tenis

Povratak Žistin Enan i Kim Klajster, dve velemajstorke teniske igre, mene nije mnogo iznenadio. Nije iznenadio čak ni mog desetogodišnjeg Aleksu Bućana, moju najveću tenisku nadu. On mi je, za Kim Klajster, povodom osvajanja šampionske titule na otvorenom prvenstvu SAD, ovako rekao: “Šta ti tu nije jasno, Jeco!? Pa ona sada ima veliku motivaciju! Igra za svoju bebu, za svoju ćerku. I, videćeš, igraće tenis sve dok mala ne uzme reket u ruke i počne da igra tenis.“ Ne znam šta me je više obradovalo; to što se Klajster vratila tako uspešno u tenis ili što je moj Aleksa, sa deset godina, shvatio značaj motivacije u tenisu, a o čemu stalno, na svakom treningu, govorim mojim igračima i igračicama. Ko je gledao Kim Klajster na Flešing medou mogao je da primeti da je, uz mamu Kim, uvek bila njena devojčica. Videlo se da Kim više ne igra za novac, pa možda ni za rezultat, po svaku cenu, već da joj je veliko zadovoljstvo da igra pred ćerkom i da oseti da joj je dete zbog toga radosno. Jer, treba li reći, kada je dete radosno, radosni su i roditelji. Imam utisak da se Kim borila da što duže ostane u turniru da bi duže igrala za svoje dete koje se radovalo maminom srećnom i zadovoljnom izrazu lica. Kim Klajster je, verovatno, kao i svaki vrhunski sportista, dugo razmišljala o tome da li da se vrati profesionalno igranju tenisa. Ali, upravo je prevagnulo materinstvo jedne vrhunske sportistkinje koja u bavljenju sportom vidi nepogrešivu pedagogiju za zdrav život deteta. Uz to Klajster je osećala da ima psihofizičke snage za najteži trening i vrhunski tenis. Druga slavna Belgijanka, Žistin Enan, kao što znamo, iznenada je ostavila profesionalni tenis. To nije bilo samo zbog povrede kolena. Ona je, naime, bila besna na organizatore turnira u Rimu koji nisu poverovali da je, zaista, povređena, pa je još i novčano kažnjena za kasno otkazivanje i nepristajanje na lekarsku kontrolu turnira u Rimu. Možda je, u afektu, i donela odluku da napusti tenis. U međuvremenu, otvorila je i teniski kamp sa svojim trenerom u Belgiji, sa planom da otvori kamp i na Floridi. Tako da je teniska javnost, već, otpisala Žistin Enan kao profesionalnu igračicu i niko nije verovao da će se ona, kao i njena kuma Kim, vratiti u profesionalni tenis. Ne znam da li je Kim Klajster direktno uticala na povratak Žistin Enan, ali po izjavama može se zaključiti da je bio veliki udeo Klajster da se Enan vrati. Tome je, svakako, doprineo i munjeviti uspeh Klajster ne samo na Flešing medou nego i na ranijim turnirima. Martina Hingis je, možda, najbolje prokomentarisala uspešan povratak Klajsterove, rečima: “Fantastična je. Niko joj ništa ne može. Potrebno je mnogo odricanja, ali ona ima podršku porodice, muža, a i fizički je veoma jaka. S druge strane, ženski tenis nije preterano snažan.“ Ako je za Kim Klajster motivacija za povratak u tenis bila njena ćerkica, za Žistin Enan je, upravo, povratak Klajster bila ta snažna motivacija. U njoj je probuđena želja za starim rivalstvom iako su, van terena, odlične prijateljice i, čak, kume. Srećna sam što su se kume vratile i svetski tenis time obogatile mada će, sada, našima Jeleni i Ani, kao i mnogim vrhunskim ali i nadolazećim igračicama biti mnogo teže da se popnu do teniskog vrha. Za svetski tenis je veoma važno što se Japanka Sigujama povlači iz tenisa tek u 34. godini, držeći se sedamnaest godina u takmičarskom vrhu. Šta iz ovoga proizlazi? Tenis se ne igra do 24. godine, do prve muke, krize, ljubavne ili sportske, već može da se igra i kada se zagazi u četvrtu deceniju života. Treba li podsećati na Bili King, Martinu Navratilovu, Kris Evert, i, najzad, Lindzi Devenport. Da podsetimo, ona se posle prvog porođaja vratila i bila peta na VTA listi, a sada, posle drugog porođaja, vraća se opet tenisu. Volja, želja i ljubav prema tenisu istinske velikane vezuju za ovaj sport bukvalno do kraja života, bilo kao igrače, trenere ili funkcionere. Velika bi bila lista svetskih teniserki koje su postale vrhunski treneri, pa i funkcioneri svetske teniske federacije. Pomenimo neke; Kris Evert ima kamp u Boki Raton na Floridi gde je i glavni trener, Beti Stov je bila dugogodišnji trener Hane Mandlikove, jedne od najboljih teniserki sveta uz Navratilovu, Kris Evert i Moniku Seleš. Sada je Hana Mandlikova glavni trener u australijskoj teniskoj federaciji. Zatim, Mima Jaušovec ima svoj kamp u Mariboru, a Olga Morozova je bila glavni trener i direktor juniorske britanske akademije u Londonu. Zar ovo nije dovoljno dokaza i našim mladim teniserkama, naročito Ani Ivanović koja je, po meni, u teškoj i dugoj krizi. Ta kriza može da se prevaziđe. Ali, koliko je meni poznato, sa Anom se ništa radikalno ne preduzima da bi se ova kriza na najbolji mogući način razrešila. A čini mi se da je Anina kriza slojevita. Ona, naime, kaže da trenira jako i naporno, da je spremna za svaki turnir, a, ipak, rezultati izostaju. Jelena je druga priča. Ona se relativno brzo iščupala iz rezultatske krize što i njen prošlonedeljni uspeh u Tokiju očito pokazuje. Uvek sam bila optimista i mislim da će Ana i Jelena da se vrate i ravnopravno ukrste rekete u završnicama turnira sa Kim Klajster i Žistin Enan. Povratkom belgijskih kuma, kvalitet svetskog tenisa će se vratiti na nivo pre njihovog napuštanja tenisa, to jest, u vreme kada su one superiorno vladale svetskim teniskim turnirima. Jer, ako ne može da se govori o krizi svetskog ženskog tenisa, svakako se može reći da je taj tenis postao više „udarački“, jednoličan, a manje je inventivan, maštovit, raznovrsan i, najzad, lepši za gledanje. Repertoar udaraca, pa i raznovrsna taktika u toku meča, koju poseduju Klajster i Enan, sa čime su i pobeđivale, neosporno će dići kvalitet i lepotu tenisa što će i za dolazeće teniske generacije biti primer kako se igra tenis kojim se pobeđuje i koji se dopada publici.