Ardi

Ako se, krajem prošle nedelje, vodila žestoka i posve mudra rasprava na temu da li je Šutanovac sleteo helikopterom na Kupusijadu u Mrčajevce, to jest, da li je Velja Ilić bio komunista, pa još i partijski sekretar u Čačku, onda bombardovanje Meseca i nije toliko šašava ideja koju nam je NASA kompanija priredila. Gađali su, bre, Mesec raketama i niko ne može da me ubedi da su na Mesecu vodu tražili! Da ne provociraju stanovnike sa tamne strane Meseca? Ili hoće Mesec sa putanje da pomere, da ne utiče toliko na klimatske promene? Ili su počeli da na Mesec radioaktivni otpad odlažu, jer odavno su to najavili? Tu se i K. G. Jung zamislio, pućka na lulu, srebrnastu i patarensku, pa će, onako, starački, mudrački: “A da li si razmišljao, moj dečače, da bombardovanjem Meseca nuklearnim bojevim glavama, ludaci iz NASA kompanije uvežbavaju gađanje asteroida koji nam se približava? Holivud je, seti se, tu već rekao svoje, a i NASA je, lane, takođe, glasno razmišljala kako bi nuklearnim raketama asteroid dužine dva kilometra gađala. Jer, on, zaista, juri ka Zemlji i treba ga presresti, inače, srećna nam Nova i poslednja 2010. godina! I tu se setim, moj Srbine, da je tako i u Đerdap tresnulo, blesnulo! E, sad, nisam siguran da li je to bila kiša meteora ili srdžba Zevsova, besnog na njegove odmetnute sinove...Tek, nastade nad Srbijom krš i lom, haos nad Nojevom starom postojbinom, nad balkanskom Atlantidom na koju se, kroz ranjeni Đerdap, obrušilo Panonsko more. O tome je još Platon u „Kritiji“ pisao. On, prvo, potanko opisuje đerdapsko ždrelo: “Jedno je od zemaljskih ždrela koje prevazilazi sva druga veličinom, prolazeći kroz ovu zemlju od kraja do kraja.“ To ždrelo u kome je mogla biti i Atlantida, danas je prekrilo veštačko jezero đerdapske elektrane. I to će biti jedan od najvećih Titovih (i Čaušeskuovih) zločina ne samo nad Srbima, već, i nad istorijom ljudskog roda. Za to je znao i Ivo Andrić, ali je, po pravilu, mudro ćutao dok se na Titovom brodiću kroz Đerdapsko nepotopljeno ždrelo poslednji put vozio... Nego, Platon, pozivajući se na ujaka Kritiju, piše: “Došlo je do skretanja zvezda sa putanje kojom se kreću na nebu, a što se okreće oko Zemlje.“ (!?) Da li se to jedan od dva Zemljina meseca tada na nas srušio, na Đerdap, na Atlantidu?! I da li se tada Zemljina osa iskrivila, nagnula, pa, evo, ovi pametnjakovići iz NASA hoće da osu isprave tako što će i ovaj, drugi Mesec na nas da sruše? Sedimo na terasi u ligeštulima, srče se kafa, a neka čudna izmaglica na južni Vračar pala, ne vidi se, bajo, ni Avala, ne vidi se, bre, ni teren FK “Obilića“, ni fasada CZ-a! A i svetlost je, nekako, čudna, nekako metalnosiva i oštra kao na slikama Olje Ivanjicki i Dragoša Kalajića. I ta svetlost boje čelika seče i oblake i kuće, a, bogami, i Vračarce, seče ih kao mač arhanđela Mihaijla, kao mač Ahila, tu, pod dunavskom Trojom.. Da, po nama, Srbi moji, već pada radioaktivna kiša sa Meseca Spremamo se za groblja, polako, nemim pogledima, svako kod svojih; Bilja na Lešće, a Novo groblje mene čeka. Miholjske su zadušnice, Srbine. I to zadušnice sa ukusom mesečeve prašine. Tu me Bilja na vratima pita: “A mi? Hoćemo li mi u grobu zajedno ležati?“ Ah, ženo, treba li i tebi da kažem da nikad neću umreti, što ne znači da telo, kao iznošeno odelo, neću promeniti. Ali umreti, tome se od mene nemojte nadati! K. G. Jungu iz Ciriha kao da nije dosta Mesečevog dima, pa dimi li, dimi lulom, i, kao neki bog sa Olimpa, srdito mi baca u skute „Špigl“ i gunđa: “Evo, ova ista majmunska elita sa ekskluzivnih koledža što gađa Mesec raketama, opet tvrdi da je čovek postao od majmuna. Valjda zato što je 200 godina od rođenja Darvina!“ I tutka mi Jung, pod nos, ARDI! Koju Ardi!? Nisku, čupavu, povijenu ženku majmunicu malog lica, a iz Etiopije, i, bajagi je stara 4,4 miliona godina. E, ta Ardi mi je kao Eva, ona mi je kao prakeva! Ona je nagovorila Adama da siđu sa jabuke i počnu život na dve noge. Čuj, Ardi mi keva!? I, evo, molim vas, preklinjem vas, gospodo darvinisti, dokazujte slobodno i dalje da ste postali od majmuna! Ali, manite nas koji vodimo poreklo direktno od bogova sa Sirijusa! Oh, kada biste samo znali, moji majmuni, kako boli kad u vedroj noći upraviš pogled ka Sirijusu, ka negdašnjoj domovini, a ona, jedva, svetluca, a možda i štuca što je njeno čeljade sa Zemlje gleda i, vazda, pominje... A kada smo sa Sirijusa ovde pali, odmah smo u Prvu knjigu Mojsijevu upisani: “Videći sinovi Božiji kćeri čovekove kako su lepe, uzimahu ih za žene....pa im one rađahu sinove, to behu snažni ljudi, od starine na glasu.“ Elem, nigde se u Bibliji ne spominju – majmuni! E, sad, ako je neki bog čak i opalio neku majmunicu, to nije razlog za ozbiljnu, majmunsku, mislim, Darvinovu teoriju. Krenem pešice iz Gročanske na Novo groblje, na Zadušnice. Oko mene mili groblje automobila, džipova, a krovove im pokrila mesečeva prašina. Kupim majci turske karanfile, a hteo sam ocu paklu niške „drine“. Ali, toga više nema, brale, sada se troši „Filip Moris“, bato, i, od tog duvana koji i Srbi puše hrani se NASA, gađa se Mesec! Eto, u čemu, pušeći, učestvuješ i ti, Srbine! Na grobu odstojim koliko treba, koliko da čujem neki savet od oca. A on mi, šeretski, namigne, pa kaže: “A šta misliš zašto sam iz očeve kuće pobegao u pilote!? Hteo sam još kao dete da što bliže budem Sirijusu! I zašto sam, i to na nemačkom, napamet, znao Geteovog Fausta? Da li zato da bih dokazao da vodim poreklo od majmuna?“ A mati samo smerno ćuti. A šta i da kaže? Nije li i ona u internatu kraljice Natalije, u koji su išle najbolje srpske učenice, na francuskom čitala Voltera i ne samo zato što se mora. Napuštam grobljansku parcelu br.161, a po meni i dalje pada prašina sa Meseca, i, osećam je i u očima i pod zubima Ali, važno da je nobelovac postao i Barak Obama, a prašina, mesečeva prašina, očigledno je naša sudbina, ovde, na planeti majmuna... Te večeri, posle jagnjećih kotleta i Nikolinog vina, slatko sam zaspao. A moja Crna iz Vrčina, posuta injem od mesečeve prašine, ovako počinje: “Dok smo mi, mačke, bile kućni bogovi, seti se kako ste i vi ljudi bogovski živeli. Uostalom, kada je to majmun čoveku bio kućni bog? Kada je bio kultna životinja, kao što su to bili sova, zmija, lav, bik pa i konj?“