Dmitrij Medvedev u dijalogu sa građanima

Rusija mora biti jaka, snažna, njena ekonomija mora biti „pametna“, intelektualna, efikasna. Društvo mora biti slobodno, pravedno, humano, napisao je, između ostalog, predsednik RF Dmitrij Medvedev u programskom tekstu „Napred, Rusijo“ objavljenom na internet-sajtu „Gazeta. ru“ da bi, kaže, do svakog građanina Rusije stigla njegova predstava „o strateškim zadacima koje moramo da rešavamo“. Predsednik je dao i svoju imejl adresu uz molbu da mu građani pošalju predloge koje će koristiti u pripremi za godišnje obraćanje Federalnoj skupštini. „Rusija budućnosti mora biti aktivan i poštovan učesnik svetske zajednice slobodnih nacija. Dovoljno jaka da bi suštinski uticala na donošenje odluka koje imaju globalne posledice. Da ne dopusti ničija jednostrana dejstva koja bi mogla da nanesu štetu nacionalnim interesima i da se negativno odraze na naše unutrašnje stvari. Da snize nivo dohotka ruskih građana i da negativno utiču na njihovu bezbednost. Zato se mi već danas, zajedno sa drugim zemljama, borimo za reformisanje nacionalnih političkih i ekonomskih institucija. Cilj takve modernizacije je razvoj međunarodnih odnosa uz uvažavanje interesa što je moguće više naroda i zemalja. Uspostavljanje takvih pravila saradnje i razrešavanja sporova, u osnovi kojih bi bile savremene predstave o jednakosti i pravednosti.“ Medvedev podseća da će iduće godine Rusija proslaviti 65. godišnjicu pobede u velikom otadžbinskom ratu i da je zahvaljujući toj pobedi sadašnje pokolenje ruskog naroda dobilo veliko nasledstvo. „Zasluženo, zarađeno upornim radom naših prethodnika. Ponekad po cenu teških iskušenja i zaista strašnih žrtava. Mi raspolažemo gigantskom teritorijom, kolosalnim prirodnim bogatstvima, solidnim industrijskim potencijalom, veličanstvenim spiskom sjajnih dostignuća u oblasti nauke, tehnike, obrazovanja, umetnosti, slavnom istorijom armije i flote, atomskim oružjem, autoritetom države koja je igrala značajnu, a u nekim periodima i odlučujuću ulogu u istorijskim događajima“. On potom postavlja pitanje: „Kako ćemo koristiti to nasledstvo, kako ćemo ga uvećati, kakva će biti Rusija mog sina, dece i unuka mojih sugrađana. Kakvo će biti njeno mesto, a znači i mesto naših potomaka, naslednika, budućih pokolenja naroda Rusije među drugim nacijama – u svetskoj podeli rada, u sistemu međunarodnih odnosa, u svetskoj kulturi? Šta treba da uradimo da bi kvalitet života građana Rusije i danas i u budućnosti rastao? Da bi naše društvo postalo bogatije, slobodnije, humanije i privlačnije? Pre nego što odgovori, ruski predsednik daje sliku današnje Rusije sa svim njenim manama i vrlinama. On ističe da dve decenije burnih promena nisu oslobodile zemlju ponižavajuće zavisnosti od sirovina, a da je današnja ekonomija preuzela od sovjetske najteži porok i da „u značajnoj meri ignoriše potrebe čoveka“. „Domaći biznis, s malim izuzecima, ne stvara nove tehnologije, trguje onim što nije stvorio - sirovinama ili uvoznom robom. Proizvodi proizvedeni u Rusiji, u najvećem broju slučajeva, još uvek se odlikuju krajnje malom konurentnom sposobnošću. Efikasnost većine naših preduzeća je sramno niska“. I nije strašno, smatra Medvedev, što je tako. „Nevolja je u tome što to, izgleda, ne brine vlasnike, direktore, glavne inženjere i činovnike. „Zato na nivou globalnih procesa uticaj Rusije nije tako veliki kako bismo želeli. Ne može se postati lider oslanjajući se samo na konjunkturu nafte i gasa“, zaključuje predsednik RF i postavlja pitanje: „Moramo li mi da i dalje u našu budućnost vučemo primitivnu sirovinsku ekonomiju, hroničnu korupciju, zastarelu naviku da se u rešavanju problema oslanjamo na državu, na inostranstvo, na nekakvo svemoguće učenje na bilo šta, na bilo koga, samo ne na sebe? I ima li Rusija. preopterećena takvim teretom, sopstveno sutra?“ On sam daje i odgovor – ne, ne treba. „Uspeli smo da očuvamo državu, da zaustavimo tendenciju raspada zemlje. Demokratske institucije su formirane i stabilizovane, ali njihov kvalitet je još daleko od ideala. Problema ima još mnogo. Teroristički napadi na Rusiju se nastavljaju. Stanovnici republika severnog Kavkaza prosto nemaju mira. Ginu vojnici i radnici pravosudnih organa, državni službenici, civili. Naravno, ti zločini se vrše uz podršku međunarodnih bandi. Ali, dajte da priznamo, situacija ne bi bila tako teška da je socijalno-ekonomski razvoj juga Rusije zaista bio uspešan“. Ipak, nije sve tako crno, smatra Medvedev, „Rusija funkcioniše. Ona više nije ona poluparalizovana, poludržava kakva je bila još pre deset godina. Svi socijalni sistemi funkcionišu. Ali to nije dovoljno. Jer oni samo obnavljaju postojeći model, a ne razvijaju ga. Ne menjaju postojeći način života. Konzerviraju pogubne navike“. Predsednik Rusije je, piše, odredio pet strateških vektora ekonomske modernizacije zemlje. „Kao prvo, mi moramo postati jedna od zemalja-lidera po efikasnosti proizvodnje. Moramo da napravimo i iznesemo na unutrašnje i spoljašnje tržište nove oblike goriva. Kao drugo, da sačuvamo i podignemo na novi kvalitetni nivo atomske tehnologije. Treće – ruski stručnjaci moraju usavršiti informacione tehnologije i izboriti se za ozbiljan uticaj na procese razvoja globalnih, svima dostupnih informacionih mreža koristeći superkompjutere i drugu neophodnu materijalnu bazu. Četvrto – mi ćemo raspolagati sopstvenom nadzemnom i kosmičkom infrastrukturom predavanja svih oblika informacija: naši sateliti će „videti“ ceo svet, pomagati našim građanima i ljudima svih zemalja da komuniciraju, putuju, bave se naučnim istraživanjima, poljoprivredom i industrijskom proizvodnjom. Kao peto – Rusija će zauzeti vodeće pozicije u proizvodnji pojedinih oblika medicinske opreme, supersavremenih sredstava dijagnostike, medikamenata za lečenje raznih bolesti“. Razume se, Rusija mora biti dobro naoružana. “Dovoljno da nikome ne padne na pamet da preti nama ili našim saveznicima” Za realizaciju tih ambicioznih ciljeva Medvedev obećava da će podsticati i stimulisati naučno-tehničko stvaralaštvo, mlade naučnike i inovatore. Državne i privatne kompanije koje se bave inovacijama, prema njegovim rečima, dobiće podršku, a stranim kompanijama i naučnim organizacijama će biti obezbeđeni povoljni uslovi za izgradnju istraživačkih centara u Rusiji. Tehnološki razvoj je prioritetni zadatak društva i države između ostalog i zato što je naučno-tehnički progres neraskidivo vezan sa progresom političkog sistema. „Inovaciona ekonomija ne niče, naravno, odjednom. Ona je deo kulture zasnovane na humanističkim vrednostima. Na težnji ka preobrazovanju sveta zbog boljeg kvaliteta života, oslobađanja čoveka od siromaštva, bolesti, straha, nepravde. Talentovani ljudi, sposobni da stvaraju novo i najbolje, neće nam doleteti s druge planete. Oni su već ovde, među nama. Mi, država, društvo, porodica - moramo naučiti da ih nalazimo, gajimo, vaspitavamo i čuvamo“. Predsednik Rusije obećava da će država pružiti „neviđene mogućnosti“ za realizaciju fundamentalnih političkih sloboda, slobode govora i okupljanja. „Politički sistem Rusije biće otvoren, elastičan i složen, biće adekvatan dinamičnoj, pokretnoj, prozračnoj i raznovrsnoj socijalnoj strukturi. Odgovaraće političkoj kulturi slobodnih, obezbeđenih, sigurnih u sebe ljudi. Kao u većini demokratskih država lideri u političkoj borbi biće parlamentarne partije koje će se periodično smenjivati na vlasti. Partije i njihove koalicije formiraće organe vlasti, a ne obrnuto“. Ipak, ruska demokratija neće mehanički kopirati obrasce iz inostranstva. „Građansko društvo se ne može kupiti stranim donacijama. Politička kultura se ne može izmeniti prostim podražavanjem političkih običaja naprednih društava. Efikasan sudski sistem se ne može uvesti iz inostranstva. Sloboda se ne može prepisati iz knjige, čak ako je to veoma pametna knjiga. Mi ćemo obavezno učiti od drugih naroda. Prihvataćemo njihovo iskustvo, imati u vidu njihove uspehe i promašaje u razvoju demokratskih institucija. Ali niko ne može za nas da živi naš život. Niko ne može za nas da postane slobodan, uspešan, odgovoran. Samo naše sopstveno iskustvo demokratske izgradnje daje nam pravo da tvrdimo: mi smo slobodni, mi smo odgovorni, mi smo uspešni“. U svom tekstu šef ruske države govori i o demografskim problemima Rusije. „Svakog dana nas je sve manje“, kaže on i navodi mišljenje stručnjaka da će se do 2025. godine broj stanovnika u RF smanjiti za 26 miliona ljudi. Razloga za to ima više, a među njima Medvedev posebno izdvaja alkoholizam, pušenje, saobraćajne nesreće, nedovoljno razvijenu sferu medicinskih usluga, lošu ekologiju. Za borbu protiv tih najvećih neprijatelja ruskog naroda on predlaže povećanje kvaliteta medicinskih usluga, stimulisanje rađanja, povećanje bezbednosti na putevima i u fabrikama, razvoj fizičke kulture i masovnog sporta. Da bi ostvarila uspehe u svim sferama, smatra Medvedev, Rusija mora vešto da koristi intelektualne resurse postindustrijskog društva. „Nama su potrebni novac i tehnologije zemalja Evrope, Amerike, Azije. Tim zemljama su, s druge strane, potrebne mogućnosti Rusije. Mi smo krajnje zainteresovani za zbližavanje i uzajamno prožimanje naših kultura i ekonomija.“ Medvedev je svestan da se ne dopada svima tempo kojim Rusija ide napred. „Govore o neophodnosti forsirane izmene političkog sistema. A ponekad i o tome da se treba vratiti u `demokratske devedesete`“. Ali povratak paralizovanoj državi je nedopustiv. „Moraću da razočaram pristalice permanentne revolucije, nećemo žuriti. Brzopletost i nepromišljenost u sferi političkih reformi ne jednom je u našoj istoriji dovela do tragičnih posledica i dovodila Rusiju na granicu raspada. Mi nemamo pravo da dovodimo u opasnost bezbednost naših građana zbog nekakvih apstraktnih teorija. Nemamo pravo da stabilni život prinosimo kao žrtvu čak i najvišim ciljevima. Još je Konfučije zapazio: „Mala nestrpljivost razrušava velike zamisli“. Mi smo se u prošlosti „najeli toga“. Reforme treba da postoje za ljude, a ne ljudi za reforme. Ipak, neću obradovati one koje potpuno zadovoljava status kvo. Promena će biti. One će biti postepene, promišljene, etapne, ali neizbežne i dosledne“. I naravno, smatra Medvedev, savremena Rusija ne sme da ponavlja sopstvenu prošlost. Naše vreme je zaista novo. I ne samo zato što teče napred, kao svako vreme. Nego i zato što pred našom zemljom i pred svakim od nas otvara ogromne mogućnosti. Takve, od kakvih nije bilo ni pomena dvadeset, trideset, pogotovu pre trista godina. Izloživši u tekstu svoj pogled na probleme, Medvedev ističe da borcima za srećniju budućnost zemlje neće biti lako. „Našem radu će pokušati da smetaju. Uticajne grupe korumpiranih činovnika i preduzimači koji ništa ne preduzimaju. Oni su se lepo sredili. Sve imaju. NJima sve odgovara. Spremni su da do kraja veka isisavaju dohodak iz ostataka sovjetske industrije i da rasprodaju prirodna bogatstva koja pripadaju svima nama. Oni ne stvaraju ništa novo, ne žele razvoj i boje ga se. Ali budućnost ne pripada njima. Ona pripada nama. Takvih kao mi je većina. Mi ćemo delovati. Strpljivo, pragmatično, dosledno, uravnoteženo. Delovaćemo odmah. Delovaćemo sutra i prekosutra. Mi ćemo prevazići krizu, zaostalost, korupciju. Stvorićemo novu Rusiju“ - kaže Medvedev i zaključuje rečima: „Rusijo, napred!“ Tekst Medvedeva izazvao je pravu buru reagovanja. Mediji svakodnevno podstiču diskusiju na tu temu i pozivaju građane da pišu predsedniku. Politikolozi, političari, deputati Državne dume, svakodnevno se u TV emisijama i na stranicama novina i časopisa izjašnjavaju o idejama Medvedeva. Reakcije su različite, od potpunog potvrđivanja do krajnje negativnih. Predsednika Rusije neki upoređuju sa Gorbačovom iz vremena kad je sa najboljim namerama započinjao reforme, ali i sa onim iz vremena kad ih je upropašćavao. Mnogi tvrde da su dijagnoze ruskog predsednika tačne i da je to za početak dovoljno – daje nadu da se može naći odgovarajući lek . „Predsednik je pozvao narod da se pretvori u prave građane“, smatra predsednik nacionalnog antikorupcionog komiteta Kiril Kabanov. Diskutuje se i o tome zašto se Medvedev upravo sada odlučio na ovakav programski tekst. Veruje se da je uzrok tome izvesno ozdravljenje ekonomije, pa je došlo vreme da se misli i o rastu efikasnosti. Ima i onih koji tvrde da je ovo početak nove borbe protiv oligarha (“preduzimača koji ništa ne preduzimaju“) i nagađaju ko je novi Hodorkovski, kao i onih koji tvrde da je to distanciranje Dmitrija Medvedeva od liberala koji od njega stalno očekuju kardinalne promene i trenutnu demokratizaciju. Sergej Obuhov, predstavnik komunista u Dumi tvrdi da je ovo pokušaj predsednika da izađe iz premijerove senke i objavljivanje odluke da se kandiduje na predsedničkim izborima 2012. godine. Medvedevu neki zameraju da je našao brojne uzroke nevolja, ali da među njima nema glavnog – nesposobne vlasti. Ipak, najveći broj je onih koji pozdravljaju ovakav način komuniciranja sa javnošću, što nikad ranije nije radio ni jedan šef ruske države, i veruju da je to još jedan korak napred u stvaranju velike Rusije. Bilo kako bilo, kremlin@gov.ru je zatrpan pismima. A to je, bar se tako kaže u tekstu, i bio cilj.