Mi ne želimo ujedinjenu Nemačku

- Razgovor M. Gorbačova i M. Tačer - 23. septembar 1989. M. Tačer: Što se tiče Istočne Evrope, bila sam duboko impresionirana hrabrošću generala Jaruzelskog i njegovim patriotizmom. Razume se, budućnost Poljske i njenog savezništva s vama veoma je važna. Uočila sam ste da ste mirno reagovali na rezultate poljskih izbora i sve procese u istočnoevropskim zemljama. Savršeno vas shvatam: vi pozdravljate to što svaka zemlja gradi svoj put, pod uslovom da Varšavski pakt ostane. Sad bih rekla nešto u poverenju, bez zapisivanja... (M. S. se složio; sledeći deo razgovora reprodukovan je po sećanju) M. Tačer: Veoma smo zabrinuti zbog događaja u Istočnoj Nemačkoj. Tamo bi se mogle zbiti neke krupne promene jednim delom nametnute od države, a drugim delom prouzrokovane bolešću Eriha Honekera. Jedan primer toga jeste bekstvo hiljada ljudi iz NDR u SRN. Sve se to odvija na površini i veoma je važno, ali postoji nešto što je još važnije. Ponovno ujedinjenje Nemačke nije u interesu Britanije i Zapadne Evrope. Iz javnih saopštenja, zvaničnih kominikea NATO itd. možda se može steći drugačiji utisak, ali na to ne treba obraćati pažnju. Mi ne želimo ujedinjenu Nemačku. Time bi se promenile posleratne granice, što mi ne možemo da dozvolimo jer bi podrilo stabilnost celokupne međunarodne situacije i moglo da ugrozi našu bezbednost. Nije nam u interesu ni destabilizacija Istočne Evrope i raspad Varšavskog pakta. Razume se, u svim istočnoevropskim zemljama dešavaju se unutrašnje promene, u nekim zemljama dublje nego u drugima. Međutim, mi bismo više voleli kada bi ti procesi bili u celosti unutrašnji, ne bismo se mešali u njih i ne bismo insistirali na dekomunizaciji Istočne Evrope. Mogu da kažem da predsednik SAD ima isti stav. Poslao mi je depešu u Tokio, zamolivši da vam kažem kako SAD neće učiniti ništa što bi moglo ugroziti sovjetsku bezbednost ili što bi sovjetsko društvo moglo shvatiti kao pretnju... Gorbačov: Hvala vam na toj poruci. Tačno ste saželi naš stav. Mi verujemo da socijalističke zemlje treba same da rešavaju svoje unutrašnje probleme, same da odaberu kurs i brzinu na putu primene svog socijalističkog izbora. Ne želimo da se mešamo i nećemo se mešati, ali ćemo, razume se, pomoći svojim saveznicima kao što smo to uvek i činili. Što se tiče zdravstvenog stanja Eriha Honekera, on planira da učestvuje u svim manifestacijama povodom 40. godišnjice NDR. Ja ću posetiti NDR 6. i 7. oktobra povodom godišnjice. - Iz dnevnika Anatolija Černjajeva, analitičara CK KPSS - 9. oktobar 1989. Juče se M. S. vratio iz NDR. Iz govora i TV intervjua vidi se da je uspešno kormilario u celoj toj situaciji. Na aerodromu su Šahnazarov i Raisa Maksimovna opisivali kako je sve to izgledalo. Dok su M. S. i Honeker zajedno koračali, u vazduhu je neprestano odjekivalo: „Gorbi! Gorbi!” iz grla stotina hiljada ljudi. Na Honekera niko nije obraćao pažnju. Na mitinzima su se videli transparenti na ruskom: „Gorbačove - ti si naša nada!” Pored Gorbačova, manifestacijama je prisustvovalo još 20 raznih rukovodilaca (Živkov, Čaušesku, Ortega itd.), ali niko nije naročito mario za njih. M. S. se vratio zadovoljan. Priznanje i podrška koju dobija „tamo preko” podstiče ga i ohrabruje, nasuprot nipodaštavanju u vlastitom narodu. Krenc je rekao Falinu: „Naš Erih sve vidi, ali ništa ne želi da prizna.” Cela Evropa bruji o M. S. u Berlinu. I svi u Evropi nam šapuću na uho: dobro je što je SSSR tako delikatno izrazio svoj stav protiv ponovnog ujedinjenja Nemačke. Zagladin je putovao po celoj Francuskoj i sa svima se sastao - od Miterana do raznih gradonačelnika. Zatrpao je Moskvu beleškama sa tih susreta (sa osobitim zadovoljstvom! Teško da postoji nešto u čemu on više uživa). Svi su apsolutno saglasni - niko ne želi ujedinjenu Nemačku i svi oni žele da to spreče našim rukama. Miteranov savetnik Žak Atali pomenuo je mogućnost vaspostavljanja ozbiljnog sovjetsko-francuskog saveza, koji bi podrazumevao i vojnu „integraciju”, ali bi to bilo kamuflirano kao zajednička upotreba vojske protiv elementarnih nepogoda. 11. oktobar 1989. U razgovoru sa mnom, M. S. je Honekera nazvao odvratnim čovekom. Rekao je: „Mogao je da kaže svom narodu da je imao već četiri operacije, da ima 78 godina, da više nema snage da obavlja svoju dužnost. Tako bi možda ostao poštovana istorijska ličnost.” (...) Kol je prekjuče pokušao da razgovara telefonom sa M. S. Juče sam podsetio M. S. na to, ali je on odmahnuo rukom - nije želeo taj razgovor. Danas mi je rekao da organizujem razgovor. Onda opet: „Treba li to? Još ne znamo kakve su odluke Politbiroa u Berlinu. I uopšte, kako se prema svemu tome postaviti...” NJihov razgovor je trajao 17 minuta. Kol je obećao da će pomoći u Mađarskoj i Poljskoj, planirao je posetu Varšavi i izneo je uveravanja da neće destabilizovati NDR. M. S. mu je odgovorio: „Ovo je veoma važna izjava. Uzeću je u obzir.” Razgovarali su i o bilateralnim ekonomskim vezama. - Razgovor u Politbirou CK KPSS - 3. novembar 1989. General Krjučkov (KGB): Sutra će 500.000 ljudi izaći na ulice Berlina i drugih gradova. Gorbačov: Nećemo moći da objasnimo našem narodu gubitak NDR, ali nećemo moći da je održavamo na površini bez SRN. Ševardnadze: Onda bolje da sami srušimo zid. Krjučkov: Biće im teško ako ga mi srušimo. Gorbačov: Hoće li je celu uzeti? Ali, čim budu dostigli svetske cene, životni standard će naglo opasti. Zapad ne želi ponovno ujedinjenje Nemačke, ali želi da mi budemo ti koji će ga sprečiti, da dođe do sukoba između nas i SRN da bi se sprečila buduće „zavera” SSSR i Nemačke. Naši odnosi sa SRN odvijaće se u „trouglu”, sve ćemo raditi otvoreno i zajedno sa NDR. - Malta: prvi susret nasamo M. Gorbačova i predsednika SAD DŽ. Buša - 2. decembar 1989: Gorbačov: Najvažnije je to što nas uzajamno približava pravac promena u Istočnoj Evropi i SSSR. Međutim, ne mogu da prihvatim kad neki američki političari govore da koraci koji imaju za cilj sprečavanje podela u Evropi treba da budu utemeljeni na zapadnim vrednostima. Dok smo ranije mi optuživani za „izvoz revolucije”, danas se, kako izgleda, sve svodi na izvoz američkih vrednosti. Mislim da to nije u skladu sa duhom sadašnjih promena i moglo bi da iskomplikuje tekuće procese. Želeo sam ovo da vam kažem iako znam da se vaš stav razlikuje. S tim u vezi, želeo bih da pomenem i „nemačko pitanje”. Naš je utisak da Kol žuri i ponaša se neodgovorno. (...) Moramo jasno staviti svima do znanja da izvesne akcije mogu naneti štetu pozitivnim procesima i da, štaviše, mogu dovesti u pitanje neke veoma važne i ozbiljne teme, uključujući tu i poverenje u vladu SRN. Dakle, šta će se zbivati? Da li će ujedinjena Nemačka biti neutralna zemlja koja ne pripada nijednoj međunarodnoj vojnoj ili političkoj grupaciji, ili će biti članica NATO? Mislim da treba jasno da stavimo do znanja da je sada isuviše rano da se razgovara bilo o jednoj, bilo o drugoj opciji. Neka se proces odvija svojim tokom, nemojmo ga požurivati. Nismo mi odgovorni za podelu Nemačke, to je stvar istorije. Neka istorija i u budućnosti odlučuje o ovom pitanju i neka to bude u kontekstu nove Evrope i novog sveta. Mislim da se nas dvojica kada je o tome reč razumemo. Buš: Mislim da Kol ... emocionalno reaguje na događaje. Isto bi se moglo reći i za Genšera. Svi oni o ovoj temi govore sa suzama u očima. Tu su i specifičnosti njihovog političkog sistema. Kol dobro zna da neki zapadni saveznici, iako javno podržavaju ponovno ujedinjenje s obzirom na to da je reč o volji nemačkog naroda, u stvarnosti osećaju zabrinutost zbog toga. Gorbačov: Da, to mi je jasno. I to stanovište mu je preneto. (...) Kol je nebrojeno puta rekao da je svestan svoje odgovornosti i da će se ponašati u skladu sa saglasnošću koju smo postigli u Bonu. Ovde moramo postupati izuzetno oprezno, kako bismo izbegli da ugrozimo započete promene. Buš: Slažem se s vama. Mi nećemo učiniti ništa ishitreno kako bismo ubrzali pitanje ponovnog ujedinjenja. Ako razgovarate sa Kolom, videćete da se on slaže sa mojim pristupom mada to nije uvek potvrđeno njegovim javnim izjavama... Gorbačov: Želeo bih da naglasim da na promene koje vode normalizaciji kontakata, tešnjoj saradnji i boljim trgovinskim vezama između dveju nemačkih država mi gledamo kao na pozitivne promene. Buš: Koliko god to izgledalo čudno, ali vi se kada je o ovom pitanju reč slažete sa našim saveznicima u NATO. Najkonzervativniji među njima pozdravljaju upravo vaš pristup. U isto vreme, oni moraju da razmišljaju o vremenu kada će i sami pojmovi SRN i NDR pripasti prošlosti. Ja bih tu postupao izuzetno oprezno. Neka me naši demokrati optuže da sam strašljiv, ali ja nemam nameru da skačem na zid, zato što je ovde mnogo toga na kocki. Gorbačov: Da, predsednik stvarno ne bi trebalo da skače na zid. (Smeh) - Kijev: Žak Atali (savetnik francuskog predsednika) Vadimu Zagladinu (Gorbačovljevom savetniku) - 6. decembar 1989. Francusko rukovodstvo je začuđeno čvrstim sovjetskim stavom nemešanja, ispoljenim tokom događaja u NDR. Sa jedne strane, Francuzi su iskreno i sa zadovoljstvom pozdravili činjenicu da je „Brežnjevljeva doktrina” pripala prošlosti. Međutim, s druge strane, francusko rukovodstvo je pokrenulo pitanje znači li to da se SSSR pomirio sa perspektivom ujedinjene Nemačke i da neće preduzeti nikakve korake da to spreči. To je izazvalo strah, skoro paniku. Francuska ni na koji način ne želi ponovno ujedinjenje Nemačke iako je svesna da je to na kraju krajeva neminovno. Zato se Miteran nadao da SSSR deli njegov stav kada je o tome razgovarao sa Gorbačovom.