Drugi talas novog gripa

Grip, pa još svinjski, počeo je drugi pohod na Evropu. Da li će taj pohod biti pobednički, zavisiće dobrim delom od svih nas, a posebno od epidemiologa. O pandemiji gripa čiji se dolazak u Srbiju očekuje tokom jeseni i početkom sledeće godine, NIN-ov medicinski komentator, dr Momčilo B. Đorđević razgovarao je sa našim poznatim i iskusnim lekarima – epidemiolozima, profesorom Zoranom Radovanovićem (rukovodio je medicinskim delom borbe protiv epidemije velikih boginja 1972. godine) i primarijusom Predragom Konom, koji je na čelu Posebne radne grupe Ministarstva zdravlja. Gospodine Kon, vi ste najistureniji epidemiolog, pošto predvodite Posebnu radnu grupu Ministarstva zdravlja, pa stoga svi od vas očekujemo procene o posledicama gripa. Kon: U sezoni 1999/2000. beogradska epidemiološkinja prim. dr Leposava Garotić-Ilić uradila je samoinicijativno jedno istraživanje želeći da preciznije sazna koliko osoba u toku epidemijske godine umire od gripa. Bile su pregledane sve izdate smrtovnice u Beogradu u toku zimske sezone da bi se pronašle i prebrojale one u kojima lekar koji konstatuje smrt kao jedan od razloga smrti pominje grip. Grip se u ovim potvrdama ni u jednom slučaju ne navodi kao neposredni uzrok smrti. Detaljnim pregledom svih potvrda konstatovalo se da je te sezone u Beogradu od gripa umrlo 197 osoba i sve su bile starije od 65 godina. Lekari ne prijavljuju smrt od gripa, kao smrt od zarazne bolesti, najverovatnije zato što smatraju da je neposredni uzrok smrti kod ovih pacijenata pogoršanje osnovne bolesti, infarkta ili cerebrovaskularnog insulta. Danas se procenjuje da se od gripa više umire nego od svih akcidentalnih stanja uključujući i sve saobraćajne nesreće. Prijavljivanje smrti od ove bolesti i posebno nadzor nad umiranjem od gripa od velikog su značaja. Nedavno ste rekli da i stručnjaci i mediji moraju voditi računa o svemu izgovorenom i napisanom o gripu, kako bi se izbegla panika. Radovanović: Panike zaista nema, postoje samo zabrinutost i osećanje odgovornosti stručnjaka da ne budu nespremni i da, propuštajući da vide “ono što se iza brda valja”, ne stvore uslove za paniku. Ako u “običnoj” godini, kada od gripa oboli 5–10 odsto populacije, u svetu umre oko 500.000 ljudi, pandemijski talas, sa recimo trećinom obolele populacije, višestruko će povećati broj žrtava. Međutim, nisu u pitanju samo umrli. Problem je istovremena pojava velikog broja obolelih i onih koji ostaju kod kuće da bi ih negovali, što može da dovede do paralize u društvu. Zamislite situaciju da, recimo, 40 odsto zdravstvenih radnika ili policajaca istovremeno izostane sa posla. Kon: Mnogo je vremena utrošeno na sagledavanje različitih scenarija. Objektivno, postoji Plan aktivnosti, postoji koordinaciono telo na nivou vlade, formirana su zajednička tela za planiranje i koordinaciju, za praćenje situacije i procenu, za zdravstveni sistem i za komunikaciju, štabovi na lokalnim nivoima. Epidemiološki „vukovi“, naši profesori i učitelji, govore da ovakva podrška čitavog društva i države nije do sada postojala. Jasno je da niko ne zna šta će se tačno desiti, ali koji sled događaja vidite kao najrealniji u pogledu kretanja gripa u našoj zemlji? Kon: Prvi talas pandemijskog gripa je prošao. Srbija je vrlo dobro prošla sa malim brojem obolelih i blagom kliničkom slikom. Letnji talasi su uvod u veće zimske talase. U toku dve sezone od pandemijskog gripa se inficira oko 50 odsto stanovništva. Obično je u prvoj sezoni masovnije zaražavanje nego u drugoj. Svi zaraženi nemaju izraženu kliničku sliku; postoje procene da 30-50 odsto stanovništva nosi virus i nema nikakve tegobe, blagu kliničku sliku ima velika većina koja se zbog toga ne javlja lekaru, pa ih zdravstveni sistem uopšte i ne registruje, a samo petina se javlja lekaru. Svega jedan odsto zahteva bolničko lečenje, a od toga oko 10-15 odsto intenzivnu terapiju. Svi ovi poznati pokazatelji, u vezi s epidemijskim procesom gripa, potpuno odgovaraju dosadašnjim podacima vezanim za novi grip AH1N1. Radovanović: Mutacija virusa se nije odigrala u Argentini, što je od ključnog značaja za proizvođače vakcine, koji od aprila ove godine na njoj užurbano rade. NJena struktura zasniva se na virusu, izazivaču epidemije u Meksiku. Prvi ogledi s vakcinom za grip na kliničkom materijalu, započeti su u Australiji 22. jula ove godine. Ali, dok Svetska zdravstvena organizacija muku muči sa recepturom od koje će biti napravljena vakcina, privatne kompanije su u punom jeku proizvodnje vakcine i već je prodaju raznim državama. S trenutnim kapacitetima, za sada mogu proizvesti oko 900 miliona doza za godinu dana, što je neadekvatna količina za svet od 6,8 milijardi ljudi. Ali, kad vakcinu budemo imali, prvo ćemo je davati prioritetnim grupama, a redosled će zavisiti od pristiglih količina. Normalno je da pre svega budu vakcinisani oni koji brinu o drugima i o funkcionisanju sistema, dakle zdravstveni i drugi radnici, kao i pojedinci čije obolevanje bi moglo imati teži tok, tj. trudnice i deca starija od šest meseci sa hroničnim poremećajima zdravlja (vakcina se ne daje bebama mlađim od šest meseci). Da li će biti zatvaranja škola u Srbiji? Kon: Niko ne zna kako će se ponašati novi grip u školskim kolektivima preko jeseni. To se mora pratiti, a na osnovu neposrednih podataka brzo donositi predlozi pa zatim i odluke. U svakom slučaju, daleko je verovatnije masovnije obolevanje u školama pri kraju jeseni i tokom zime. Neprekidno treba imati na umu da je ova bolest do sada bila blaga pa u skladu sa tim će se predlagati i mere. Legitimna mera u slučaju masovnijeg obolevanja može biti i zatvaranje škola. Nakon vrlo obimnih rasprava u Posebnoj radnoj grupi doneli smo odluku da proaktivnih mera zatvaranja škola (pre pojave bolesti) neće biti jer se radi o blagoj kliničkoj slici pa bi ova mera bila neadekvatna realnoj situaciji. Kako je školski raspust posle Nove godine i Božića, moguće je da će ponovno formiranje školskih kolektiva u januaru biti posebno značajno za ubrzanje epidemijskog procesa, ali dotle ima vremena. Od novembra, sa hladnijim danima, kad počinje i period slava i praznika sa okupljanjem u zatvorenim prostorijama, objektivno je očekivati bržu transmisiju virusa i početak talasa. Krajem oktobra i u toku novembra ćemo vakcinisati protiv sezonskog gripa rizične grupe stanovništva kao i svake godine, i tada će biti dosta konfuzije, jer je potrebno objasniti celokupnom stanovništvu da ta vakcina štiti od sezonskog gripa ali ne i od pandemijskog novog gripa AH1N1. Kada ćemo u Srbiji imati na raspolaganju vakcinu protiv novog, a kada protiv sezonskog gripa? Ima li specifičnih lekova? Kon: Protiv sezonskog gripa vakcine će biti u oktobru, dok se vakcina protiv pandemijskog gripa može očekivati tek pred kraj godine ili početkom sledeće. Radovanović: Što se tiče lekova oni zavise od vrste virusa i od preparata. Za sada nije uočeno da su virusi ni sezonskog, ni novog gripa otporni prema leku koji se zove „zanamivir“ ili „relenca“. On je manje popularan zbog neuobičajenog načina primene (udisanjem). Virusi novog gripa se u više od 99 odsto slučajeva još pokazuju osetljivim prema leku na koji se kod nas uglavnom računa („oseltamivi“ ili „tamiflu“). I dva od tri najrasprostranjenija tipa virusa sezonskog gripa su osetljiva na ovaj preparat, ali ne i treći, koji ima isto “ime i prezime” kao i virus sezonskog gripa (A N1N1), a razlikuje se po drugim oznakama (Brisbejn/59/2007). Otpornost ovog tipa virusa prema leku „tamiflu“ je sve češća u nama geografski bliskoj Turskoj, a u SAD dostiže skoro 100 odsto. I da imamo znatno veće zalihe antivirusnih lekova „tamiflu“ i „relence“ ne bismo ih koristili za sprečavanje pojave bolesti. Ovi lekovi će se koristiti samo za teško obolele. Budući da će potražnja za vakcinom protiv novog gripa verovatno znatno nadmašiti zalihe, pretpostavljamo da ste već odredili ko će činiti prioritetne grupe za vakcinaciju. Kon: U Posebnoj radnoj grupi svesni smo značaja ove prioritizacije, i ovog meseca će se raspravljati o tome. Što kasnije preporučimo prioritetne grupe za vakcinaciju preporuka će biti kvalitetnija. Već sada je jasno da su zdravstveni radnici u prioritetu i rizične grupe stanovništva. Poseban akcenat u odlučivanju će biti da li vakcinisati starije od 65 godina, jer dosadašnji podaci pokazuju da se najmanje oboleva u toj grupi. Međutim, postoje i podaci koji govore da, ukoliko osobe iz ove grupe obole, znatno je veći procenat smrtnosti. Pored toga vakcinacija trudnica i zdravih u zavisnosti od uzrasta i posebno dece kao i redosled prioritizacije veoma su značajni. Pri donošenju odluka treba imati u vidu da stanovništvo Srbije nema ustaljene navike da se vakciniše protiv gripa, što ozbiljno treba uzeti u obzir jer je moguće da značajan broj zdravih, uključujući i zdravstvene radnike, ne pristane na vakcinaciju. Pitanje dostupnosti i dinamike isporuke vakcine takođe treba uzeti u obzir. U međuvremenu, stvari su se malo smirile, videlo se da virus nije smrtonosan, da epidemija nema žestinu o kojoj se govorilo. Ono što je najgore, jeste da vakcine neće biti za sve, što, pored ostalog, otvara i moralno pitanje koje glasi: koji segment populacije će biti prvi na redu posle trudnica, dece, zdravstvenih radnika i osoba sa respiratornim problemima. Preventiva Hoćemo li svi nositi maske? Radovanović: Obične hirurške maske su suviše propustljive. Potrebno je da maske budu gušće tkane i da čvrsto prianjaju na lice. Idealno je da zadržavaju čestice veće od 0,3 mikrona, a kada su tako neporozne, već ugrožavaju komfor. Predlaže se da ih nose samo zdravstveni radnici, ali ne svi, već oni koji su u bliskom kontaktu sa bolesnicima i da to bude samo jedna u sklopu mera zaštite, uz pranje ruku, nošenje rukavica, dezinfekciju, vakcinaciju itd.