„Tonemo sve dublje”

 Ne bih da sam zlurad, jer bih se time rugao samom sebi, ali zaista postoji jedan, možda, nevoljni „cilj kome danas ide Srbija”, „jedan pravac, ako ga i imamo”, kako kaže Srbijanka Turajlić: „Tonemo sve dublje.”  Profesorka Turajlić je bila pomoćnik ministra prosvete za visoko školstvo i evo kako opisuje ekipu sa kojom je radila: „Mi smo bili skup dobronamernih amatera, koji se nikad nisu bavili tim poslom, i otkrivali smo kako se taj posao radi.”  Ne treba nikoga da podsećam na akademske, stručne, naučne i građansko-demokratske reference profesorke koja je izvanredno upućena u probleme visokog školstva i uz to odličan poznavalac prilika i obrazovnih sistema u mnogim zemljama. Ako ona kaže da je bila amater za rad u resornom ministarstvu, da se učila, šta da kažemo za gomilu konobara, telohranitelja, šofera, frizerki, sekretara zemljoradničkih zadruga, pravnika i ekonomista po poljoprivrednim dobrima, članova kriznih štabova,  kojima nikada, ni na kraj pameti nije palo da kažu da nešto ne znaju, da su amateri. U sve se razumeju, sve su rasprodali, sve su obesmislili, prezadužili zemlju, urušili privredu, potrošili donacije, otpustili radnike, a sve to zajedno sa mnogima koji nemaju čak ni struke ni zanimanja, kojima je, zapravo, jedina struka i znanje šetanje i duvanje u pištaljke, i jedina diploma knjižica člana partije od osnivanja.