Mister Blato

U ranijim vremenima, odnos lekara i pacijenta bio je strogo poverljiv, privatna transakcija. Naravno, neravnopravnost jedne strane bila je očigledna ali rado prihvatana, jer je donosila obostranu korist. Ali otkad je Oto fon Bizmark 1883. uveo obavezno zdravstveno osiguranje u Nemačkoj, što je kasnije prihvatio veći deo sveta, u odnos između lekara i pacijenta umešali su se država i njen pravni sistem. Pacijent, kao neravnopravna strana, stekao je prava koja ranije nije imao, a u novije vreme čak i na nadoknadu štete nastale nedovoljno stručnim ili pogrešnim lečenjem. Na terenu eks-Jugoslavije, pa i u Srbiji, nikada nije bilo mnogo medicinskih afera u kojima su pacijenti pravdu tražili na sudu, ali za ukus pristojnog sveta, bilo je, kao i danas, previše policijskih podmetanja i organizovanih klopki da bi se hvatanjem lekara in flagranti dokazalo primanje mita. U prvom slučaju, obično bi se radilo o optuživanju lekara za lečenje contra legem artis, a u drugom za nemoral. Ipak, do denunciranja lekara zbog mita nikada nije dolazilo ukoliko bi medicinska intervencija protekla na obostrano zadovoljstvo. Toliko o moralu jednih, nemoralu drugih i obrnuto. Nestručno i nesavesno lečenje, slučajne greške, neočekivane okolnosti i višu silu, teško je razdvojiti. Da je to istina, svedoči i neprirodno malo dokazanih lekarskih grešaka, U novije vreme, pojavili su se lovci na lekarske greške, koji se regrutuju iz advokatskih redova. Advokati na taj način ne samo da sebi obezbeđuju odgovarajući prihod, već osvajaju simpatije i odobravanje jednog dela javnosti, koja bi u dokolici rado videla ponekog lekara kako izlazi pred streljački stroj. Lično mislim da su pojave specijalizovanih advokatskih kancelarija za pomaganje pacijentima vrlo korisne i da će već ostvareni ulaz na naše tržište inostranih osiguravajućih društava, orijentisanih prema bolnicama, lekarima ali i pacijentima, naterati vlast da dopuni propise koji bi obavezivali bolnice na osiguranje osoblja za slučajeve grešaka u lečenju. Povećan broj tužbi zbog neodgovarajućeg lečenja stvar je svetskog trenda i mode. U našoj sredini pacijenti nisu dovoljno zaštićeni, a ukoliko dokažu da su pogrešno i nesavesno lečeni, što je retko, nadoknade su tragično nepravedne. Lekari, sa svoje strane, i institucije u kojima rade, tek odskora osećaju materijalne posledice svojih propusta i spontano počinju s merama odbrane, već uobičajenim u razvijenom svetu. U Srbiji ne postoji sistem osiguranja lekara i bolnica, koji bi oštećenim pacijentima osigurao naknadu. Uostalom, do pre 20 godina u našem pravnom sistemu nije ni postojao pojam lekarske greške. O pojavi industrije odštetnih zahteva mnogo se govorilo na Prvom kongresu privatnih lekara Srbije, održanom 1. i 2. oktobra u Beogradu. I privatni lekari učesnici su fenomen koji postepeno postaje sve očigledniji, a ime mu je defanzivna medicina. To je medicina opreznih, suvišnih i skupih postupaka. Zasniva se na iskustvu koje govori da što je više radnji oko pacijenata, to je bolji utisak koji rodbina, posmatrači, pratioci, a i sudije u sudnici stiču o lekaru, glavnom akteru inkriminisane medicinske drame. Defanzivna medicina oslanja se na nepotrebne laboratorijske preglede i rendgenska snimanja za koja se ne može reći da su neophodni, zatim na pripisivanje lekova „za svaki slučaj“, traže se komplikovani i često nepotrebni pregledi, poput kompjuterizovanog skeniranja (CT), magnetske rezonance (MR) i tako dalje. Odbranaška medicina zatvara oči pred gubljenjem vremena i besmislenim trošenjem resursa. Paradoks je što “ziheraško“ lečenje šteti a ne pomaže pacijentu, a s druge strane, sprečava stasanje lekarske elite, koja probleme rešava bez potemkinskih kulisa Defanzivna medicina rođena je u SAD (u ulozi babica bili su advokati) a danas je već raširena i u Evropi i Australiji. Pre skoro dve godine prisustvovao sam godišnjem skupu Američke medicinske asocijacije u Južnoj Karolini na kome je predložena odmazda advokatima u vidu odbijanja lekarskih usluga njima i njihovim porodicama. „Dosta je progona lekara“, grmelo je sa govornice. Istaknuto je da u SAD zbog lekarskih grešaka svake godine u džepove advokata i njihovih klijenata odlazi 1,8 odsto ukupnog novca izdvojenog za zdravstvenu zaštitu, što je oko 30 milijardi dolara. (US Tort Costs: 2007 Update Tillinghast-Towers-Perrin). Predlog je odbijen, ali je priznato rođenje defanzivne medicine. Godinu dana kasnije, Englezi u Notingemu utvrdili su da je zbog lekarske samoodbrane za 60 odsto porastao godišnji broj skupih pregleda na CT i MR-instalacijama. U Evropi je smanjen broj prirodnih porođaja sa 88 na 78 odsto, jer opstetričari iz straha da će biti tuženi zbog povreda glave i mozga novorođenčadi tokom prolaska kroz porođajne puteve, sve češće pribegavaju „carskom rezu“. Jedna analiza načina lečenja ujeda krpelja koji prenosi bakteriju zvanu Borrellia burgdorferi, odgovornu za pojavu lajmske bolesti (zbog zapaljenja zglobova odlikuje se simptomima sličnim artritisu) pokazala je da lekari upućuju većinu ujedenih osoba na vrlo skupu identifikaciju antitela, iako se rezultati dobijaju nekoliko nedelja kasnije, kad bolest već uzme maha ili se i ne pojavi. Srećom, od uboda krpelja inficira se samo 1-2 odsto ujedenih, a lečenje je efikasno jeftinim antibioticima. U Velikoj Britaniji predloženo je uvođenje „no fault“ (no folt – niko nije kriv) kompenzacije za nastalu štetu, koja predviđa automatsko isplaćivanje unapred definisane odštete, bez obzira na to ima li, ili nema, bilo čije krivice. Sistem „no folt“ kompenzacije već funkcioniše u Danskoj, Norveškoj i Švedskoj i svi pacijent koji su pretrpeli nepotreban bol i štete, dobijaju uniformnu naknadu i nemaju prava na sudska poravnanja. U Americi, na delu je lobi „Zajedničko dobro“ koji uz asistenciju Harvardske škole narodnog zdravlja pokušava pronaći sistem sličan „no foltu“, čime bi se ograničile beskonačno velike naknade za lekarske greške. U međuvremenu, lekari iz Južne Karoline uzeli su stvar u svoje ruke i neki od njih već su otkazali sve usluge advokatima i njihovim porodicama. Predvodi ih hirurg, moj poznanik Kris Houk, koga advokati od milošte zovu „Mister Blato“.