Pad Tojote i posledice

Sveto pravilo „slobodnog sveta“ koji svim bićem stoji iza slobodnog preduzetništva i slobodne trgovine je da država stilizovana kao „noćni čuvar“ - ne treba arbitrirati u biznisu. NJeno je da objavi pravila i da pusti biznismene i korporacije da nastupaju u slobodnoj utakmici. Zato bi „odluka američkog Kongresa da se bavi istragom povlačenja (Tojotinih) automobila sa tržišta (zaista bila) krajnje neuobičajena“, da će nešto od „svetih pravila“ preostati u vremenu ove Velike recesije. Jer, zaista je tačno da je DŽeneral motors (DŽM) još 1971. opozvao 6,7 miliona vozila „zbog problema sa motorom“, pa onda 1981. „zbog klimavih veza na vešanju“ 5,8 miliona vozila; i Ford je 1996. opozvao više od osam miliona vozila „da bi zamenio loše prekidače paljenja“, pa DŽeneral motors opet 1998. skoro milion „kadilaka“, „pontijaka“ i „ševroleta“... Jeste, i Tojota je 2005. povlačila 1,4 miliona vozila „zbog problema sa prekidačima farova“... Međutim, „noćni čuvar“ se nikad nije petljao u te ne baš bezopasne pogreške i previde. Doduše, nije američka država imala auto-industriju koja je zapala „u skoro bezizlaznu situaciju“ i kojoj je morala da daje prvo, 17,4 milijarde dolara a onda još – 21 milijardu „kako bi se (proizvođači) izvukli iz krize“. „Biznisvik“ je lepo objasnio šta sledi u priči „Kako se Detroit može okoristiti od Tojotinog opoziva“. Ispod naslova odgovor: „DŽM i Ford imaju šansu da ukradu kupce okrvavljenoj Tojoti. Veština je da to ne izgleda razbojnički“. Dijagnoza stanja je da “kupci (posle ovoga) više nikad neće gledati na najvećeg svetskog proizvođača na isti način“. U međuvremenu, Tojotino krvarenja se nastavlja – raspravlja Kongres, širom Amerike se podižu tužbe, sumnjičenja bujaju... U ovakvim kampanjama od malog značaja će biti presude suda, kakve god da budu. Medijima valjaju optužbe da je Tojota svojim nemarom usmrtila 39 kupaca... Sutra ko zna koliko. Akcije „Tojote“ padaju. Početkom marta „tržišna vrednost kompanije je umanjena za 37 milijardi dolara“. Još bar dve milijarde će otići na „popravke“. „U januaru je udeo Tojote na američkom tržištu sa 17,9 odsto pao na 14,1 odsto“, da bi Ford skočio na 16,7 odsto sa 14,2 odsto koliko je imao prethodne godine.“ Tojoti će ovde od male koristi biti „ulaganje“ u lobiranje u američkom Senatu, koje je prošle godine iznosilo – 4,1 milion dolara. Kao što problem ne mogu „solvirati“ plus dve miljarde dolara za marketing – koliko bi Tojota kako „procenjuju analitičari“ morala „da uloži u marketniški oporavak poljuljanog ugleda i prepolovljene prodaje svojih modela“. A do skora su se o Tojoti pisale knjige kao o „mašini koja je promenila svet“. Posledice pada „najvećeg svetskog proizvođača automobila“ su i dalekosežnije. „Kad je nešto loše za Tojotu još je gore za Japan“, piše američki magazin „Forin polisi“. „Tojota je bila simbol oporavka (Japana) iz duge recesije“, kaže Rio Sahaši sa Tokijskog univerziteta. Sada Tojotini problemi „štete samopouzdanju u japanski poslovni model i ekonomiju u vreme kad nas Kina pretiče“. Na mnogo načina „Tojota pokazuje simptome svoje nacije koja je izgubila svoj put“, konstatuje „NJuzvik“. Samo 14 odsto Japanaca je bilo sigurno da je njihova zemlja na pravom putu, „što je najniži nivo poverenja među 23 nacije“ gde je Rojtersovo istraživanje sprovedeno. Simptomi su zastrašujući: kada je u avgustu posle pola veka Liberalno-demokratska partija izgubila vlast novi premijer Jukio Hatojama imao je podršku od oko 75 odsto građana. Pola godine kasnije u Hatojamu ima poverenje – 37 odsto građana. „Tojota reprezentuje Japan širom sveta, i japansku kulturu i japansku ekonomiju“, objašnjava Masajoši Arai, specijalni savetnik ministra ekonomije. „Mi smo ponosni na Tojotu, zato će ovaj događaj pogoditi naše samopouzdanje.“ I dok se prvi čovek „japanskog ponosa“ Akio Tojota povija pred surovim pitanjima predstavnika američkog naroda „NJuzvik“ objavljuje naslov „Tojota i kraj Japana“. Verovatno zauvek, pred našim očima, nestaje Japan kakvom smo se divili na kraju XX veka.