Nemuzikalni naslov

Dva čitaoca, gotovo u isto vreme, javila su mi da su šokirana „Višejezičnim rečnikom muzičkih termina”. Jedan mi je čak poslao i fotokopiju korica, bojeći se da mu inače ne bih poverovao. Da se razumemo: rečnik, delo našeg istaknutog kompozitora Vlastimira Peričića (1927–2000), zaslužuje svaku pohvalu. Nije namenjen široj publici, pošto ne daje tumačenja odrednica, ali sadrži preko 3.600 termina iz svih oblasti muzike i njihove ekvivalente na još šest jezika – italijanskom, francuskom, engleskom, nemačkom, ruskom i češkom. To znači da može biti veoma koristan prevodiocima, pa i voditeljima emisija klasične muzike. Recimo, onima koji nam na Radio Beogradu svaki čas najave poneku kompoziciju izvedenu na „harpsihordu”, a koji bi iz ovog rečnika naučili da se engleski harpsichord na srpskom zove čembalo ili klavičembalo. Ono što je užasnulo naše čitaoce, to su korice trećeg izdanja rečnika, iz 2008, na kojima je naslov dat na srpskom i engleskom, a u engleskom naslovu piše muzical (umesto musical). Odmah ispod toga stoje imena izdavača: SANU, Zavod za udžbenike i Univerzitet umetnosti. Ispada da srpski akademici i umetnici ne umeju da „speluju” englesku reč koju zna svaki gimnazijalac. Naravno, krivicu za grubi previd snosi Zavod za udžbenike, jer ni Akademija ni Univerzitet nisu imali učešća u grafičkoj opremi novog izdanja. Ako tražite grešku ispisanu još krupnijim slovima od ovih, ne morate ići daleko. Odmah preko puta Zavoda za udžbenike nalazi se zgrada Tanjuga, u kojoj je pre nekoliko meseci otvoren novi kafić po imenu – TANJUG! Upravo tako, sa NJ, glasi natpis postavljen na dva mesta na zgradi (dok iznad glavnog ulaza, verovatno još od titovskih vremena, piše latinicom TANJUG). Kao da je neka veštica proklela ovo raskršće Obilićevog, Topličinog venca i Zmaj Jovine, pa se oko njega širi virus nepismenosti. Da li postoji ijedan sportski novinar koji se trudi da tačno prenosi strana imena – to nauka još nije uspela da utvrdi. Postoji, srećom, bar jedan čitalac sportskih rubrika kome je stalo do toga. Povodom jedne vesti u kojoj se pominje „engleski drugoligaš Norvič Siti”, Dragan Vujić me pita da li je to ispravna transkripcija: čuo je da Greenwich nije Grinvič nego Grinič. Odgovor se može naći u „Englesko-srpskom rečniku geografskih imena” Tvrtka Prćića: engleski Norwich je Norič, ali jednako pisani američki grad izgovara se Norvič. Na isečcima sa sportske strane koje mi šalje naš čitalac našao se i grad „Vreksam” u Velsu, gde je svojevremeno igrao naš Sartid. Pošto tu slovnu kombinaciju Pravopis nije pomenuo, a prevodioci često greše, vredi naglasiti: W ispred R se NIKADA ne izgovara u engleskom, dakle Wrexham je Reksam, prezime Wright je Rajt, Wrigley – Rigli, Cartwright – Kartrajt i tako dalje. Na parlamentarnim izborima u Portugalu pobedio je Žoze Sokrates, što je našeg čitaoca podsetilo na nekadašnjeg brazilskog fudbalera Sokratesa. Zar ne treba pisati Sokrateš, pita se Dragan? Ne: mada Portugalci slovo S izgovaraju kao „š” na kraju reči i ispred bezvučnog suglasnika, Pravopis se opredelio za brazilski izgovor, po kome ostaje „s”. U tački 149c se objašnjava da je to učinjeno „ne toliko zbog veličine i značaja Brazila, koliko zato što je (brazilski izgovor) bliži pismu”. Juna ove godine naša reprezentacija je igrala na Farskim ostrvima, u gradu Torshavn, koji su naši novinari pisali manje-više kao u originalu. A da li se stvarno tako izgovara? Pitanje našeg čitaoca zvuči kao nerešiv problem. Kako saznati bilo šta o izgovoru farskog, najmanjeg od svih germanskih jezika, izgubljenog na ostrvcima usred Atlantskog okeana, sa pedesetak hiljada govornika? Tu je, doduše, Vikipedija, iz koje možete saznati da Farani izgovaraju „Tošhaun”. Ali pravila o transkripciji moraju se zasnivati na dobrom poznavanju stranog jezika, ne na Vikipediji. Bolje je stoga da ostane Torshavn, shodno principu (iznetom u Pravopisu, tačka 103c) „da ne treba izbegavati odstupanja od izvornog izgovora kad idu u pravcu izvornog pisma”. Na taj način ostaje vidljiva i struktura ovog imena, koje znači „Torova luka”. Tor je skandinavski bog gromovnik, a haven (luka) je germanska reč koju imamo i u engleskom, u nemačkom Hafen, ili u imenu Kopenhagen (danski Kobenhavn, „trgovačka luka”)`.