Po ukusu i publike i kritike

Beograd je dobio jedno novo pozorište, i potvrdio je davnašnju izreku Keneta Tajnana da ’dobro pozorište nije luksuz već pravo’. To pozorište zove se ’Zvezdara teatar’ i svojom prvom predstavom pokazalo se kao ozbiljan izazov“, napisao je Jovan Hristić, nakon što je, (danas legendarnom) predstavom „Mrešćenje šarana“ Aleksandra Popovića, u režiji Dejana Mijača 8. oktobra 1984. godine jedan novi Talijin hram započeo svoju nepodnošljivu lakoću postojanja. Isprva, pod okriljem Doma kulture „Vuk Karadžić“, a potom i u drugim organizacionim režijama. Tri godine je, kažu hronološke beleške, trajala bitka za prvi krov nad glavom „Zvezdara teatra“, a priča o novoj zgradi još uvek je aktuelna. Protutnjale su 'Zvezdarom' - tako to pozorište u žargonu zovu, razne garniture čelnika, štrajkovi upozorenja, prinudne uprave, pretnje... A uprkos tome, njeno postojanje obeležile su, pre svega, čuvene predstave, umetničke i glumačke gromade... Priča za sebe, i fenomen po sebi. „Zvezdara teatar“ osnovan je te 1984. sa ciljem da izvodi dela savremenih domaćih pisaca i funkcioniše po novom organizacionom modelu koji se bazira na umetničko - komercijalnim principima i koji nije podrazumevao, a ne podrazumeva ni danas, stalni ansambl, već angažuje umetnike po projektu. „Mrešćenje šarana” pod Mijačevom rediteljskom palicom, okupilo je Voju Brajovića, Miru Karanović, Lazu Ristovskog, Boru Todorovića koji je, kako je ostalo zabeleženo desetak minuta nakon premijere, rekao: „Teramo nečastive sile od sebe, al izgleda da smo uspeli”... Nepunih mesec dana kasnije, 5. novembra, izvedena je premijera „Ratnički rastanak” Branka Ćopića, u režiji Egona Savina, koja se u jednom trenutku našla i na meti zabrana. Krajem decembra te godine „Službeni list SFRJ” ozvaničio je pozorište, svečano je otvoren i klub restoran – Zvezdara teatar; odzvanjalo je: „Ko ne ode do Zvezdara teatra nek ide kod psihijatra”. Aprila ’85. Vida Ognjenović režira komad Ive Brešana „Nečastivi na filozofskom fakultetu”, s kojim je otvorena letnja scena. Krajem oktobra „Pazarni dan”, drugi tekst Aleksandra Popovića u ’Zvezdari’ i prva pozorišna režija, danas proslavljenog reditelja Gorana Markovića. Partijski oci isticali su da predstava iziskuje „oprez i prismotru”, po kuloarima se govori da Voja Brajović igra Broza „jer puši muštiklu, menja odela, krstari svetom, zavodi i razvodi...”, do gradskog komiteta stigao je glas da u predstavi čak seku nogu na pozornici.... Sutradan, nakon premijere, direktor pozorišta bio je „na raportu” u Gradskom komitetu, kod izvršnog sekretara Zorana Todorovića. Razni saveti i organi su se istakli po pitanju „Pazarnog dana”. Kritika je predstavu ocenila kao promašaj. Premijera „Tetoviranih duša” Gorana Stefanovskog u režiji Slobodana Unkovskog bila je 10 februara ’86. „Predstava o emigraciji zapravo je drama o emigraciji u glavi“, govorio je pisac. Drugi su govorili reči hvale. Predstava je izabrana za najbolju u jugoslovenskoj pozorišnoj produkciji po oceni sarajevskih „Večernjih novina”. Novembra 1987 - „Ptic i ptičica ili kuća u kojoj je ponekad boravio i Andrić“ Slobodana Stojanovića, u režiji Dejana Mijača. Milena Dravić i Dragan Nikolić igraju po četiri uloge. Veliki uspeh i prva pozorišna nagrada Mileni Dravić (na 16. danima komedije u Svetozarevu, današnjoj Jagodini) Dom kulture „Vuk Karadžić”, pod čijim okriljem je ’Zvezdara’, zapada (i te godine) u finansijske probleme. Da bi pozorište opstalo mora enormno da podigne cenu karte ili da dobije pomoć od ondašnjeg SIZ-a. Glumci iz cele zemlje upućuju apele nadležnim forumima i institucijama kako ne bi došlo da gašenja ’Zvezdara teatra’. Tog novembra ’87. premijerno je izvedena i „Klaustrofobična komedija” Dušana Kovačevića. Glavnu ulogu, lik Save Odžačara, igrao je Danilo Bata Stojković. Par dana pre premijere Programski savet je sugerisao da se neki „delovi teksta izostave” a neke „reči brišu”. Kovačević se oglušio o primedbe a o predstavi se i danas priča. Aprila ’88. odigrano je poslednje, 251. „Mrešćenje šarana”, predstava koju je uz silne pohvale često pratila rima „Taši, taši tanana na mrešćenje šarana”, a videlo ju je 127.460 gledalaca. Jedan od čuvenih ’Zvezdarinih’ hitova „Original falsifikata” premijerno je, uz muziku Bajage i „Instruktora” izveden januara 1989. Borislav Mihajlović Mihiz je govorio da je to odlično igrana i vešto pisana predstava koja izvanredno pokazuje „raspad svih lažnih reputacija, naročito onih koje su same sebe učinile važnima”. Januar 1990 – premijera, ispostaviće se legendarnog i kultnog, „Profesionalca”, drugi komad Duška Kovačevića u ’Zvezdari’ i njegova druga režija. Danilo Bata Stojković, kao Luka Laban i Bogdan Diklić, kao Teodor Teja Kraj. Uz obilje vanrednih kritika, osvrta, ocena ostalo je zabeleženo da je na trista pedesetom jubilarnom izvođenju (10. januara 1999) Bata Stojković, umesto uobičajenog rekvizita, u jednoj od scena, Dikliću dao poklon, zlatni „lonžin” sa ugraviranom posvetom „Mom Diku”. „Srećom, nisam mogao da vidim posvetu, malo slabije vidim, a jaki su reflektori, jer bih sigurno počeo da plačem”, rekao je kasnije Diklić. Posle premijere predstave „Mala” Radoslava Pavlovića, 7. marta ’90., Žarko Laušević izlazi pred publiku i čita proglas u kome se kaže da je ’Zvezdara’ dovedena u pitanje, da je Skupština opštine odredila prinudnu upravu u kojoj su umetnici u velikoj manjini. „Energično smo protiv političke, društvene i upravne torture nad umetničkim ustanovama. (...) Kao odgovor na brutalni gest prinude i oglušivanje o naše predloge, od večeras prekidamo rad na ovoj sceni koja nam je prinudno uskraćena.” Dragan Nikolić, potom, na konferenciji za novinare čita saopštenje Saveza dramskih umetnika Srbije da Zvezdara teatar treba da funkcioniše kao nezavisna i samostalna pozorišna organizacija sa repertoarom specifične estetske i programske orijentacije. Deo zaposlenih u ’Zvezdari’ moli da se odustane od štrajka „u ime publike i umetnosti”. Kreću pregovori na relaciji umetnici – opština – grad. Epilog: „Zvezdara teatar” se izdvaja iz Doma kulture „Vuk Karadžić” i stavlja pod umetničku upravu SDUS-a. A Skupština grada, juna meseca, donosi rešenje po kome osnivačka prava pripadaju gradu i SDUS-u, što je tek jedna od scena u ’Zvezdarinoj’ drami o statusu. U medijskim pregledima pozorišne 1991. ostalo je zabeleženo i ovo: „Zvezdara teatar je rekorder po posećenosti. Tu gotovo da nema predstava za koju se ne traži ’veza’ za kartu.” Aprila 1992. premijera predstave „Đeneral Milan Nedić” Siniše Kovačevića, a u decembru „Grobljanska” Nebojše Romčevića.. Istraživanja o posećenosti beogradskih pozorišta u 1993. godini kažu da je „Zvezdara teatar” u samom vrhu sa ostvarenih 91,4 odsto (kapacitet/gledaoci). Godine 1995. Dušan Kovačević dolazi na mesto umetničkog direktora. „Poljubac žene pauka” Manuela Puiga, u režiji Egona Savina, sa Bogdanom Diklićem i Draganom Nikolićem, te godine bila je prva predstava po delu stranog pisca u Zvezdara teatru. „Storiju koja balansira na ivici prihvatljivog ova dva sjajna, velika glumca uzimaju potpuno u vlast svog majstorstva,“ pisala je kritika. Septembra ’96. bila je premijera „Baš bunara”, predstave koju je po svom tekst režirao Aca Popović. Bio je to njegov peti komad u ’Zvezdari’, a ocene kritike bile su poprilično loše. Nedugo zatim premijerno je izveden još jedan ’Zvezdarin’ hit , „Lari Tomson, tragedija jedne mladosti” Duška Kovačevića. Predstavu koja je, između ostalog, docnije ocenjena kako kulturni događaj te godine. Ta teatarska priča o pozorištu van i bez pozorišta sa legendarnim Borom Todorovićem, Milenom Dravić,... odjekuje i danas. „U plamenu strasti” Ivana M. Lalića režirao je Gorčin Stojanović. Premijera je bila ’97, igrala su tri Dragana (Nikolić, Bjelogrlić, Jovanović) .... Februara 1999. izvedena je premijera predstave”Nek` ide život” Ranka Božića u režiji Srđana Karanovića, prva pozorišna režija poznatog filmskog reditelja. „Ovo je odlična savremena priča u kojoj je jasno da nema dalje. Čoveka obuzme tuga od tog bespuća”, rekao je LJuba Tadić nakon premijere. Na dan početka NATO bombardovanja na repertoaru je bio „Kontejner sa pet zvezdica” sa Branislavom Lečićem, kome publika nije baš poverovala kada je izašao na scenu i rekao da se predstava odlaže jer je sirena dala znak za vazdušnu opasnost. A i kad su uvideli „da je počelo” pitali su za kada se predstava odlaže. Desetog januara 2000. legendarni Danilo Bata Stojković, kao Luka Laban u „Profesionalcu“ igra hiljaditi put na sceni „Zvezdara teatra”. „Krivica” Nebojše Romčevića, u režiji LJubosava Majere, sa Danilom Lazovićem i LJiljom Dragutinović (premijera 18. februara 2001), priča o paradoksalnosti života na ovom podneblju gde dobri ljudi mnogo pate i gde je „dobrih sve manje a sve više pametnih“, pobrala je velike simpatije publike. Aprila 2001. otvorena je nova scena u ’Zvezdari’ predstavom „Doktor Šuster” Duška Kovačevića sa Perom Kraljem i Sekom Sablić. Igra se na kartu više. Kao prvi strani tekst na novoj sceni postavljen je „Pogled u nebo” Dejvida Hera, u režiji LJiljane Todorović, premijera 30. aprila 2003. Teatarska priča o raspadu morala sa Vojislavom Brajovićem i Milicom Mihajlović bila je, ispostavilo se, baš po ukusu i publike i kritike. Početkom 2004. odigrana je stota „Anđela” Stevana Koprivice (premijera je bila 30. novembra 2001), a 5. marta bilo je 200. izvođenje „Smešne strane muzike” Dragana Jovanovića i „The kuguarsa” iz koga je ostala i ova beleška u medijima: „Ovacije kao na stadionu”. „Brod ljubavi” Nebojše Romčevića u režiji Darka Bajića (14. mart 2006), „dramatizovana rezignacija i gađenje” o ljudima sa Istoka i Zapada i njihovom odnosu je predstava koja je imala velikog odjeka. Decembra 2008. premijera velikog ’Zvezdarinog’ hita – „Generalna proba samoubistva” Duška Kovačevića, predstava ocenjena i kao „zdravstvena karta našeg vremena”. Priča o samoubici koga „umesto budućnosti bez granica čeka nova prošlost”. Prate je i nagrade i aplauzi. Početak ove sezone obeležen je jubilejom... Za 25 godina odigrane su 64 premijere, 5.102 predstave koje je na matičnoj sceni i gostovanjima videlo 1.183.813 gledalaca. Ko je sve, kad i kako preuzimao osnivačka prava i više nije davao neg’ što je davao (novac), kao i drama koja bi mogla nositi radni naslov „Zidanje Zvezdare kao Skadar na Bojani’, priča je za sebe. Komad sa obećanjima, pucanjem i plakanjem, koji je promenio niz reditelja i ostao sa neizrežiranim krajem. Priča za sebe su i umetničke, glumačke gromade koje su koračale i koračaju ’Zvezdarinom’ scenom, kao i oni skrajnuti, tihi i nenametljivi ljudi, utkani u njene temelje. „Zvezdara“ je bila i ostala dokaz da pozorište jeste pravo, a ne luksuz.  „Zvezdara“ u brojkama Osnivači „Zvezdara teatra“ su: Pero Đurđević, Živorad Žugić, Milan Obradović, Milena Simunović, Nada Denda, Dragiša Ćurguz, Marija Latinović, Radovanka Butulija i Nenad Brkić. Direktori: Pero Đurđević, Živorad Žugić, Milorad Vučelić, Nenad Brkić, Dušan Kovačević. Za 25 godina (do kraja sezone 2008/09) izvedene su 64 premijere. Ukupno 5.102 predstave, na matičnoj sceni i na gostovanjima, imale su 1.183.813 gledalaca. Prvih pet predstave po broju izvođenja „Profesionalac” (416), „Lari Tompson, tragedija jedne mladosti” (286), „Doktor Šuster” (259), „Mrešćenje šarana” (251), „Smešna strana muzike” (227). Prvih deset glumaca po broju odigranih predstava: Danilo Bata Stojković (1.102), LJiljana Dragutinović /708), Bogdan Diklić (696), Lazar Ristovski (654), Branimir Brstina (588), Bora Todorović (575), Miodrag Brik Krivokapić (547), Jelisaveta Seka Sablić (534), Danilo Lazović (527), Milena Dravić (517). Pisci sa najvećim brojem izvođenih komada: Duško Kovačević 7, Aleksandar Popović 6 i Siniša Kovačević 3.