Neprovereni i netačni podaci

U vezi s intervjuom koji je Mlađan Dinkić dao NIN-u, čije izvode su prenela i druga sredstva informisanja, u kome su izneti neprecizni i netačni podaci koji se odnose na Komercijalnu banku AD Beograd, u obavezi smo da cenjene čitaoce NIN-a, od kojih su mnogi i naši klijenti i poslovni partneri, upoznamo sa tačnim i preciznim podacima.

Komercijalna banka je u proteklih šest meseci otkako je smenjen Mlađan Dinkić sa mesta guvernera NBS, ostvarila značajan porast svih poslovnih aktivnosti i finansijskih rezultata poslovanja. Navešćemo samo najbitnije. Bilansna suma je od 30. juna do 31. decembra porasla sa 965 na 1 013 milion evra, a kapital sa rezervama sa 134 na 148 miliona evra. Mreža banke je povećana na 300 ekspozitura i najveća je u zemlji. Broj klijenata je uvećan za polovinu, a devizna štednja građana, kao najverodostojniji pokazatelj poverenja u banku, sa 224 miliona dolara 30. juna, dostigla je sumu od preko 297 miliona dolara.

Ako Mlađan Dinkić nije upoznat šta se u tom periodu dešavalo u banci, upoznati su akcionari banke, njihova Skupština, Upravni i Nadzorni odbor i NBS, preko redovnih izveštaja i čestih kontrola.

Posebno potencirano pitanje vlasničke strukture je u navedenim intervjuima obilovalo neproverenim i netačnim podacima, što dezinformiše i najširu javnost i naše sadašnje i potencijalne partnere, čime se nanosi šteta ugledu banke.

Stoga iznosimo nedvosmislene i precizne podatke.

Komercijalna banka je među prvim bankama koje su u ovoj zemlji privatizovane, još 1992. godine. Učešće države u vlasničkoj strukturi banke nikada nije iznosilo 47 procenata, kako navodi gospodin Dinkić. Država je avgusta meseca 2002. godine, krajnje diskutabilnim metodom, koji bi se pre mogao nazvati aktom pravnog nasilja, bez ijednog dinara ulaganja - po osnovu konverzije obaveza Pariskog i Londonskog kluba i obaveza po osnovu devizne štednje u akcije, ušla u posed akcija ne samo Komercijalne, nego i više drugih domaćih poslovnih banaka, a kod nekih postala i većinski vlasnik. NJeno učešće u kapitalu Komercijalne banke iznosilo je u tom momentu 27,4 odsto. Nakon 12. emisije akcija u martu 2003. godine, dakle još za vreme mandata gospodina Dinkića, učešće države je palo na 22,9 odsto, pošto država nije kupila ni dinar od 600 miliona dinara emitovanih akcija.

Novom diskutabilnom odlukom o konverziji kamata po osnovu obaveza prema Pariskom klubu, koja je sprovedena krajem decembra 2003. godine, država je, ponovo bez uloženog dinara svežeg kapitala, čime su oštećeni svi ostali akcionari, podigla svoje učešće u kapitalu Komercijalne banke na 29,08 odsto, koliko on iznosi i danas.

Komercijalna banka je nedavno donela odluku o raspisivanju 13. emisije akcija na iznos od 1,7 milijarde dinara.Ove akcije može da kupi bilo koji akcionar, pri čemu postojeći akcionari imaju pravo preče kupovine, pa i država, ukoliko želi da očuva ili podigne svoje učešće u kapitalu banke. Pored toga, postojeći zakonski propisi joj daju mogućnost pune kontrole nad emisijom, a time i nad strukturom vlasništva banaka, pošto se bez dozvole Narodne banke Srbije, koja prethodno proverava bonitet tog akcionara, ne može obaviti prodaja više od 15 odsto vlasničkog kapitala jednom akcionaru. Pravilima banke utvrđena je još restriktivnija odredba, pošto se za prodaju akcija jednom akcionaru u iznosu većem od 10 odsto kapitala, banke mora obezbediti saglasnost akcionara koji poseduju većinu akcija banke.

Bojazan da bi Bogoljub Karić mogao da “preuzme” Komercijalnu banku nakon nove emisije akcija, dakle, ne postoji. Čak i kada bi kupio celu 13. emisiju, uz obaveznu prethodnu saglasnost NBS, Komisije za hartije od vrednosti i akcionara, on bi, kao i bilo koji drugi vlasnik, ušao u posed 26,7 odsto ukupne vrednosti akcija banke. On ne može da realizuje ni eventualno pravo preče kupovine, jer prema našim knjigama, on nije vlasnik nijednog procenta akcija banke.

Od svega je najnetačnija tvrdnja da će učešće države u kapitalu banke nakon nove emisije akcija pasti na tri odsto. Elementarna matematika kaže da bi novi vlasnik kupovinom cele emisije stekao vlasništvo nad 26,7 odsto kapitala, dok bi učešće države, čak i ako ponovo ne bi uložila nijedan dinar svežeg kapitala, palo sa 29,08 na 21,3 odsto.

Ono što u celoj priči najviše čudi je zalaganje Mlađana Dinkića da država poveća učešće u poslovnim bankama, što je protivrečno i reformskim principima i stavovima MMF-a koji traži da država prodaje svoje akcije u poslovnim bankama. Bivši guverner je morao da se, još za vreme mandata, zapita zašto država ne poštuje zakonsku obavezu da najkasnije do februara 2003. godine započne prodaju akcija stečenih po osnovu Pariskog i Londonskog kluba i obaveza po deviznoj štednji i da preduzme odgovarajuće mere na zaštiti banaka.

Da je poštovan zakon, priče o učešću države u kapitalu ne samo Komercijalne, nego i ostalih banaka, danas bi bile bespredmetne.

Što se tiče izjave bivšeg guvernera Dinkića da ni jedna druga banka sem Nacionalne štedionice nije prihvatila isplatu stare devizne štednje, apostrofirajući tri najveće domaće banke, a na prvom mestu Komercijalnu banku, moramo da kažemo da ona jednostavno nije tačna. Komercijalna banka je u više navrata aktivno iskazala zainteresovanost za obavljanje ovih poslova, a posebno je traženo da se ovi poslovi za teritoriju Kosova i Metohije i građana sa ovog područja obavljaju preko naše banke. Pri tome je naglašavano da Komercijalna banka raspolaže najvećom i najopremljenijom mrežom u zemlji, kao i da smo jedina domaća banka koja ima poslovnu mrežu na teritoriji Kosova i Metohije.

Za upravu Komercijalne banke AD Beograd
mr Goran Milićević