeziku već postoje mnoge ženske varijante koje ne smetaju ni najvećim konzervativcima u toj sferi, kao što su kelnerica, kasirka, profesorka, učiteljica, partizanka, rediteljka, spikerka, stanarka, kaluđerica, sveštenica, kraljica i mnoge druge. Moj glavni argument čuvao sam za kraj. Ovom temom, počev od 2004. godine, kod nas se ozbiljno pozabavio tim sa profesorkom Svenkom Savić na čelu u okviru Ženskih studija i istraživanja. Uz finansijsku pomoć Fondacije „Fridrih Ebert“ izdata je opsežna i temeljna studija sa tom temom, „Rod i jezik“ (Ženske studije, Novi Sad, 2009). Nažalost, površni i zlonamerni čitaoci nepravilno čitaju Registar imenovanja žena, gde su azbučnim redom pobrojani pomenuti nazivi. Navedeni su po stupcima i pravilni, i prihvatljivi, ali i tvorbeno nakaradni nazivi, a koji su se nedavno pojavili u jednom delu štampe kao primeri koji „dokazuju“ glupost da se sistematski teži rodno korektnom imenovanju pripadnica raznih profesija. Svaka reč u trećem stupcu ove studije kategorisana je koliko god je mogućno precizno, s tim da je kao neprihvatljiva varijanta nazvana pasivnom leksikom i obeležena skraćenicom pas. Ona se navodi, ali se jasno označava kao nepravilno skovana ili kao hapaks za jednokratnu upotrebu. Takve reči koje tim smatra nepravilnim su recimo knjigovezica, dželatovica, glumarica, kovačica, mandarinka, pešakinja, sudoperka, vodičkinja i žetelinka, A vrhunac podmetanja stručnom timu je da on predlaže kao rodno i jezički korektni naziv za ženu koja se bavi psihijatrijom - psihijatresa. Ni govora!