Zločin i kazna

Stravične fotografije mladih Francuza unakaženih u centru Beograda, danima ne daju mira svakome iole mislećem, normalnom građaninu Srbije... Posle svega, više nemamo snage da kao mnogo puta do sada, sa zločincima iz svojih redova, ponesemo teret kazne, odmazde, kajanja, u ime neke licemerne plemensko-rodovske solidarnosti. Ne. Te kukavice koje napadaju ljude bez ikakvog razloga ili povoda, u neravnopravnoj borbi naoružani motkama, i onda beže sa mesta zločina znajući kakvo su zlo počinili, ti ljudi koji tuku neizazvani, samo radi udovoljenja sopstvenim sadističkim nagonima i navikama, ta čeljad koja svoje rušilačke i nečasne nagone zaogrće bednom retorikom vajnog „srpskog nacionalizma“ – to nije naš narod, i ne smemo zbog takvih prezirati Srbiju. To su, prosto, počinioci teških zločina koji moraju po hitnom postupku dobiti kazne Zakonom propisane za teške zločine. I tačka! I sudija koji odmerava kaznu mora uzeti u obzir vanredno visok stepen društvene opasnosti krivičnog dela, jer ovakvim nasiljem ugrožavaju se sami temelji pravne države, a pravna država je najpre ona koja obezbeđuje javni red i mir i bezbednost svih građana. Policija mora da hapsi počinioce teških zločina, a sudije moraju da ih osude na primerene kazne, jer građani plaćaju policajce i sudije ne zbog njihove lepote, već da bi ih zaštitili od nasilnika! To je veoma prosto, ali u Srbiji se i to izvrgava ruglu... Tako imamo lošu praksu da mediji nasilnike i zločince poput ovih koji su konačno srušili lažni mit o srpskoj „tradicionalnoj gostoljubivosti“ (i uverili sve da možda imamo dosta gostoljubivih ljudi, ali nismo gostoljubiv narod), tetoše i maze pa ih nazivaju: „grupama navijača“, „mladićima obeleženim klupskim bojama“ (Zvezde ili Partizana), i slično, umesto da ih kao i sve druge građane koji počine zločin – nazovu prosto: zločincima. To je prvi i najvažniji korak u tretiranju tzv. huliganstva navijača. Jednom reči, krajnje je vreme da se stvori politička volja za odlučno delovanje: organa gonjenja (policije i tužilaštva), i sudova, te javnosti i medija u Srbiji, protiv nasilja pod okriljem sporta - jer, tamo gde država nema apsolutni monopol nad upotrebom fizičke sile, neće biti ni države... Prvi i dobri korak u tom pravcu bio bi zabrana svih desničarskih ekstremističkih organizacija.