Mas’ na lebac i – ozgo slanina

Kao opšte merilo zdravlja u nekoj zemlji, obično se uzima stopa smrtnosti odojčadi, tj. razmera novorođenčadi umrle pre kraja prve godine života, dok se na višak telesne težine počelo gledati kao na negativnu odliku tek tokom prošlog veka. U ranijim, dobrim, vremenima uvek je bilo poželjno biti punačak, jer je to, pored znaka odsustva TBC, bio i znak zdravlja i blagostanja. Industrijske i uređene zemlje odavno su prestale da gube više od tri odojčeta na 1.000 novorođenčadi, ali pojavio se neproporcionalni porast težine tela. Ovo drugo, smatra se ozbiljnim nedostatkom. Danas je kod 75 odsto ljudi i 25 odsto žena, između 25. i 69. godine, telesna težina preterana. U međuvremenu, pale su u vodu stare evropske norme za “telesnu masu” za koju se ranije smatralo da se sporo menja. Ispostavilo se da dimenzije 80 odsto ljudi ne odgovaraju klasičnim konfekcijskim veličinama, naročito merama za pantalone i ženske haljine. Bedra su postala masivnija, strukovi širi, a grudi žena daleko veće. Od 1980-ih neproporcionalni porast telesne težine postepeno je prerastao u vodeću opsesiju savremenog sveta. Dobro se sećamo tih vremena kada su priče o gojaznosti, njenim uzrocima i opasnostima bile retke u beogradskim medijima, govorilo se o tome možda jedanput u dve nedelje, dok ih danas ima svakodnevno. Pogledajte samo štampu. Stvorena je atmosfera dosad neviđene i „smrtonosne epidemije gojaznosti” koju iz dana u dan netaktično podgrevaju različiti stručnjaci boreći se protiv nje s istim uspehom kao što se i države bore protiv klimatskih promena, tj pregrevanja Zemlje, unapred znajući da je teško suprotstaviti se globalnoj stihiji. Nikakva nepoznanica nije to da u mnogim zemljama preterano teških osoba ima sve više. Ali, u tim zemljama poboljšano je zdravlje ukupne populacije i produžena je očekivana dužina života. Uzmimo Evropu. Od 1840-tih kad je prestala hronična glad, očekivana dužina života povećava se svake godine za tri meseca. U 1910. u srednjoj Evropi žene su živele u proseku 48, a muškarci 45 godina, već 1934. godine 64, odnosno 65 godina, a u 2000. 81, odnosno 74 godine. U Americi, domovini gojaznih, očekivana dužina života porasla je između 1990. i 2008. sa 75,2 na 79,2 godine, iako se u istom periodu, shodno izveštaju Centra za sprečavanje bolesti i prevenciju, broj gojaznih povećao za 62 odsto. Istovremeno, “crna tačka” gojaznosti, dijabetes, tip 2, nije promenio svoju učestalost, a broj umrlih zbog bolesti srca i hipertenzije znatno je smanjen. Već 40 godina gojaznost caruje u najvećem broju bogatih i manje bogatih zemalja, a životni vek se produžava. Zašto? Bolje se živi, a višak telesne težine prirodna je pojava “kasne sredovečnosti” - od 50. do 70. godine, dok je mršavo telo odvajkada tipično za starost i ukoliko se ne ode u krajnost, ni jedno ni drugo nisu štetni po zdravlje. Medicina, koliko–toliko, neutrališe hedonističke sklonosti i posledice poznih godina. Čime se može objasniti koegzistencija viška masti u telu, mirovanje dijabetesa tipa 2, smanjenje broja obolelih od bolesti srca i produženja očekivanog trajanja života? Prvo, statistikom: u literaturi nema ubedljivih dokaza koji bi potvrdili da je natprosečna težina nezavisni činilac u narušavanju zdravlja. Ono što se može videti jeste veza između povećane telesne težine i poremećenog zdravlja, ali su u tu vezu uglavnom upleteni alkohol, pušenje, siromaštvo, trajni stres i drugi štetni uzroci. U tom grmu leži zec. Sadašnje izdvajanje “gojaznih” od “normalnih” i rat s gojaznošću i s mašću, za mnoge je beskrajno uvredljiv. Taj rat plod je iracionalnog pravca u savremenoj kulturnoj istoriji izgleda ljudskog tela i bez podrške je prave nauke. Možda se ne slažete, skeptični ste? Skepticizmu ima mesta, naravno, jer svakome je jasno da gojaznost nije zdrava, iako se njen negativan uticaj tokom vremena ne može lako prikazati, pogotovu kad se uklone drugi negativni faktori po zdravlje. Tada se lako vidi da je i pored povećane telesne mase životni vek opšte populacije produžen. Jedna od najvećih, a možda i najveća svetska epidemiološka studija, objavljena 1980, pratila je živote dva miliona Norvežana, i to čitavu deceniju, ustanovivši na kraju da je najveća očekivana dužina života u slučajevima indeksa telesne mase (ITM) između 26 i 28 (ITM = težina: visina na kvadrat. Primer: teški ste 130 kg a visoki 180 cm. Vaš ITM je 130:1,80 2 = 130:3,24 =40,1. ITM 18,5-24,9 normalan, preko 25 višak težine, iznad 30 gojaznost i iznad 40 teška gojaznost). Svetska zdravstvena organizacija (SZO) uzima ITM između 26 i 28 kao znak preterane telesne težine, i to značajno. Uostalom, još 2004, profesor Pol Kompos pokazao je u svojoj monografiji “Mit o gojaznosti” Paul Compos, The Obesity Myth, Gotham Books) da ITM stoji u korelaciji sa povećanom smrtnošću samo za one koji provode veći deo dana sedeći za stolom ili izležavajući se na kauču. U suštini, preterana telesna težina postala je bauk tek posle čuvenog članka u “Žurnalu Američkog medicinskog udruženja (Journal of Americam Medical Association - JAMA) iz 1999. u kome se tvrdi da zbog preterane težine, svake godine umire 300.000 Amerikanaca. U zaključku je stajalo: “Naši proračuni govore da prerana smrtnost gojaznih ljudi nastaje zbog naslaga masti u njihovom telu.” Četiri godine kasnije, 2003., u istom časopisu, pojavio se sličan zaključak, ali uz podatak da za belce nema dodatnog rizika od umiranja sve dok je ITM između 25 i 30 (preterana težina), a da za crnkinje opasnost nastaje kad je indeks iznad 37. Pouka je glasila: “Bila bi loša usluga crncima ukoliko bi ovi rezultati služili za proturanje koncepta o preteranoj telesnoj težini kao bezopasnoj pojavi.” Ono što u debati o telesnoj težini pada u oči i smeta, jesu paneli pod pokroviteljstvom SZO, koje često vode vlasnici velikih klinika za regulisanje preterane telesne težine, zaboravljajući pri tome da od uživanja i od zloupotreba dobrog zalogaja postoje drugi, mnogo opasniji razlozi umiranja. Što bi rek’o Lala, ispravnog ubeđenja da životinjske masti nisu glavni uzrok gojaznosti: “Kad bih bio kralj, pobio bih sve muve da mi ne smetaju kad namažem mas’ na lebac i ozgo stavim slanine.”