Jak dinar kočnica razvoja

Jačanje dinara, koje traje od proleća do danas, samo je na prvi pogled dobra vest. Ovako „jak“ dinar, koji je od januara do jula ove godine realno ojačao u odnosu na evro za 4,6 odsto, nije rezultat rasta srpske privrede, već posledica pada proizvodnje i ogromnog pada uvoza. Zato je njegovo dalje jačanje opasno i predstavljalo bi nastavak starog modela razvoja domaće ekonomije, koji se zasnivao na precenjenom dinaru i velikom prilivu stranog kapitala. Jasno mi je koliko je nepopularno reći da domaća valuta treba da slabi, jer jak dinar znači da svi mi možemo više da trošimo. Ali, samo na kratak rok. Dakle, takva situacija, srednjoročno gledano, nije održiva. Zašto je dinar sada stabilan? To je rezultat naglo smanjenog spoljnog deficita zbog većeg pada uvoza nego izvoza. Zato nam sada treba malo sredstava da bi se ta rupa prema inostranstvu pokrila. To je razlog sadašnjeg jačanja dinara. Da li želimo da budemo stalno u ovoj rupi, u kojoj je proizvodnja pala pet odsto? Naravno da ne, ali kad proizvodnja krene da raste i da se približavamo nivou iz 2008, počeće da raste i uvoz, a mi više nećemo moći da računamo na pokrivanje tog deficita stranim prilivom, pa će doći neminovno do slabljenja dinara. Prema tome, ako ne idemo događajima u susret, tj. ako izlazak iz krize dočekamo sa jakim dinarom, tada ćemo se odjednom suočiti sa pritiskom da on naglo padne i ići ćemo kroz cikluse jačanja dinara i njegovog slabljenja, bez mogućnosti da situaciju kontrolišemo. Ta vrsta nestabilnosti je opasna i za privredu i za građane - objašnjava za NIN Pavle Petrović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i urednik „Kvartalnog monitora“. Na potezu je Narodna banka Srbije, od koje se u uslovima krize očekuje „labavija“ monetarna politika i odstupanje od dosadašnjih restriktivnih mera. Pavle Petrović smatra da je sada možda i poslednji trenutak da centralna banka svojim popuštanjem podstakne privrednu aktivnost u Srbiji. Za to postoje svi uslovi: inflacija je skoro potpuno zakočena, pa će u drugoj polovini godine biti na godišnjem nivou oko četiri odsto, recesija je i dalje velika, a privredi su nužni novi krediti. Kao glavni instrument NBS za podsticanje privredne aktivnosti, on vidi smanjenje referentne kamatne stope sa sadašnjih 12 na ispod 10 odsto i to bez bojazni da bi to u ovim uslovima izazvalo veću inflaciju. Efekti ovakve mere bili bi stimulacija proizvodnje i istovremeno blago slabljenje dinara. Zašto je važno slabljenje dinara? Dinar je pre krize bio precenjen i ceo model rasta do krize poticao je od velikog priliva stranog kapitala, koji je bio plasiran u tzv. nerazmenljive sektore, poput trgovine, nekretnina i sličnog. Upravo je precenjeni dinar stimulisao da investicije idu u taj deo privrede, a odvlačio ih je od razmenljivih sektora, industrije pre svega. Kada se gleda šire iskustvo zemalja u tranziciji, vidi se da taj način rasta putem oslanjanja na veliki priliv stranog kapitala koji odlazi u nerazmenljivi sektor, nakon krize nije više održiv - objašnjava Petrović. Ovakav model rasta podrazumevao je i veliki manjak u razmeni dobara i usluga sa svetom, gde Srbija, sa deficitom od 17 odsto bruto domaćeg proizvoda, spada u ekstremnije slučajeve. Veći spoljni deficit imaju samo baltičke zemlje (do 20 odsto BDP-a), dok je u drugim tranzicionim zemljama on manji od 10 odsto. - Kad budemo izašli iz krize, nećemo moći da računamo da ćemo taj deficit pokrivati prilivom investicija i zato treba izlazak iz krize da dočekamo sa dinarom koji nije suviše jak i koji bi stimulisao sektore koji izvoze i koji se na domaćem tržištu takmiče sa uvozom. Jedan od načina je da se dobije vrednost dinara, slabija od sadašnje, koja odgovara snazi naše privrede. U suprotnom, sa precenjenim dinarom, imali bismo stagnaciju proizvodnje ili sasvim mali rast, od 1 do 2 odsto godišnje. To na drugoj strani znači manji izvoz i veću nezaposlenost - tvrdi Petrović. Na pominjanje podsticanja privredne aktivnosti merama monetarnih vlasti, guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, po pravilu se ljuti. NJegova oštrica uvek je uperena ka Vladi Srbije, za koju smatra da ne čini dovoljno, pa iznova podseća da osnovni zadatak monetarne politike i nije da podstiče privredni rast, već da održava stabilnost cena. - NBS i te kako doprinosi privrednom rastu, održavajući stabilnost bankarskog i finansijskog sektora, obezbeđujući normalno funkcionisanje deviznog tržišta i uslove za stabilnost cena. To je zadatak monetarne politike, a ne da pokriva sve ono što se na drugim sektorima nije uradilo ili se ne želi uraditi - kaže Jelašić za NIN. Ipak, i guverner priznaje da sada postoji prostor da se monetarna politika postepeno relaksira i to tako da ne ugrozi stabilnost cena i bankarskog sektora. To je, kako kaže, posledica oprezne i restriktivne politike NBS vođene u dobrim vremenima, koja sada, u lošim vremenima, ostavlja prostor za relaksaciju. On najavljuje da će smanjenje referentne kamatne stope uslediti ukoliko u oktobru postignemo dogovor sa MMF-om. Da se Vlada Srbije u avgustu dogovorila sa MMF-om o merama za 2009. godinu i da taj dogovor nije odložen do kraja oktobra, referentna kamatna stopa bi već bila niža. Monetarna politika nije uzrok, već posledica i nemojte pitati NBS zašto referentna kamatna stopa nije niža, pitajte pre svega odgovorne za fiskalnu politiku. Verujem da se slažete sa mnom da bi bilo neodgovorno smanjiti referentnu kamatnu stopu, pa je posle nekoliko nedelja ponovo dizati, u zavisnosti od toga da li će i kakav će dogovor biti postignut sa Međunarodnim monetarnim fondom - kaže Jelašić. Dok je spuštanje referentne kamatne stope za guvernera prihvatljiv instrument obaranja vrednosti dinara, drugi, a to je kupovina deviza od strane NBS na deviznom tržištu, nije. Takvu meru prvi čovek centralne banke Srbije ne smatra ni pametnom ni racionalnom, jer „svaka takva kupovina dodatnih deviza po višem kursu znači istovremeno i dodatnu emisiju dinara, koje sutra NBS mora da povlači iz opticaja kao višak likvidnosti. To nosi i visoke troškove”. Privreda od guvernera takođe očekuje brzo popuštanje monetarne politike. Zoran Drakulić, vlasnik kompanije „Ist point“ u izjavi za NIN ističe da referentna kamatna stopa mora odmah da pada. - Privredi predstavlja veliki problem to što NBS svojim hartijama od vrednosti sa ovim kamatnim stopama povlači veliku količinu novca od banaka, kojima je to u Srbiji najsigurniji plasman. Privreda insistira i na tome da se obavezna rezerva banaka, koja je letos spuštena sa 40 na 30 odsto, dodatno smanji, jer bi to omogućilo i malim i srednjim preduzećima da dođu do kredita - kaže Drakulić. Sagovornik NIN-a smatra da nikakve velike fluktuacije kursa nisu dobre, jer je „privredi najvažnija stabilnost”, ali napominje da pomeranja od 5 do 6 odsto nisu strašna. Prihvatljivo je da kurs prati stopu godišnje inflacije i to su računice u koje i svaki privrednik može da se uklopi - tvrdi Drakulić. I Pavle Petrović smatra da bi smanjenje referentne stope, uz blago slabljenje dinara, imalo za posledicu i okretanje plasmana banaka od države ka privredi. Banke bi se na taj način odgurnule od NBS i države i gurnule ka privredi, koja vapi za kreditima. To potvrđuje i podatak da su NBS i država u ovoj godini pokupile više od 1,2 milijarde evra od banaka, a privreda i stanovništvo tek trećinu te sume, tj. nešto ispod 400 miliona evra. Razlozi za popuštanje monetarne politike su tu, njih je očito svestan i guverner, jer precenjeni dinar više ne može da bude osnova privrednog rasta. Oklevanje centralne banke, za profesora Pavla Petrovića, delimično je ipak razumljivo. - Usko posmatrano iz ugla centralne banke, ona ima mandat da štiti inflaciju i sklona je da bude pristrasna ka tome u odnosu na privrednu aktivnost i kurs. Ali ovo su izuzetne okolnosti gde monetarna politika mora da bude hrabrija i da popusti. Mislim da će to i da se dogodi, samo je pitanje kojom dinamikom i koliko - kaže Petrović. Dok čekamo poteze centralne banke, od koje se očekuje da precenjeni dinar uskladi sa snagom privrede, mora se reći da je guverner Jelašić u pravu kad kaže da je kurs samo deo ove priče. U tome se, zapravo, potpuno slaže sa profesorom Petrovićem. Druga dva stuba privrednog rasta moraju biti reforma javnog sektora i podizanje konkurentnosti zemlje. Tek tada ćemo dobiti osnovu za stabilan kurs. U 2010. godini realan pad dinara do osam odsto Očekujem da slabljenje dinara prati stopu inflacije ili bude nešto malo više od toga. Preporučljivo bi bilo postepeno, blago slabljenje dinara, koje ne bi uzrokovalo velike šokove. Time bi privreda počela da raste i onda u kombinaciji kursa i produktivnosti vi dobijate konkurentnost privrede. Dakle, građani, pre svega oni koji su kreditno zaduženi u evrima, ne treba mnogo da strahuju. Oni treba da računaju da je realno da će kurs u 2010. godini slabiti najmanje u procentu inflacije, koja će biti šest do osam odsto - kaže Pavle Petrović. Na odbranu kursa potrošeno 1,45 milijardi evra Dinar je ove godine bio najjači 5. januara, kada je srednji kurs bio 89,5436 dinara za evro, a najslabiji 28. januara, kada je zvanični srednji kurs evra bio 96,3388 dinara. Od početka finansijske krize, u septembru 2008, do januara 2009, realni kurs prema evru je depresirao za 16,3 odsto. Od januara prvo polako, a zatim od marta brže, kreće ponovna realna apresijacija, koja je od januara do jula iznosila 4,6 odsto. Kurs je tokom ovog perioda stabilan iako od februara nema intervencija NBS na deviznom tržištu. Centralna banka je od oktobra prošle godine na odbranu kursa potrošila 1,45 milijardi evra, od čega samo u januaru i februaru ove godine 556,4 miliona evra. Jelašić: NBS dežurni krivac Uopšte ne sumnjam da postoje određeni interesi da se pronađe „dežurni krivac“ i da se ta uloga, kao i obično, sprema za NBS. Kao što su nam u januaru i februaru držali predavanje o tome šta bi trebalo da bude „ravnotežni“ kurs, ovog puta nas prozivaju na temu konkurentnosti privrede i objašnjavaju nam u stvari kako se ona popravlja putem inflacije, odnosno kursa - kaže guverner. Jelašić tvrdi da vlada neće da smanji nominalne zarade i penzije, ali zato nema ništa protiv da kurs bude „konkurentniji” i da kontrolisane cene rastu više nego što je projektovano. Efekat toga jeste popravljanje konkurentnosti, ali iza ovakvog metoda, kaže guverner, zasigurno stoje veća inflacija i slabiji dinar. - A pošto je za oboje nadležna NBS, vlada lepo posle može da kaže da ona nije kriva za pomenute posledice. Sve se to radilo u proteklih četrdesetak godina, a kao rezultat smo dobili samo visoku inflaciju, nedovoljno konkurentnu i sposobnu izvoznu privredu i ambijent koji nije preterano privlačan za strane direktne investicije - tvrdi guverner.