Tragovi vode do pećine

Povodom presude Drugog opštinskog suda iz Beograda upitali smo Vidosava Stevanovića zašto je podneo tužbu tek posle više od dve decenije? Pisac kaže: - Uleto 2007. vratio sam se iz egzila. Vratio sam se u svoju kuću na selu u kojoj se, najzad, mogla sakupiti moja biblioteka, slike, predmeti koje smo uspeli sačuvati. Razlog povratka bio je jezik bez koga više nisam mogao. Drugi razlog: mojih knjiga nije bilo u knjižarama i bibliotekama, trebalo je probiti cenzuru i objaviti ih na srpskom jeziku. Rekao sam: „Ko mi pruži ruku, prihvatiću je. Ko me napadne, odgovoriću, prvi put do sada!“ Nisam morao dugo čekati i dosađivati se na svom brdu. Tako su vam objavljena Sabrana dela. - Kragujevac je pomogao objavljivanje prvog kola mojih Sabranih dela: osam romana i šest drama u pet tomova. Dok se pripremalo drugo kolo, sastavljeno iz mojih knjiga do 1989. uz pomoć prijatelja uspeo sam na nekoliko televizija probiti cenzuru, govorio sam prvi put posle dvadeset godina zabrana i odsustva, umereno ali nisam mogao preskočiti činjenice: demokratija se u Srbiji izmetnula u partokratiju, korupciju i nepotizam. Srpska država je nedovršena i siromašna, blagodareći svojim političarima, a srpsko društvo bolesno, podeljeno i psihološki zaostalo zbog svoje retardirane elite. Osetio sam da moji stari neprijatelji oštre zube, spremni da ponovo napadnu, utoliko pre što je njihova stara žrtva bez zaštite. Vole kad su sto na jednoga i kad su onome koga linčuju još i ruke vezane. Kao da ste čekali da se oglasi „kapitalac“? - I, onda se dogodila emisija „Insajder“ i u njoj bivši policajac i aktuelni biznismen Dušan Stupar. Nadugačko je objašnjavao kako su tajne službe organizovale „eliminacije“ političkih neprijatelja u inostranstvu. I odjednom su i bivši policajac i novinarka koja ga je sledila zaboravili temu emisije i skrenuli na humoresku „Vojko i Savle“. Stupar je svojim karakterističnim ćopavim jezikom utvrdio da sam ja pisac te humoreske. To je ispričao i pre toga u Telegrafu, dok sam bio u egzilu. Ali je dodao i nešto novo: zbog te humoreske sam nagrađen NIN-ovom nagradom za 1986. godinu. Pre nego što je emisija montirana meni se javila novinarka Televizije B92, čije ime neću pomenuti iz poštovanja prema profesiji. Rekla mi je da je šef tajne službe izjavio da sam ja pisac te humoreske, da li sam spreman priznati? Tražio sam da mi se pošalje transkript i onda napisao demanti koji je silno razočarao novinarku i čaršinlije. Stupar kleveće, i to dva puta, zato ću ga tužiti dva puta. Moj prijatelj i advokat Rodoljub Stepanović napisao je tužbe. Presuda je pokazala da Stupar nema dokaza ni za jednu svoju tvrdnju, ni senku dokaza. Našli ste se i u „Utisku nedelje“ na istoj televiziji, doduše, bez vašeg demantija. - Tačno, dva-tri dana posle emisije „Insajder“ Olja Bećković je prenela Stuparevu optužbu u „Utisku nedelje“ ali bez mog demantija. Nekada je u Crnoj Gori sin mogao zameniti oca na bojištu, sada je kod „terazijskih Crnogoraca“ moda da kćeri obavljaju ono što očevi ne mogu. Mediji su tek posle silnih napora pristali da objave da smo tužili klevetnika i koji su naši argumenti. Ovom sudskom odlukom pokazalo se da ste bili žrtva tajne službe i čaršije, ali žrtva koja na kraju, bez imalo straha, nije pristala na ćutanje. - Tajne službe i beogradska čaršija su dva tesno povezana mehanizma, da ne kažem organizma, koje svaka vlast podmazuje i hrani da bi preko njih diskreditovala političke protivnike, još više prave kritičare. Tajne službe ne mogu bez čaršije koja predstavlja njihovu kritičnu masu u javnosti, čaršija ne može bez tajnih službi koje je snabdevaju temama i žrtvama kojima će se hraniti. Stotine ljudi je njihov tajni rad platilo glavom, čašću, karijerom, mirom svojih porodica, potomcima u inostranstvu, zaboravom. Ja sam samo jedan među njima, ali nisam spreman ni da ćutim niti da podmazujem ta dva sastava, njihova vlast me neće uplašiti. Ko, posle svega, zna imena naručioca i pisca humoreske ? - Stupar se pred čaršinlijama razmetao kako zna ono što ne zna. Tako su veselnika puštali na otmene večere. Mislim da bi bilo dobro da ispriča ono što zna. Ne samo ko je pisac famozne humoreske već, iznad svega i pre svega, ko je naručilac čitavog komplota. Tragovi vode do pećine. Stupar dobro zna ko je onda bio u pećini i ko danas sedi tamo umesto ondašnjeg mesoždera. Novinarka B92, koja je bila onako islednički nastrojena prema meni, mogla je bar delimično biti takva prema Stuparu i postaviti mu prava pitanja.  M. R.