Najslabija karika evrozone

Evropa se u predstojećih nekoliko nedelja suočava sa čitavim nizom parlamentarnih izbora u svojim članicama koji bi na vlast mogli dovesti nove partije ili koalicije, što će imati uticaj na borbu protiv ekonomske krize i donošenje ključnih reformi, ali izbori u Grčkoj nose najveću neizvesnost. Za kraj septembra ili početak oktobra zakazani su parlamentarni izbori u Nemačkoj, Norveškoj, Portugalu i Grčkoj, dok se Irska priprema za ponovni referendum o novom evropskom ustavu. Uprkos tome što je Nemačka motor Evropske unije i samim tim sastav njenog parlamenta ima presudan značaj za Uniju ili što bi ponovno odbijanje Lisabonskog sporazuma u Irskoj zadalo snažan udarac pobornicima evropskog jedinstva, izbori u Grčkoj zakazani za 4. oktobar su najrizičniji. Iako levičarski opozicioni PASOK vodi u odnosu na konzervativnu Novu demokratiju, istraživanja javnog mnjenja ukazuju da nijedna partija neće moći da osvoji apsolutnu većinu i da će, ko god da bude pobednik, biti primoran na neugodne koalicije. Grčka se smatra najslabijom karikom evrozone i njen unutrašnji dug iznosi čak 103,4 odsto bruto nacionalnog dohotka u 2009. godini, po čemu je druga u EU. Investitori i rejting agencije želeli bi da u ovoj zemlji vide ozbiljne rezove u budžetu i druge reforme kako bi se ublažili efekti krize, ali to će biti teško izvodljivo ukoliko izbori ne daju ubedljivog pobednika. Većina analitičara očekuje da EU pruži Grčkoj finansijsku pomoć, ali cena podrške najranjivijim privredama Unije, Grčkoj i Irskoj, smatra se potencijalnom pretnjom po stabilnost evra i zaduženost najsnažnijih privreda evrozone, pre svega Nemačke, koje bi na kraju plaćale sav račun. Opasnost od toga da bilo koja od ove dve države upadne u ozbiljnu krizu se smanjila u odnosu na vreme kada je svetska ekonomska kriza bila u svom zenitu, ali i Irska i Grčka moraju da preduzmu oštre budžetske rezove i neke druge mere kako bi se zaštitile od skoka budžetskog deficita. U Grčkoj obe velike partije su se obavezale na reforme, ali u stvarnosti moglo bi im biti jako teško da ih sprovedu zbog pretnje protivljenja javnosti i mogućih socijalnih nereda i štrajkova. Slaba koaliciona vlada ovaj bi proces učinila samo još težim i komplikovanijim. A, izgleda da se upravo to sprema. Jedna od najboljih stvari u ovoj predizbornoj kampanji je, kako smatra grčka javnost, dramatični pad u broju postera zalepljenih na zidove zgrada i kabine telefonskih govornica, bilborda na ulicama, letaka i partijskih vozila koja se kreću ulicama i preko zvučnika saopštavaju partijske slogane. „Nedostatak kampanjskog đubreta i buke je zaista osvežavajuć”, ocenila je jedna Grkinja u pismu uticajnom dnevniku „Ekatimerini”. Ovakav pad partijskih propagandnih aktivnosti, nažalost ne može se pripisati njihovoj želji da sačuvaju mentalno zdravlje birača, nego nedostatku fondova izazvanog ekonomskom krizom. Koji god da je razlog, međutim, obični Grci smatraju da je politička kultura ove zemlje na dobitku. Najviše izgleda za pobedu ima opozicioni socijalistički PASOK koji, prema najnovijim anketama ima prednost u odnosu na vladajuću Novu demokratiju (ND) od šest do osam procenata. Procene su da bi PASOK mogao da osvoji oko 38 odsto glasova što mu uz bonus koji, po važećem zakonu, pripada pobedniku, ne bi bilo dovoljno da dobije više od 150 mandata u parlamentu sa 300 poslanika. Obistine li se predviđanja iz istraživanja javnog mnjenja, pred Grčkom će se naći dva moguća rešenja - da se ide na formiranje koalicione vlade ili ponavljanje izbora. Prema sadašnjem raspoloženju stranaka, izgledi za formiranje višestranačke koalicione vlade gotovo da ne postoje. Dok je PASOK otvoren za saradnju sa Komunističkom partijom i Levom koalicijom, ova dva bloka, barem u sadašnjem trenutku, ne pokazuju ni najmanju spremnost ili želju da vladaju zajedno sa socijalistima. Sa druge strane, vladajuća Nova demokratija je dobila signale od desničarskog LAOS-a da je spreman na koaliciju, ali ih je dosad odbijala. Moguće je da se, suočena sa postizbornom matematikom, ND predomisli, ali za sada ne daje nikakve naznake da bi to moglo da se desi. LAOS je na letošnjim izborima za Evropski parlament postigao znatno bolje rezultate nego ikada do sada i sebi obezbedio ulogu važnog postizbornog igrača sa ozbiljnim koalicionim potencijalom. Ovo se može još dodatno povećati ako izbori pokažu da je veći deo dosadašnjih pristalica Nove demokratije odlučio da glasa za desniju opciju. Prema grčkom izbornom sistemu određeni broj poslaničkih mandata dodeljuje se ljudima koji nisu dobili direktnu podršku na izborima, nego čija se imena stavljaju na listu svake partije i njihov broj se određuje u skladu sa procentom glasova koji je dobila svaka od stranaka. Ovi mandati obično se dodeljuju ličnostima koje nisu političari od karijere i samo oni koji se nalaze na njenom vrhu imaju šansu da budu izabrani. Dok se Nova demokratija ovaj put odlučila da na svoju listu stavi na-juglednije konzervativne političare, PASOK je krenuo drugim putem imenujući nestranačke ljude iz javnog života. Ne treba odbaciti ni mogućnost da se dve najveće partije, dva najveća rivala, PASOK i ND suočeni sa nemogućnošću formiranja koalicije sa manjim strankama odluče da zajedno formiraju vladu i to narodu objasne neophodnošću nacionalnog jedinstva u teškom ekonomskom i socijalnom trenutku. Sličan, neočekivani scenario dogodio se pre samo nekoliko godina u Nemačkoj kada je konzervativna Hrišćansko-demokratska unija (CDU) kancelarke Angele Merkel ušla u koalicijiu sa rivalskom Socijal-demokratskom partijom (SPD). Malo je verovatno, ako ne i nemoguće da bi, zbog vatrenog mentaliteta, ovakvo rešenje moglo da se ponovi i u Grčkoj. U slučaju nemogućnosti formiranja vlade, jedini izlaz bio bi novi izborni ciklus u kojem bi se znatno povećale šanse da stranka sa najvećim brojem osvojenih glasova samostalno formira vladu, jer bi se tada primenjivao novi izborni zakon, koji pobedniku donosi veći bonus glasova - 50 umesto dosadašnjih 40 poslaničkih mandata. Ni ovakav ishod ne bi, međutim, Grčkoj doneo političku stabilnost, jer bi poražena strana blokiranjem izbora predsednika države mogla izdejstvovati nove izbore, do kojih bi u tom slučaju došlo već na proleće. Naime, za izbor šefa države, prema Ustavu Grčke, neophodna je dvotrećinska podrška u parlamentu. Ovo je malo verovatan ishod, jer se veruje da nijedna strana neće posegnuti za ovakvim oruđem zbog toga što bi time značajno ugrozila i svoj ugled i rejting. Skoplje čeka proleće Kada je grčki premijer Kostas Karamanlis 2. septembra raspisao prevremene parlamentarne izbore, mnogi su shvatili da će pregovarački proces oko imena „Makedonija” sa zvaničnim Skopljem biti zamrznut. Ovaj problem je u svim dosadašnjim predizbornim kampanjama bio jedna od glavnih tema u Grčkoj, ali je ovaj put situacija malo drugačija - na prvo mesto isplivali su ekonomska kriza, politički skandali i način na koji se grčka vlada izborila sa porastom nasilja i šumskim požarima koji su besneli tokom leta. Odmah po raspisivanju izbora, skopski „Dnevnik” ocenio je da vanredni parlamentarni izbori u Grčkoj znače da će pregovori biti suspendovani i da premijer Nikola Gruevski može da odahne, jer je njegov grčki kolega, Karamanlis, pokazao nespremnost za rešavanje ovog problema i neće više on biti kritikovan za urušavanje napora koje predvodi izaslanik UN Metju Nimic. Postoji više scenarija na koji bi način grčki izbori mogli uticati na pregovore Atine i Skoplja, koji su od suštinske važnosti za evroatlantske integracije bivše jugoslovenske republike, ali najverovatnije je da će doći do zastoja u pregovorima sve do formiranja nove vlade u Atini, moguće čak do proleća 2010. godine.