Da li je Kindl bolji od knjige

Naručio sam Kindl 2 sa Amazonovog sajta. A kako i da ga ne naručim kada ga reklamiraju na svakoj stranici? „Predstavljamo vam Kindl 2!“, pisalo je ogromnim slovima na glavnoj stranici. Ako sam na Amazonu tražio knjige nekog posebnog autora - Meri Higins Klark, recimo - a onda otišao na stranicu sa više podataka o nekoj knjizi tog autora, recimo Mesečina ti pristaje, pored linka za štampano izdanje stajao je i link sa natpisom „Mesečina ti pristaje i 270.000 drugih naslova sada su dostupni i na Kindlu, Amazonovom novom bežičnom čitaču. Saznajte više o ovome!“ Ispod slike naslovne stranice pomenutog romana (cena: 7,99$) stajao je još jedan link: „Za manje od minuta možete početi da čitate Mesečina ti pristaje na svom Kindlu! Nemate Kindl? Nabavite ga ovde!“ Kada sam otišao na stranice Kindla, video sam da elektronsko izdanje iste knjige košta 6,39$, ali ne i link koji bi me odveo nazad do stranice sa štampanim izdanjem. Bukvalno su me navodili da kupim Kindl. Svi su govorili kako je novi Kindl jako važan kao instrument za evaluaciju stanja u postgutenbergovskoj eri. Kritičar Vol strit žurnala Stiven DŽonson opisao je kako ga je u restoranu u Ostinu (Teksas) spopala želja da počne da čita neki roman. Zahvaljujući Kindlu i Vispernetu, njegovoj bežičnoj konekciji treće generacije, u roku od par minuta već je čitao prvo poglavlje knjige Zejdi Smit O lepoti (štampano izdanje 10,20$, elektronsko 9,99$). Pisanje i izdavaštvo, smatra on, više nikada neće biti isti. DŽejkob Vajzberg, glavni urednik internet-magazina Slejt, za NJuzvik je izjavio da sve časopise i dnevne novine čita preko Kindla 2, dodajući da je to iskustvo „daleko bolje od čitanja štampanog izdanja“. „DŽef Bezos, osnivač i izvršni direktor Amazona, ponudio nam je revolucionarni izum“, , smatra on. „Štampane knjige, najvažnija civilizacijska zaostavština, otići će u istoriju zajedno sa štampanim dnevnim novinama i časopisima“. Kindl je zainteresovao i mnoge obične čitaoce - na sajtu sam video oko 15.000 pozitivnih komentara tipa „Obožavam svoj novi Kindl“, dok je onih negativnih bilo tek nekoliko. Kao prvo, elektronske knjige su čiste. „Oduvek sam se grozila polovnih i knjiga iz biblioteke“, kaže Kristin Ring, jedna od Amazonovih klijentkinja. „Nikad niste sigurni gde su sve bile“. „Kindl mi je povratio interesovanje za čitanje!“, kaže drugi posetilac. „Postao sam ovisnik“, kaže treći. Prodaja je išla odlično: u aprilu su blogovi koji prate tehnološke inovacije govorili o više od 300.000 prodatih primeraka Kindla 2 od njegovog puštanja u prodaju 24. februara. DŽef Bezos je akcionare obavestio da je prodaja „premašila i najoptimističnija očekivanja“. Na jednoj od Amazonovih stranica stoji slika žene koja na kolenima drži Kindl i čita. Ispod su reciklirane izjave koje su poznati pisci poput Majkla Luisa i Toni Morisona dali povodom puštanja u prodaju prve verzije Kindla 2007. DŽejms Peterson, autor Tajmsove liste najprodavanijih knjiga, rekao je da je uživao čitajući van kuće zahvaljujući Kindlu, poverivši nam da iza kuće ima i prelepo uređeno dvorište. Peterson je ležeći pored bazena i čitajući sa svog Kindla bio veoma zadovoljan jer mu vetar ovoga puta nije pravio probleme okrećući stranice. I Nil Gejmen se od skeptika pretvorio u apsolutnog obožavaoca. Osećao sam se kao da gledam jednu od onih TV prezentacija. Da, Kindl košta, ali je visoka cena istovremeno i garancija da ćete se ozbiljno posvetiti tom proizvodu. Ovo bi zauvek moglo da promeni način na koji čitam: nikada nisam bio dobar u brzom čitanju, ništa mi ne drži pažnju, često ostavljam knjige na pola, pa nastavljam da ih čitam posle pet ili deset godina. Mislio sam da ću ako naručim taj bežični Kindl 2 ući u svet kompulsivnog i brzog čitanja. Da ću za sekund pročitati sve knjige Rebeke Vest, DŽeka Vesta ili Don Pauel. Možda Kindl za čitanje radi ono što traka za trčanje radi za fizičku aktivnost: ako kupite traku, koristićete je svaki dan jer ste je skupo platili, tako da ćete na kraju i postići cilj zbog koga ste je i kupili. Istini za volju, ime proizvoda i nije neko. Kindl? Istovremeno je i čudno i simpatično - sigurno je gore od Edsela, Proba ili Majkrosoftovog Boba. Ipak, lako je prihvatiti loše ime. Neka od tih imena čak počnu i da nam se sviđaju, ako smo zadovoljni proizvodom. Kindl 2 mi je stigao brzom pošiljkom, u kutiji, umotan u vakuumirani zaštitni omotač. U kutiji su bile neke plastične pločice, faktura na 359 dolara i manja kutija na kojoj je sitnim slovima pisalo „Kindl“. Kutija je sa strane imala plastičnu vrpcu za lakše otvaranje na kojoj je pisalo „Nekada davno u dalekoj zemlji...“ Povukao sam je i otvorio paket. U kutiji se nalazila manja luksuznija crna kutija na kojoj je reljefnim crnim slovima pisalo „Kindl“. I ona je sa strane imala istu vrpcu na kojoj je pisalo „Nekada davno u dalekoj zemlji...“. Pomislio sam: „Šta je ovo? Našao sam se u priči Itala Kalvina..“ (Uzgred, u Kindlovoj ponudi nema Kalvinovih knjiga). Otvorio sam i tu kutiju. Unutra, u belom kalupu - proizvod. Bio je bledosive boje, veličine prosečne knjige sa tvrdim povezom, samo dosta tanji. Imao je mali ekran i tastaturu sastavljenu od malih okruglih tastera koji su odbijali da se pomere bez obzira na to koliko ih pritiskao. Gledajući tastere, pomislio sam na dugmetaru. Ono što je problematično nije crno-beli ekran. Da je takav, ne bi bilo problema. Ali ekran je siv! Ne ni čisto siv, već bledunjavo i mrtvački zelenkastosiv. Slova, čija veličina može da se podešava, su tamnosiva. To je bila Kindlova paleta: tamnije sivo na nešto svetlijem sivom. Pokazao sam ga supruzi. „Šteta što nema i neko postolje. Tako bi mogao da ga čitaš i dok jedeš, na primer“. Moj sin je počeo da lista Kindlovo izdanje istorije stare Britanije Bernarda Kornvela. „Nije loše. Mape prilično dobro izgledaju, ali se manji natpisi loše vide. Sigurno bih mogao da čitam i sa toga, ali mi se više sviđa ovo“, rekao je pokazujući na štampano izdanje na stolu. Erotski romani u elektronskom formatu ne mogu u potpunosti da objasne Kindlovu popularnost, iako mnogi korisnici priznaju da se osećaju mnogo ugodnije preuzimajući ih iz Kindlove baze nego kupujući ih u knjižari. Kako bih shvatio fenomen, otišao sam u Friport (Mejn) da porazgovaram sa Ejlin Mesinom, inteligentnom i ljubaznom tridesetogodišnjom menadžerkom kompanije za uvoz britanskih proizvoda. Ejlin na Kindlu ima svašta: od Tolstoja i Murakamija, preko Dena Simonsa do nove parodije Gordost, predrasude i zombiji. Ona je toliko zadovoljna Kindlom, da je prihvatila da se uključi u Amazonovu promotivnu kampanju „Testirajte Kindl i u svom gradu“, u okviru koje potencijalnim kupcima predstavlja osnovne funkcije proizvoda. Iz torbe je izvadila Kindl, prekriven zelenom tkaninom koju je sama napravila. Požalila se kako su se neke od knjiga koje je ranije uzimala iz biblioteke osećale na cigarete. Kindl je rešio i taj problem. Zahvalio sam joj, kupio kutiju biskvita i čajnik, a potom otišao u najbližu knjižaru i zamolio prodavca DŽoša Kristija da mi preporuči najuzbudljiviji triler koji mu padne na pamet. Hteo sam da uporedim štampanu knjigu i Kindl 2. DŽoš mi je predložio Bornov identitet i Linkolnovog advokata Majkla Konelija - jedan od njegovih kolega ga je strašno nahvalio. Uzeo sam obe knjige. Kupio sam sladoled, seo na klupu u obližnjem parkiću i uključio Kindl da kupim Bornov identitet. Ali u Kindlovoj ponudi nije bilo Borna. Kako? Zapitao sam se čega još nema. Kada sam stigao kući, sat vremena sam stajao pred policom za knjige i birao naslove. Kindl nema ni Nabokova, ni Ziskindov Parfem, ni Floberovog papagaja, ni Ostatke dana, ni Grejema Grina, ni Margaret Drabl, ni Pinčona, ni Tima O`Brajena, ni Bobi En Mejson, ni Barbaru Pim, ni Sola Beloua, ni Frederika Ekslija, ni Svet po Garpu, ni Kvaku 22, ni Doručak kod Tifanija, ni Henrija i Klaru, ni Lori Mur, ni Paklenu pomorandžu. Naravno da će se broj naslova povećavati. Povećavaće se jer će se povećavati i ne toliko suptilan pritisak na pisce i izdavače. Ispod spiska naslova u Kindlovoj prodajnoj kolekciji stoji i natpis „Kažite izdavačima koje knjige želite da čitate na Kindlu!“ Kada kliknete na neki od naslova, pojavljuje se dijalog prozor kojim vam Amazon zahvaljuje poručujući: „Vaš će zahtev biti dostavljen izdavaču“. Ako se opredelite za Kindlovo a ne štampano izdanje Prstena kralja Solomona Konrada Lorenca, uštedećete 3,58 dolara, ali će Lorencov simpatični crtež guske koja sa guščićima ide od unutrašnje strane paragrafa ka spoljnim marginama biti odvojen od teksta, takoreći marginalizovan. Kindlova digitalna knjižara nudi Kuvar i vodič za ljubitelje sira u izdanju „Sajmona i Šustera“. Ispod naslovnice i komentar vrlo zadovoljnog kupca knjige: „Slika palačinki sa rikotom i sirupom od banana jednostavno vas mami da pokušate da ih pripremite!“ Komentar je recikliran od štampanog izdanja, Kindlova verzija nažalost nema nikakve ilustracije. Da, uštedećete 9 dolara ako kupite Kindlovu verziju Algoritamske lepote algi, sunđera i korala Japa A. Kandorpa: elektronsko izdanje košta 85,40 $ a štampano 94,89 $. Časopis NJu sajentist Kandropovu je knjigu ocenio kao prelepu, iako na mahove previše ekscentrično ilustrovanu fotografijama, crtežima i kompjuterskim simulacijama. Ilustracija ima i u Kindlovom izdanju, ali su veoma nejasne čak i kada ih zumirate putem dugmeta koje su Amazonovi dizajneri nazvali „kontrolnom bradavicom“. Nagrađivani medicinski priručnik Snimanje u onkologiji (drugo izdanje) možete kupiti za 287,96 $ u Kindlovom katalogu. Ali pripremite se za nepregledne tabele i odsustvo identifikacije putem boja - npr. žuto za obolelo, a plavo za zdravo tkivo. Strelice koje ukazuju na mutne tumore na sivoj podlozi postaju potpuno nevidljive. Nestaju čak i tumori! Još jedan skup primerak predstavlja i Kindlovo izdanje Odabranih nuklearnih materijala i inženjerskih sistema, knjige namenjene onima koji se bave projektovanjem nuklearnih postrojenja, koje možete da kupite za više od 8.000 dolara. Ilustracija br. 2 sadrži kompleksne grafikone sa obrascima reakcija i mnoštvom hemijskih formula i - potpuno je nečitka. Kindl vas obaveštava kako je njegovo izdanje 1607,80 $ jeftinije od štampanog. Ali zapanjeni posetilac Amazonovog sajta svejedno dodaje: „Ne dolazi u obzir da kupim ovu knjigu dok ne pojeftini“. Elektronske knjige formatirane za Kindl ne možete da čitate ni na jednom Sonijevom proizvodu, kao ni na Ektako DŽet Buku, Bi Buku, Ajreksu, Ajladu, Foksitu, Isliku ili drugima. Ne možete ih ni pozajmljivati, ni poklanjati ni prodavati. Ne možete ih ni štampati. Vi ste njihov jedini vlasnik. Kopije Kindlovih izdanja nestaju sa svojim vlasnicima. S druge strane, nema haosa niti gomile knjiga svuda po kući. Kindlovu knjigu preuzećete putem bežične konekcije. Ona je nematerijalna. Navodno i ekološki kompatibilna. Istina, proizvedena je od posebnih materijala koji se preko okeana uvoze sa drugog kraja sveta, trebaju joj struja i ogromni serveri da bi stigla do vas, lomljiva je i u suštini nudi ono što već odavno nude i drugi. Da, teško se reciklira i da, za pet godina će najverovatnije završiti zakopana u nekoj deponiji u Nigeriji. Ali, Kindlova knjiga ipak ne zahteva seču drveća, proizvodnju hartije i prosipanje mastila. Umesto mastila na papiru ponuđeno je nešto što se zove vizpleks. To je ime supstance od koje je napravljen Kindlov displej – t.j. pravougaoni monitor od 6 inča sa koga ćete čitati tekstove. Reč je o čudu koje se zasniva na bistabilnim mikrosferama u čije je osmišljavanje i proizvodnju uloženo 150 miliona dolara, iako se i danas koristi prototip. Vizpleks je želatinozna masa koju je u Kembridžu (Masačusets) proizvela kompanija E-ink. E-ink u zapadnom Masačusetsu vizpleks postavlja na filmove, ili „gornje laminate“, a zatim to šalje na Tajvan gde se u postrojenjima vlasničke kompanije Prajm vju internešnal spaja sa elektronskim rešetkama ili drugim osnovama. Osnova gornjoj površini govori šta da radi. Na ideju o proizvodnji vizpleksa prvi je došao naučnik DŽozef DŽejkobson, koji radi u medijskoj laboratoriji univerziteta MIT i izbegava intervjue na temu elektronskih novina. Kako nam je ispričao njegov kolega, DŽejkobson je polovinom 90-ih sedeo na nekoj plaži i čitao knjigu. Kada ju je pročitao, zapitao se „Dobro. Šta sad?“ Mrzelo ga je da sa plaže ode u apartman po drugu knjigu, ali nije želeo ni da ostatak dana provede zureći u nebo. U trenu poželeo je da ima dugme koje će jednu knjigu jednostavno zameniti drugom, hteo je knjigu koja će biti uvek iznova ispisivana. Hteo je knjigu koja će biti i poslednja koju će ikad morati da kupi. Svoj budući proizvod nazvao je Poslednja knjiga. Za taj će mu proizvod trebati i posebna vrsta papira - radio-papir. DŽejkobson je na MIT-u zajedno sa nekoliko diplomaca sastavio listu potrebnih materijala, metoda i uslova. Jedan od uslova bio je taj da radiopapir ne sme da emituje, već mora da reflektuje kao običan papir. Ne sme se bazirati na unapređenoj verziji ekrana sa tečnim kristalima, ma kakva bila visina rezolucije, ma kako savršene bile njegove boje - tečni kristal emituje svetlost, a ona je veoma bolna za oči. Takođe su smatrali da radiopapir treba da bude fleksibilan i izdržljiv do momenta recikliranja; da treba da zadrži isti kvalitet slike čak i kada nije priključen na struju, baš kao i papir. Ali, kako to postići? Jedan student je predložio da se u tu svrhu upotrebe obojene mikrokuglice. Da bi se na ekranu pojavilo slovo „A“, bilo je potrebno da električne mikročestice povuku određen broj mikrokuglica do kapsula bojeći ih. Na taj način bi te kapsule i kapsule oko njih postale tamnije, sve dok ne bi stigao novi talas elektriciteta. U tome se sastojala magija elektroforeze. Godine 1997. DŽejkobson se sa partnerima pridružio Rasu Vilkoksu, harvardskom studentu koji je osnovao kompaniju E-ink. „Kada smo prvi put otkrili šta nameravamo, ljudi su nam odgovarali sa ’A, pa vi hoćete da uništite knjige!’“, rekao mi je Vilkoks u telefonskom intervjuu. „Mi smo im na to uvek odgovarali sa ’Ne, nikako - mi volimo knjige! Naravno, zabrinuti smo za njihovu budućnost, jer ljudi sve više i više koriste digitalne tehnologije. Finansijski pritisak jednostavno je previsok’“. Industrija štampanih medija, misli Vilkoks, ostvaruje godišnji obrt od 180 milijardi dolara, a izdavačka još 80 milijardi. Polovina tog novca ode na proizvodnju papira, mešanje mastila, štampu, transport, inventarisanje i skladištenje materijalnih proizvoda. „Godišnje možete uštedeti do 130 milijardi dolara ako informacije dostavljate elektronskim putem. Gomila faktora učestvuje u pripremi ovog novog velikog talasa koji će nas uskoro zapljusnuti“, rekao mi je. E-ink je nakon 2000. bio u problematičnom položaju, budući da je nivo ulaganja opao. Kompanija je blago promenila smer delovanja. Odlučeno je da se odustane od proizvodnje Poslednje knjige. Umesto toga kompanija će proizvoditi neophodne materijale i prodavati ih drugim kompanijama koje se bave proizvodnjom sličnih aparata. Model poslovanja bila je Koka-Kola, koja je proizvodila sirup, a drugima prepuštala flaširanje. „Zamislite da proizvodite sirupe. Industrija takvih pića je već dovoljno razvijena i prepuna konkurencije. Nema šanse da se svojim proizvodom probijete do vrha. Šta u tom slučaju radite? Naravno, prodajete sastojke“, objašnjava Vilkoks. Soni je bio prvi veliki E-inkov klijent. Ta je kompanija kupila veliku količinu „vizpleks“ monitora za svoje elektronske čitače (PRS-500), koje je 2006. Sonijev generalni direktor Hauard Stringer predstavio na Sajmu elektronike u Las Vegasu, stojeći ispred monitora na kome se nalazilo digitalno izdanje Da Vinčijevog koda. Soni je otvorio onlajn knjižaru u kojoj je, pored Volmarta, Kostka, Stejplsa i drugih lanaca, prodavao svoje proizvode. Prodaja je išla dobro, iako proizvod nije koristio bežičnu tehnologiju, već se sa kompjuterom morao povezivati putem USB-a. Prodato je stotine hiljada ovih Sonijevih čitača - na Guglu možete naći više od pola miliona knjiga u tom formatu - ali o tome niko ne govori ni reči, što je, priznaćete, jako čudno. Osim Sonija i nekoliko drugih kompanija užurbano je pokušalo da osmisli aparate sa ekranima „vizpleks“. Među njima je bio i Amazon. Od 2000. Amazon u ponudi ima i najrazličitije naslove u elektronskom formatu (koje bi korisnici čitali sa kompjutera), ali bez većeg uspeha. „Niko ne kupuje elektronske knjige“, rekao je DŽef Bezos Čarliju Rozu novembra 2007, kada je u prodaju pušten i model Kindl 1. „Nismo uspeli da digitalizujemo knjige, jer su one takve kakve su – savršene. A znate zašto su savršene? Zato što nestanu onog trenutka kad se u njih udubite, kad počnete da čitate!“ Bezos je hteo da napravi aparat koji će čitaocu pomoći da dođe u takvu vrstu transa. Naravno, osim toga (iako to nikada nije izjavio) želeo je i da kompaniju Soni izbaci sa tržišta elektronskih knjiga i čitaoce zauvek veže za Amazon. S tim su ciljem Bezosovi inženjeri, koji su ranije radili za Epl i Palm, a među kojima je bio i Greg Zer, rešili da izmisle novi aparat. „Ovo je važnije od svega što smo do sad uradili“, rekao je tada Bezos za NJuzvik. „Veoma je ambiciozno uzeti nešto što je u tako širokoj upotrebi kao što je knjiga i pokušati to unaprediti“. Kindl 1, međutim, nije predstavljao nikakav napredak. Promena stranica išla je veoma sporo i dekoncentrisala je čitaoce, budući da bi se ekran za nekoliko sekundi zacrnio pre nego što bi se pojavila nova stranica. „Prvo što treba podvući jeste to da čitanje sa ekrana nije isto što i čitanje sa papira. Kontrast je prevelik, pozadina nije dovoljno svetla i dolazi do nezgodnog prelamanja svetlosti“, komentarisao je DŽozef Vizental na portalu Raidsontent.org. Problem nije bio samo u „vizpleks“ ekranu. Čitav je dizajn Kindla 1 bio zastareo i bizaran - izgledao je kao nezgodni i nesimetrični komad plastike. Tastatura je bila sastavljena od pravougaonih dugmadi raspoređenih poput automobila na parkingu, dok je dugme za prebacivanje na novu stranicu bilo predugačko, tako da ste ga pritiskali kako god da držite aparat. Korisnik Ken C. na sajtu Silikon eli insajdera ovako opisuje Kindl 1: „Ozbiljno ljudi, naprava je neviđeno gadna. Svaki put kad je pogledam, pomislim na 90-te“. Komentari na sajtu Engadget.com još su detaljniji: „To izgleda kao da ste Ze Iks Spektrum nalepili na najstariji plazma monitor“, kaže Markus. „Fuj, ala je gadan“, slaže se DŽon. „Ko je dizajnirao to đubre - gomila drogiranih leprikona?“, pita se neko treći. Da bi korisnik C.B. sve lepo sumirao u: „Neviđeno, ali neviđeno je ružan! Boli koliko je oduran!“. Ne predajući se, Amazon je Kindl 1 osvežio intenzivnom reklamnom kampanjom u drugoj polovini 2007. Sa velikim uspehom. Opra Vinfri, kojoj je neko na poslovnom ručku poklonio Kindl, jednog je dana izjavila kako je opsednuta. „To je definitivno moja omiljena, najnajdraža stvar na svetu. Promenio mi je život.“, izjavila je. Kako bi se izborio sa konkurencijom, Soni je organizovao kampanju za svoj elektronski čitač PRS-500, ali to nije donelo neke rezultate. Amazon je do Božića 2007. uspeo da rasproda Kindl 1. Kindl 2 ima još uvek problema: neki se korisnici (meni se to nijednom nije desilo) žale da im slova polako blede sa ekrana kada čitaju na suncu. Čitaoci se žale jer konstantno moraju da pritiskaju određene tastere (alt + g) kako bi vratili slova. „Danas smo imali prvi sunčan dan ove godine, tako da sam rešio da izađem i malo čitam u prirodi. Neprijatno me je iznenadilo kada sam video da su slova na Kindlu (posebno na sredini ekrana) svakih par sekundi nestajala“, žali se jedan, dok drugi kaže: „Promenio sam četiri Kindla, dok konačno nisam našao jedan koji sam mogao da čitam i na suncu. To me je veoma iznerviralo, iako Amazon ima sjajan servis za klijente“. Model Kindl de iks (489 $) ne čuva dobro dnevne novine: seče određene delove i umanjuje format - ukratko, pretvara ih u najobičnije blogove. Nema sumnje da je Amazon, sa listama najprodavanijih proizvoda, sniženjima i reklamama, veoma uspešan u prodaji. Ipak, do danas se nije pokazao i kao dobar proizvođač. Na svu sreću, ako baš želite da čitate elektronske knjige, možete da odaberete i konkurentske proizvode. Uvek možete da kupite Ajpod tač (koji košta 77 dolara manje od Kindla 2, čak i nakon što je Amazon rešio da mu drastično snizi cenu) ili Ajfon i instalirate aplikaciju „Kindl za Ajpod“. Tako ćete, ako se slučajno u pola noći probudite sa neodoljivom željom da gledate velika slova koja spuštajući se ekranom polažu trome reči u vaš um, a ne želite da probudite osobu do vas, u svakom trenutku moći da čitate sa svog Epl aparata. On ne pravi nikakvu buku, možete da podesite svetlinu displeja, dok stranice okrećete tako što jednostavno prstom pređete preko ekrana. Ajpod i Ajfon danas imaju više od 40 miliona korisnika, od kojih ih većina ne koristi za čitanje. Ali neki ih koriste i za to. Kod Eplovih proizvoda mi se sviđaju dve stvari: lepi su i nisu imitacija ničega već postojećeg. Ne pokušavaju da zamene slovo na papiru, već da jednostavno ponude alternativu za noćno čitanje, što Kindl, čiji ekran nije osvetljen, ne može. Osećaj dužnosti nagnao me je da pročitam i jednu knjigu sa Kindla 2. Osećaj bi se mogao uporediti sa onim kada iz „mini kupera“ pređete za volan „ševroleta impale“ iz 1982. sa potpuno rasturenim amortizerima. Svejedno, već sam bio za volanom i više ništa nije bilo bitno. Puf!- Kindl je nestao, baš kao što je DŽef Bezos i obećao. Šetao sam dvorištem čitajući na suncu. U daljini sam čuo dve, tri kosilice i krajičkom oka posmatrao nekog čoveka u roze košulji koji je zalivao travnjak. Ali i pored svega, nalazio sam se u sudnici i slušao svedoka ubistva. Spopala me je ona neizdrživa radoznalost da vidim šta će se desiti na kraju. Sve sam ostrašćenije i češće pritiskao taster „sledeća stranica“, da je moj refleksni pokret ka donjem delu knjige kako bih okrenuo stranicu - zarađen tokom godina provedenih u čitanju - sada počeo da se povlači. Pritiskao bih dugme svaki put kada bih došao do poslednjeg reda na stranici, nakon čega bi se ekran zacrnio pre prikazivanja nove stranice, tako da nikako nisam stizao da poslednju rečenicu i pročitam. Požurivao sam Kindl, a to se ne sme. Ali uopšte me nije bilo briga. Po indikatoru koji je beležio napredovanje, ostalo mi je još 9 procenata knjige. Bio sam na 7573. Leteo sam. Siva je baš dobra boja, mislio sam. Konačno sam stigao do poslednjeg poglavlja Razglednica sa Kube i duboko uzdahnuo. Pročitao sam i zahvalnice i belešku o autoru. Majkl Koneli živi na Floridi. Pametan čovek. Indikator je sad pokazivao da sam pročitao 99 procenata knjige. Kliknuo sam „sledeću stranicu“. Ponovo su se pojavile korice knjige. Još jednom sam kliknuo na isto dugme, ali ovoga puta nije bilo nove stranice. Došao sam do kraja svog prvog Kindlovog romana.