Izlaženje iz krize

Najnoviji podaci o industrijskoj proizvodnji (za avgust) izgledaju, na prvi pogled, ohrabrujuće. Međutim, pad industrijske proizvodnje u prošloj godini započeo je upravo u avgustu, pa je „popravljena”, niža stopa pada u ovogodišnjem avgustu pre svega rezultat činjenice da se ona sada računa u odnosu na smanjenu bazu. Preostali, pak, tekući porast proizvodnje prerađivačke industrije u avgustu, u odnosu na prethodni mesec, isključivi je rezultat skoka proizvodnje sirovog gvožđa i čelika. Nema indikacija o porastu tražnje čelika na svetskom tržištu – reč je o uskakanju smederevske železare umesto čeličane u Košicama koja je u remontu (iz US Steel-a su to na vreme i nagovestili). Prema tome, nema ni govora o signalu da u našoj industrijskoj proizvodnji vrtoglav pad i, zatim, stagnaciju na nivou za petinu ispod prošlogodišnjeg proseka, sada smenjuje tendencija uspona. Ovo je pitanje važno i sa gledišta dinamike bruto domaćeg proizvoda (BDP) u čijem formiranju je industrijska proizvodnja najveća komponenta. Relevantne svetske institucije ocenjuju da je kriza prošla u tom smislu što je zaustavljen dalji pad privredne aktivnosti, ali nema preciznih ocena o tome kada će se ispoljiti rastući trend. Nivoi su različiti, ali su trendovi i kod nas i u okruženju isti: stagnacija na nivou do koga se stiglo u trenutku zaustavljanja pada. Dokle? Dok tamo ne dođe do privrednog rasta i povećanja tražnje za robom iz uvoza, kod nas treba računati na stagnaciju proizvodnje prerađivačke industrije na nivou za dvadesetak procenata ispod proseka 2008. godine i BDP-a za oko pet posto. A to znači da i potrošnja ostaje smanjena. Pažnju, međutim, privlači jedan drugi fenomen na koji ukazuju bilans BDP-a i njegove upotrebe u svetlu tekućih statističkih podataka. Ako ne raste proizvodnja, ponovo je počeo da raste deficit u razmeni robe i usluga sa inostranstvom (izvoz ponovo opada, pad uvoza se ublažava). Nakon dodavanja podataka za avgust, procena pada unutrašnje tražnje se ublažava: ta tražnja će u 2009. biti za oko 300 miliona evra veća, nego što se računalo pre mesec dana. A zarade padaju, promet na malo opada, uvoz kapitalnih proizvoda pada, baš kao i domaća proizvodnja. Odakle se finansira ta potrošnja? U tekućem platnom bilansu rapidno raste priliv na poziciji „doznake iz inostranstva” i to na stavci „neregistrovana poslata sredstva”. Ima osnova da se veruje da je značajan deo tih „doznaka” došao iz tzv. „tezauracije“, tj. iz „slamarica”, popularnije rečeno. Dakle, to je izvor iz koga se finansira deo potrošnje i zato je ona veća nego što se statistički može utvrditi na osnovu podataka o vrednosti prometa i drugih izdataka koji spadaju u ovu kategoriju. Drugim rečima – moguće je da se širi udeo sive ekonomije, a time i poreska evazija, u našem privrednom životu! Kada je, dakle, u pitanju kratak rok – preostali deo ove i naredna godina – stvari izgledaju prilično jasne. Nema osetnijeg ili nema nikakvog privrednog rasta, penzije ostaju nominalno zamrznute, kupovna moć zarada se i dalje smanjuje, kao i broj (produktivno) zaposlenih, potrošnja će se realno i dalje smanjivati, jačaće socijalne tenzije. Budući da je pozitivna ocena MMF-a o našoj ekonomskoj politici conditio sine qua non, povećanje PDV-a je vrlo verovatno i pored jasnih namera vlade da uđe u višegodišnji program reforme javnog sektora i da uspostavi poreski sistem koji će, pored ostalog, smanjiti poresku evaziju. Investicije su kod nas u ovoj godini – i prema domaćim relevantnim ocenama i prema radnim ocenama MMF-a – realno smanjene za više od jedne petine i sada je ključno pitanje da li će se ta tendencija preokrenuti u rastuću već u 2010. Naime, s obzirom na veličinu naše privrede i njenu zavisnost, ne samo u pogledu spoljnotrgovinske razmene, nego, pre svega, na zavisnost od dotoka kapitala spolja – oživljavanje privrednih tokova u svetskom okruženju je potreban uslov za oživljavanje naše privrede, nema govora o nekom izolovanom rastu. Ali, taj uslov nije i dovoljan za dostizanje održivog privrednog rasta. Nama preti i sopstvena kriza, nezavisna od svetske krize, izazvana sistematskim održavanjem spoljne i unutrašnje ekonomske neravnoteže u proteklim godinama. Na rast tražnje i potrošnje znatno brži od rasta BDP-a, zasnovan na obilnom prilivu kapitala spolja i putem plime kredita i putem prodaje preduzeća, ne može se više računati. Prvo, sada dospevaju krediti za otplatu i, drugo – svet je izvukao pouku iz pucanja finansijskog balona koji se proteklih godina olako širio neverovatnom brzinom i sada su banke suočene sa novim pravilima igre. Deficit robe i usluga, kao dodatna ponuda za zadovoljavanje rasta tražnje u zemlji, moraće da se smanjuje, rast tražnje sada mora biti sporiji od rasta BDP-a. Banke u Evropskoj monetarnoj uniji dobile su obavezujuće instrukcije kojima se relaksiraju transferi unutar nje, ali se i zaoštrava kontrola rizika za sve plasmane. Privatni sektor će ovde teže dolaziti do kredita, posebno onih čija se kamatna stopa uklapa u očekivanu profitnu stopu. Možda bi prvi kratkoročni potez naše ekonomske politike bio proces ubrzanog snižavanja referentne kamatne stope, što bi uticalo i na smanjenje stoka kapitala prikupljenog repo operacijama i prodajom državnih zapisa – u korist plasmana privatnom sektoru sa prihvatljivijim kamatnim stopama. Gledano na duži rok, u situaciji kada će nam za razvoj, pre svega proizvodnje razmenljivih dobara biti potrebne tzv. green-field investicije, pretpostavke su da država – na republičkom i lokalnom nivou – konsoliduje infrastrukturne delatnosti i obezbedi investicije u neophodnu infrastrukturu (ona se ne iscrpljuje Koridorom 10 i ne treba da obuhvata subvencionisanje prodaje ranije završenih stanova, već izgradnju novih) te da, sa svoje strane, obezbedi uslove za sniženje kamatnih stopa, koje su danas neprihvatljive sa gledišta profitabilnog investiranja. Ukratko, država mora da redukuje sopstvenu potrošnju u korist povećanja udela investicija u upotrebi BDP-a. I, uporedo sa tim, da obezbedi pravosudni sistem koji će efikasno štititi imovinska prava.