Na lenjinskom putu

Dušan Babić iz Sarajeva gledao je jutarnji program hrvatske televizije, gde se govorilo o radu zdravstveno-rekreativnog centra u Crikvenici. „Najpre sam uočio tablu ŠETNICA CRIKVENICA”, piše on, „a onda je tokom razgovora ’ravnateljica’ centra nekoliko puta ponovila reč šetnica, što je očigledno hrvatski novogovorni izraz za šetalište. Da li je to u redu? Ili je na tragu dubokog kopanja, odnosno stvaranja veštačke razlike između srpskog i hrvatskog jezika?” Reč šetnica može se naći u „Rečniku srpskog jezika”, s definicijom „staza za šetnju, šetalište”. Preuzeta je iz šestotomnog Matičinog rečnika, gde su za nju data dva primera. Jedan je iz Dinka Šimunovića, hrvatskog književnika čija su glavna dela objavljena početkom prošlog veka („veliko dvorište s brojnim kamenim sjedalima i ograđenim šetnicama”), drugi iz Slobodana Jovanovića, „Zaverenici su iskupljeni na šetnici današnje Miloševe ulice”, gde je verovatno reč o ubistvu kralja Aleksandra Obrenovića. Ako je iz dva citata dozvoljeno izvlačiti zaključke, šetnica je i hrvatska i srpska, i ne bi morala da bude suvišna, jer znači pre svega stazu ili ulicu za šetanje, za razliku od šetališta koje podrazumeva neku veću površinu. Kako god bilo, ona je danas zastarela i u srpskom i u hrvatskom, ali hrvatski novogovor se trudi da vaskrsne što više reči iz „starogovora”, i katkad uspeva u tome. Naša čitateljka Bojana živi u Beču, ali nastoji da redovno prati štampu iz domovine, makar preko Interneta. Poslednjih meseci zasmetala joj je stalna upotreba prisvojnog genitiva, pre svega u naslovima. „Pišu poseta Bajdena, izjava Tadića, zdravstveno stanje Natalije”, žali se ona, „umesto Bajdenova poseta, Tadićeva izjava, Natalijino zdravstveno stanje! Kao da se radi o lošem prevodu sa stranog jezika. Meni ovo na srpskom zvuči jako ružno i rogobatno. Ne znam tačno kako glasi pravilo, ali sam sigurna da pomenuta konstrukcija dolazi u obzir samo kad uz ime ide i prezime ili neki atribut, npr. izjava predsednika Tadića, zdravstveno stanje male Natalije Tešić.” O (zlo)upotrebi genitiva umesto prisvojnog prideva dosta se raspravljalo pre nekoliko decenija, kada je na Novom Beogradu izgrađen i imenovan Bulevar Lenjina (današnji Bulevar Mihaila Pupina). Mnogi su u tom nazivu prepoznali čisti rusizam, jer na srpskom, ako već nije „Bulevar Vladimira Iliča Lenjina”, treba reći „Lenjinov bulevar”. Ruski jezik široko upotrebljava genitiv, pa kaže na primer dom otca tamo gde bismo mi rekli očeva kuća. Ima i prisvojne prideve, ali kako kaže dr Predrag Piper u svojoj ruskoj gramatici, oni su znatno ređi nego u srpskom, „a i kada se upotrebljavaju češće su stilski obojeni (npr. kao razgovorni ili kao knjiški) nego odgovarajući srpski pridevi”. Dr Piper navodi primere ustaljenih izraza kao „krokodilovi sljozi” (krokodilske suze), „Ahillesova pjata”, „Kolumbovo jajco”, a biće da ga je univerzitetsko dostojanstvo sprečilo da navede i jedan od stilski „najobojenijih”, pogrdni izraz sukin sin, koji se tako lako prevodi i na naš jezik (kučkin sin) i na engleski (son of a bitch). Danas ruskog uticaja na naš jezik gotovo i nema, ali kao što vidimo iz primera naše čitateljke, rogobatni genitiv je ostao. Što bi rekao Majakovski u prevodu Radovana Zogovića, Lenjin je živeo, Lenjin je živ, i živ će Lenjin biti. Zanimljivo je da Mihailo Stevanović u svojoj gramatici nije potpuno isključivao prisvojni genitiv ni kad je u pitanju imenica bez dodataka. Pošto je citirao iz Milovana Glišića rečenicu „Šta je tuga majčina za jedinčetom” i iz Laze Lazarevića „Nije se mogao sakriti oku profesorovu”, on napominje da se moglo reći i „Šta je tuga majke za jedinčetom” i „Nije se mogao sakriti oku profesora”. Pri tom ističe da „posesivni pridev više upućuje na određenost lica s imenom u njegovoj osnovi, a posesivni genitiv na neodređenost”. Drugim rečima, „tuga majke za jedinčetom” odnosilo bi se na bilo koju majku, ali ako je majka ranije pomenuta, treba reći tuga majčina ili majčina tuga. I Laza Lazarević očigledno govori o određenom učeniku koji je nešto pokušao da sakrije od određenog profesora. Otuda je ovde sasvim pravilno upotrebljen pridev profesorov, dok „oko profesora” nije preporučljivo već i zato što se izvan konteksta ne vidi da li je to genitiv jednine ili genitiv množine.